петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:15

Абориџинка српског порекла пева џез

субота, 24.10.2015. у 21:57
Играла у филму „Аустралија” са Никол Кидман и Хјуом Џекменом: Урсула Јовић (Фото К. Снедон / Београдски џез фестивал)

Плени пажњу на први поглед. Српско презиме, абориџински корени, а пева џез. Урсула Јовић велика је звезда у Аустралији. Проглашена је својевремено једним од најимпресивнијих талената у својој земљи – након што ју је у њеној 18. години уочио Нил Армфилд, један од најбољих аустралијских режисера, активна је у позоришту, добитница је на десетине награда за сценска извођења, ради и на филму.

Управо ће њен вечерашњи наступ, на неколико језика, у Дому омладине, у сали Американа, бити уводни концерт у 31. Београдски џез фестивала који почиње 28. октобра. Занимљиво је да овог концерта не би било да није било њеног кабареа „Magpie Blues” – интимну причу о жени која се сећа свог порекла и наслеђа двеју потпуно различитих култура чуло је у публици у Сиднеју пре неколико година двоје Срба, који су је потом упознали са остатком српске заједнице широм Аустралије. Мало-помало, пут ју је на крају довео до Београда.

Шта може да очекује неко ко ће вас вечерас чути први пут?

Биће ту џез обрада, неколико оригиналних песама, али и нумера композитора који су ми блиски. Никада се не заустављам на једном жанру, ако ме нека песма дотакне – отпевам је. Ја сам, заправо, приповедач, то је оно што радим најбоље. Не тежим перфекцији, једино што желим јесте да слушаоци осете емоцију док певам. Духовности има у свакој музици, од слушаоца зависи да ли ће је препознати. Ако је препозна онда смо се пронашли.

Осим вашег кабареа, који је постао препознатљив у Аустралији, сарађујете и са две групе „Barefoot Divas” i „Black Arm Band”. Заједничко им је једно – етно-звук.

У кабареу певам на енглеском, бурара језику и српском, онолико колико могу будући да енглески најбоље говорим јер сам уз њега одрасла. Мислим да ме је моја лична судбина определила ка етно-пројектима. „Black Arm Band” презентује изворну музику, абориџинску историју и традицију, док су „Barefoot Divas” осмишљене како би се очувала музика изворних народа Аустралије, Новог Зеланда и Папуе Нове Гвинеје. Све то кроз снажне гласове дама које певају о браку, деци, породичном животу, култури, идентитету... Управо су ме те певачице још једном подсетиле шта је глас – то је дар. Тај дар сам добила и моја је одговорност да га искористим најбоље што могу.

Певали сте оперу, класику, рок, џез, блуз, соул... Да ли је у плану и албум на српском?

Нажалост, одрасла сам без много уплива српских утицаја. Често сам размишљала о томе да сам уместо што сам певала и глумила могла да учим српски језик. Али, живот је ишао како је ишао, сада имам скоро 40 година и тек стварам везе са Србијом. Знам неколико песама на српском и уживам док их певам, али наставићу да учим. Што да не и албум на српском једног дана. Иако живим у Аустралији, ни традиционални језик моје мајке, која је Абориџинка, нисам учила од малена, па и то сад надокнађујем. Током следеће године намеравам да се посветим и часовима клавира. Верујем да никада није касно да се нешто научи ако то заиста желите.

Да ли сте имали прилике да у Аустралији чујете и неког нашег аутора?

Јесам, слушала сам Жељка Јоксимовића када је пре неколико година био у Сиднеју. Уживала сам тада. Слушам различите врсте музике у зависности од пројекта на којем радим. Некада су то Лена Хорн, Ела Фицџералд, Дјук Елингтон, некада Арета Френклин, Ета Џејмс, Марвин Геј, Отис Рединг... Па рок певачи Џенис Џоплин, Стиви Никс. Посебно ми је драг Рене Гејер, аустралијски блуз и соул аутор.


Коментари1
379de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /
Београд
Синоћ у граду

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља