среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:38

Руске базе на Арктику

субота, 24.10.2015. у 21:57

Техеран на оптуженичкој клупи: САД, Француска, Велика Британија и Немачка пријавиле су Иран Комитету за санкције Савета безбедности УН. У писму које су у име четири земље поднеле Сједињене Америчке Државе од овог тела светске организације тражи се да реагује поводом најновије иранске ракетне пробе.

Да подсетимо: Иран је 10. октобра извео ракетну пробу  - тестирао је балистичку ракету типа „Емад” ( „Самопоуздање“) чиме је, према процени западних држава, прекршио резолуцију УН број 1929 из 2010. године која Техерану забрањује развој таквог оружја.

„Тестирање балистичких ракета које је недавно извео Иран представља јасно кршење санкција УН”, изјавила је амбасадорка САД у светској организацији Саманта Пауер. „Тражимо да Комитет озбиљно испита иранско понашање и предузме одговарајуће мере”.

Зашто су се Американци и њихови западни савезници толико забринули због једне ракетне пробе? Одговор је једноставан: западни војни стручњаци процењују да је иранска ракета типа „Емад” способна да носи нуклеарне бојеве главе.

Иран, са своје стране, није крио да је испробао нову балистичку ракету средњег домета.

„Емад” је успешно тестиран. То је ракета коју смо сами осмислили и направили”, изјавио је ирански министар одбране Хусеин Дегхан.

Из Техерана је и стигло објашњење да су ове ракете тако конструисане да не могу да носе нуклеарне бојеве главе. Заменик иранског шефа дипломатије Абас Арагчи изјавио је да због тога Техеран није прекршио резолуцију УН додајући да овај документ светске организације дозвољава да његова земља ради на развоју оружја за одбрану.

Нова генерација иранских ракета, процењују војни стручњаци, наследник је претходног модела „ Шахаб-3” који је имао домет од две хиљаде километара. Већ ова иранска ракета изазвала је велику забринутост у САД и Израелу јер је са поменутим дометом могла да буде употребљена за гађање циљева у јеврејској држави.

Западни аналитичари су ову ракетну пробу довели у везу са споразумом о нуклеарном програму који је Иран, средином јула, потписао са шест светских сила (САД, Русија, Кина, Француска, Велика Британија и Немачка). Овим споразумом Техеран се обавезао да ће ограничити свој нуклеарни програм у замену за укидање међународних економских санкција. Запад, једноставно, Ирану не верује и тражи и најмањи повод да своју сумњичавост према режиму у Техерану оправда. Како ни Техеран не може да се уброји у обожаваоце западних сила јасно је да су нови судари на релацији Иран-Запад већ „програмирани”. Чека се само добар повод.

Поларна трка: Москва ужурбано ради на војној заштити својих северних предела.

„Русија гради или планира да изгради серију нових војних база на Арктику, између осталог и на острвима Врангел и Котељни”, изјавио је руски министар одбране Сергеј Шојгу. „Ми то не кријемо, практично смо изградили базу на Новосибирским острвима, на острву Котељни. То је велика база, такве није било у совјетском  периоду”.

Руско министарство одбране је пре неколико дана саопштило да је  при крају изградња још једне велике базе на Арктику. Реч је о војном објекту у архипелагу Франц Јозеф који се простире на 14 хиљада квадратних метара. База је добила име „Арктичка детелина” и офарбана је у три боје – руске заставе – црвену, белу и плаву. Како наводе руски извори реч је о модерној бази која омогућава да 150 војника тамо аутономно борави чак годину и по дана.

И ту није крај. Средином октобра  је генерал Михаил Мизинцев, шеф националног обрамбеног центра изјавио да ће Русија, ове године, изгради на Арктику  око 1450 војних објеката. Постоје и планови да Москва, до 2017. године обнови и стави у функцију шест војних аеродрома у арктичкој зони који су били напуштени у време распада Совјетског Савеза. Цео овај посао има за циљ да се створе сви потребни технички услови да 2018. године руска армија добије оперативне арктичке трупе способне да успешно делују у екстремним условима хладног севера.

Овако велико војно ангажовање Русије на северу није, наравно случајно - петина највеће земље на свету простире се у арктичкој зони. Стручњаци, осим тога, сматрају да је овај део планете, испод Арктичког океана, чува најмање четвртину светских резерви нафте и гаса. Вредност овог богатства процењује се на најмање 30 хиљада милијарди америчких долара. И Русија жели да на време обезбеди и сачува свој део овог поларног „колача”.

У трци за арктичким богатством Русија, наравно, није сама. Главни конкуренти су познати: САД, Канада, Норвешка, Шведска, Финска,  Данска и Велика Британија. У последње време своје аспирације на огромно богатство показује, међутим и Кина.


Коментари8
07fef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља