петак, 19.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Ефекат сардине у рафинисаном уљу

субота, 24.10.2015. у 09:15

Дух деведесетих кола Београдом. Прилично је модификован, али је ту! Кези нам се и плази. Многи од нас (ипак, не сви) опазе га с времена на време. У нешто измењеном облику, као што рекох.

Редови за хлеб и млеко замењени су редовима за пензије; естетика телевизије „Палма” ријалитизована је на неколико телевизија с националном фреквенцијом; књига Мире Марковић продаје се на киосцима као ћетен-алва; аутобуси ГСП-а модернији су од оних из деведесетих, али када их ускоро буду префарбали у црвено, приближиће им се и у естетском смислу; на концу, гужве у тим истим ГСП „бусплус” конзервама изазивају код корисника ефекат сардине у рафинисаном уљу. Као и деведесетих. Додуше, у технолошки напредном, климатизованом и рафинисаном комфору – како и доликује 21. веку.

Кључно питање, међутим, гласи да ли је овдашњи радни човек и грађанин способан да у таквим (притешњеним) околностима акумулира енергију за потенцијални грађански ангажман? Другим речима, поставља се питање да ли се од конзервираних сардина које плутају у „рафинисаном уљу” градског превоза може очекивати конструктивно критичко мишљење које тера на акцију? Није стога чудно што се у Србији, између осталог, примио пелцер манипулације којом нас свакодневно посипају са врха политичке олигархије. Уосталом, све су то редом актери из деведесетих. Онда не треба да чуди што се у таквом једном контексту слобода мишљења своди на јалово анализирање садржаја већ поменутих ријалити програма: ко је, да простите, кога доватио иза штале на фарми. То је недовољно за грађански активизам и функционисање грађанског друштва.

Да невоља буде већа, слобода мишљења (као предуслов грађанског активизма) постаје камен спотицања чак и на највишем – институционалном нивоу. Наиме, тридесет година након контроверзног Меморандума Српске академије наука и уметности, из којег је (врло вероватно) утекао дух који ће нешто касније запосести деведесете, САНУ поново долази у епицентар таблоидне пажње. У питању је изјава председника највише научне институције у земљи да је Косово изгубљено за Србију и да власти с тим у вези не би требало да обмањују народ.

Важно је истаћи како је председник САНУ изнео лични став, а не став Академије. Но, без обзира на то, уследила је муњевита реакција председника државе и још неколицине политичара склоних запаљивој патриотској реторици. „Може ли Костић и даље да остане на челу САНУ”, запитао се председник Николић, користећи узгред промашену менаџерску филозофију из пропалог домаћег фудбала, према којој треба сменити тренера чим направи кикс у дербију. Чињеница је, међутим, да председник САНУ није направио кикс! Само је гласно изрекао оно што већина грађана ове земље одавно подозрева (укључујући и политичаре из државног врха), само што то вешто рационализује.

Подсећања ради, већина земаља ЕУ је признала Косово и то признање сматра коначним решењем. Истовремено све владе Србије, од 2000. године наовамо, позивају нас да са европског пута не скренемо. Рачуница је проста. Само треба сабрати два и два. Ипак, оно што забрињава јесте вербална паљба коју први човек државе осипа на првог човека САНУ – само због тога што је потоњи искористио основно људско право на слободно изражавање властитог мишљења.

„Кад би цело човечанство било истог, а само један човек супротног мишљења, човечанство не би имало више права да ућутка тог једног човека него што би он, ако би имао моћ, имао права да ућутка човечанство”, писао је средином 19. века Џон Стјуарт Мил у чувеном спису „О слободи”. Данас би га у Србији, којом провејава злодух деведесетих, вероватно цензурисали. Мислим о томе док у дупке пуној конзерви ГСП-а стојим на једној нози и по ко зна који пут проживљавам ефекат сардине у рафинисаном уљу.

Социолог


Коментари13
3a92f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља