субота, 11.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 24.10.2015. у 21:57

Шта Ср­би ми­сле о СА­НУ

Поглед из хола Српске академије наука и уметности Фото Т. Јањић

O Српској академији наука и уметности одувек су, чини се, постојала опречна мишљења. По некима се, када су за Србију важна питања била на столу, није мешала онолико колико је требало а по некима се мешала превише. Други су сматрали да је о свему умела да искаже став али да тај став нико није јавно пренео јер за активности САНУ није било довољно интересовања. За једне није била довољно транспарентна, за друге није ни требало то да буде. Јер, реч је о престижној институцији која није дужна никоме да полаже рачуне.

Медији примећују да је, од када је неуролог Владимир Костић дошао на њено чело, ова кућа активнија, да је према новинарима отворенија и за јавност доступнија. Да ли је цена тога могућност да неко од академика понекад каже и нешто што не прија свачијем уху?

Шта год мислили о ставу који је о Косову и Метохији исказао Костић, индикативно је приметити да га већина колега академика за сада није критиковала због јавног изношења властитог мишљења. Најпре зато што сматрају да и сами имају право на исто. Ваљало би подсетити и на једну чињеницу о којој се можда није довољно говорило – управо је САНУ под Костићевим руководством летос упутила писма националним академијама широм света у којима је указала на последице евентуалног пријема Косова у Унеско. Целу документацију њеног Одбора за Косово академија је истовремено ставила на располагање држави у напорима да се спречи пријем Приштине у Уједињене нације. Ипак, у јавности се протекле недеље водила дебата о томе да ли би ова институција требало да се меша у политику и какав би однос према њој политичари смели да имају.

Марко Анђелковић, генерални секретар САНУ, наглашава да чланови Академије, као слободоумни људи, имају права и обавезу да имају своје ставове о друштвеним и политичким питањима и слободни су да те ставове јавно износе. Устројство Академије ја такво да то допушта а питање који је генерални став Академије о нечему је погрешно.

– Чујем да САНУ често пореде са Српском православном црквом. Али то је немогуће поређење, јер у Академији не постоји јасно успостављена хијерархија као у Цркви. То су два потпуно различита приступа. Осим тога, а то сви који познају Академију знају, нема говора о томе да сви интелектуалци који су њени чланови о свему мисле исто. САНУ има и тематске скупове и трибине које организује, тамо академици износе своја мишљења. Сви који доносе одлуке требало би да прочитају материјале који тада настају, јер реч је о установи која је највиша научна институција у Србији – каже Анђелковић и истиче да однос политичара према Академији никада није био адекватан, што се могло видети и током протеклих дана, када су неки били блажи, а неки оштрији у осуди председника Костића.

– Никоме не оспоравам право да каже шта мисли, као што то право нико не може да оспорава ни академицима, али би требало бити спреман за разговор, а не за напад.

Љубомир Симовић каже да би требало имати у виду да је САНУ академија наука и уметности а не политичка институција. Она, стога, мора да има независност и у односу на власт и у односу на опозицију.

– Друга је ствар што би политичари волели да имају подршку такве једне институције, за коју мислим да није дужна да такву подршку даје.

Он примећује да је реаговања појединих академика на догађања у друштву и до сада било много више него што се то признаје и зна.

– Од Академије се увек очекивало да званично заузме неки став о нечему, тако је било и у Милошевићево време, док се при томе занемаривало то да је сваки од академика реаговао на основу личних ставова. Палавестра је припремио документ којем је дао наслов „Гола факта”, у којем је набројао по датумима и именима како је који академик током деведесетих реаговао на оно што се током тих година дешавало. Увидом у то добијала се потпуно другачија слика од оне која је о Академији презентована јавности: да је Академија била уз Милошевића. При томе не мислим само на Меморандум, а реч је о тексту који никада у Академији није усвојен, будући да је пре него што је понуђен на изјашњавање украден и објављен. Чињенице које је Палавестра навео ниједан београдски лист није хтео да објави, оне су штампане само у књизи разговора Милоша Јефтића с Палавестром. Већ 1991. године 18 академика, међу којима сам био и ја, потписало је апел против рата, који је обелоданио само Ћурувијин „Телеграф” и сећам се реакција. Речено је тада да више националне свести имају фудбалери „Црвене звезде” него академици. Више од шездесет наших колега 1992. тражило је да се Милошевић у интересу народа повуче са сцене. Тада су нас нападали они који су такав поновљени захтев ипак после потписали након неколико година.

Када је реч о изјави председника САНУ о Космету, Симовић одговара:

– Политичари су склони злоупотребама онога што поједини људи кажу, што видимо из последњег инцидента око Костићевог интервјуа, у којем је отворено рекао шта мисли. Рекао је оно што сви виде а што политичари, без обзира на то шта потписују иза кулиса, ни за живу главу неће да кажу јавно. Онда је дошла та несрећна реакција председника Николића, за којег морам да кажем да кад год отвори уста направи штету и себи и републици на чијем је челу. Политичари говоре да никада неће признати независност Косова и мисле да су тиме завршили посао. Међутим, питам их ево по ко зна који пут шта би радили ако би САД или ЕУ нама вратиле територију Косова и Метохије, како би га интегрисали у државу Србију, да ли би то било могуће и какве би биле последице?

Душан Ковачевић сматра да САНУ мора да се оглашава и на тему политичких питања, која су важна за Србију, али само саветодавно. Што се самосталних а различитих мишљења тиче она су очекивана, јер су у САНУ увек постојала и постојаће.

– Није нормално очекивати да више од 120 људи мисли исто. Не постоји ниједна кућа у којој се сви слажу у мишљењу. И утицај САНУ на друштво се мења од времена до времена. Можда је најважније питање којим би САНУ и цело наше друштво требало да се баве оно које се тиче опстанка нашег народа, природног прираштаја. Да ли ћемо биолошки опстати да буде наше културе и језика уопште, не само на Косову и Метохији.

О односу који политичари имају према САНУ Ковачевић каже:

– Од оснивања Друштва српске словесности 1841. па до данас академија је променила неколико имена. За тих 175 година било је и 175 различитих односа политичара према њој. И име које се мењало говори о томе. Како који историјски период дође тако се у складу с њим мора прилагођавати и њен назив, због чега ми је жао. Требало би да Академија буде старија од система, а не да систем мења име Академије. Или да се због система у њу примају почасни чланови као што је то био Тито.

Становиште Матије Бећковића је да би Академија, као највећа научно-уметничка установа, требало да се бави питањима којима се баве и све друге академије, њене вршњакиње, а да већина политичара и не зна шта је академија.

– Јер, ових смо дана чули да председника Костића зову и директором САНУ. Што се утицаја Академије тиче, мислим да га нема готово нимало. Једва је опстала. Бирала је и Тита за члана а брисала Слободана Јовановића. Променила је име а и ово садашње многима смета. То је једина академија на свету коју свако напада, а нико не брани. Чини ми се да је била одређена за мету још пре него што је ишта починила, као мете које се фиксирају при бомбардовањима. Чак је и полиција из фиоке неког академика украла незавршен текст, прогласила га коначним и дала му наслов Меморандум, по којем га данас зна читав свет. Академија га никад није усвојила и била је јединствена само у одбрани од таквог варварства. Али то није ништа помогло, та оптужба је остала до данашњег дана – закључује Бећковић.

Милица Димитријевић

Коментари38
acb7b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља