понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 19.10.2015. у 23:24

Косовски деликт мишљења у САНУ

Може ли неко у Србији да искаже мишљење које се не поклапа са већинским расположењем, а да не буде позиван на одговорност или да на одговорност не буду позване институције које се од спорних изјава нису правовремено оградиле? Судећи по медијско-политичком „топлом зецу”, кроз који ових дана пролазе Кустурица, Пановић и Костић – не може.

Емир Кустурица одбацио је тврдње главног уредника „Данаса” Зорана Пановића изречене на РТС-у да је Александар Вучић „морао да зна” шта ће тај славни редитељ поручити у свом говору на свечаности СНС-а. „Као да код нас још трају навике из времена Централног комитета СК”, описао је Кустурица. Српска напредна странка је Пановићеве речи оценила као скандалозне, поручивши да „Вучић никада није контролисао говоре својих пријатеља, сарадника и гостију нити ће икада” и да ће „режије и представе оставити РТС-у и разним Пановићима”, имплицирајући да је државна телевизија одговорна за ставове које је Пановић изнео у „Другом дневнику”. Став председника Српске академије наука и уметности Владимира Костића да је „у овом тренутку политичка мудрост како са елементима достојанства напустити Косово, јер оно ни де факто ни де јуре није више у рукама Србије” наишао је на оштру критику председника Томислава Николића и посланика владајућих партија, који су оценили да је Костићево мишљење супротно интересима Србије и да би САНУ морала да преиспита да ли Костић може да остане на челу те институције.

Умеренији став према Костићевој изјави изнео је премијер Александар Вучић, који каже да не може да се сагласи са изјавом академика, али истиче да председник академије има право на своје мишљење.

Ставове председника САНУ јуче су у страначким саопштењима осудили Државотворни покрет, Демократска странка Србије и Српска радикална странка. Занимљиво да њихове ставове деле директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић и председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун (обојица функционери СНС-а). Ђурић је рекао да било какво позивање наших људи да напусте КиМ не иде у прилог интересима државе Србије и да Костићев став штети тим интересима без обзира да ли је реч о личном ставу или ставу САНУ. Дрецун се сагласио са Ђурићем, нагласивши да за Костића има поруку: „Док год је Пећка патријаршија тамо где јесте, Косово и Метохија су српски.”

Чланови академије, међутим, истичу да њихов председник има право на своје мишљење, а академик Драгољуб Живојиновић подсећа критичаре да ово није средина прошлог века, када су људи због „прејаких” речи завршавали на Голом отоку, већ век у коме свако има право на своје мишљење.

„Шта сада има да се тумачи изјава академика Костића? Реч је о приватној изјави, на коју он има право без обзира на то да ли се то некоме свиђа или не и томе нема шта да се приговори. Напади на Костића су недостатак политичког и демократског васпитања, јер су људи у Србији навикли да немају право на мишљење, већ да сви морамо да слушамо шта нам се наређује”, истиче Живојиновић за „Политику” и додаје да је поразна чињеница да су највећи критичари другачијег мишљења они који се на речима залажу за демократију и европске вредности.

Један академик који није желео да га именујемо каже да је Владимир Костић одговоран и одмерен академик који добро поразмисли пре него што нешто каже. Он сматра да су напади политички мотивисани и да је помало апсурдно што долазе од оних који се на речима залажу за демократију и право на друго мишљење.

Академик Василије Крестић каже да би у 21. веку свако имао право на своје мишљење ако живимо у демократском друштву.

„Приватно мишљење Костића не мора да обавезује друге чланове САНУ и не знам зашто бих га коментарисао. Изјаве које је до сада давао Костић о Косову су биле коректне и у одбрани националних интереса, поготово кад је реч о намери Косова да уђе у Унеско”, рекао је Крестић.

Драгољуб Живојиновић каже да је невероватно да данас неко захтева да о неком проблему сви идентично мислимо и пита да ли он, када изађе на телевизију, мора да прво пита политичаре о проблематици српско-хрватских односа.

„На овом примеру јасно се види разлика измећу председника Србије Томислава Николића и премијера Александра Вучића. Николић напада Костића јер му не одговара шта он каже, док Вучић разуме ситуацију и брани право на другачије мишљење”, наглашава Живојиновић.

О ставу председника САНУ јуче се, помало неочекивано, изјаснила потпредседница владе задужена за инфраструктуру Зорана Михајловић. „Свако у Србији има право да каже свој став и мишљење, без обзира на то што се ја дубоко не слажем с мишљењем председника САНУ, али он, као и било ко други, има право да каже своје мишљење. Ако неко мисли да треба да се осуђује или да треба да одговора само зато што има своје мишљење, моја порука њима је да је са тим временом давно завршено. Ми смо слободна и демократска држава и свако има право на свој став”, изјавила је Михајловићева Танјугу.

Подршку ставу председника САНУ дао је јуче још само функционер Демократске странке Драган Шутановац, који је на свом профилу на „Твитеру” написао: „Коначно на челу академије човек са ставом! Академик Костић.”

Далеко жустрија реаговања на иступање првог човека САНУ преплавила су сајтове и друштвене мреже, где се Костићеви ставови описују као „пробни балон” или најава промене државне политике према Косову. Тим пре што је посреди челник институције која се доживљава као чувар националног идентитета, а често и као креатор српског националног програма. Изјава је дочекана веома емотивно, посебно међу Србима на Косову, где се чују позиви на оставку или смену председника САНУ. Тако игуманија манастира Соколица мати Макарија каже да не може ни да схвати да је могуће да тако говори председник САНУ. „Косово ћемо изгубити када ми сами признамо независност Косова. Ја се надам да ће председник и премијер Србије испитати могућност његовог даљег опстанка на челу наше Академије наука. САНУ је наша највећа научна установа те врсте и ако председник те академије де факто и де јуре види да је изгубљено Косово, онда то јако деморалише наш народ.”

Д. Спаловић

Коментари57
60251
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља