уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 26.10.2015. у 12:05

Тиха кућа која покреће буре

(Новица Коцић)

 Хајде да поверујемо да су изглађене несугласице изазване ставом председника САНУ, академика Александра Костића, да Косово ,,де факто и де јуре” више не припада Србији. Хајде да прихватимо и образложење да је то мишљење уваженог академика, а не и став највише научне, културне и уметничке установе Србије. Хајде да се сагласимо и с начелом да свако, а поготово људи од угледа и ауторитета, утолико пре што се тако нешто од њих и очекује, може јавно да изнесе и брани своје становиште.

Али, хајде онда да се сагласимо и са ставом да сваки јавно изнет суд подлеже јавној критици, при чему, разуме се, тежина критике зависи и од онога ко је изриче. Поготово због тога, носиоци власти, требало би да своје критике подвргну старом правилу које каже ,,двапут мери, једном сеци”.

Из таквог распореда ствари извире и право јавности да зна шта је разделница на основу које се јасно разазнаје шта је мишљење неког појединца, а шта став установе којом та личност руководи, макар да је реч и о месној заједници.

Бура око изјаве академика Костића ваљда се стишава, али је поменута разделница некако остала замагљена и овог пута, као и у многим ранијим случајевима, шта више, та замагљеност као да је дубоко уткана у традицију, која сведочи и о богатом историјату напетости  и спорења између САНУ и власти.

Ваљда и због тога што је то постала традиција, та нејасна разлика између јавно изнетих мишљења чланова САНУ и ставова саме Академије, већ деценијама је затворена у кутију, као онај пајац који изненади кад се заклати на федеру, пошто је ослобођен из замке.

Тада се види да је проблем става, било да га износи члан Академије или Академија, односно политичар који се огласи критиком, много сложенији него што се у први мах чини. Поставља се наиме питање последица које одређени став производи у јавности, а да последице могу да буду и ружне, уверили смо се и ових дана. Очито је да оне не оплемењују овдашњу јавну, дијалошку, културолошку и политичку сцену, него је тешко оптерећују.

Понекад до те мере да заоштрени спорови, као нека опасна хемикалија, дуго производе лоше последице по Академију, српску политику и друштво, у крајњој линији и по духовно здравље народа.

Поштовани читалац сетиће се врхунца спорова овог типа, чувеног Меморандума САНУ, недовршеног текста из 1986. чији су неки делови, због полицијске ујдурме, с радних столова из Академије стигли на странице штампе, што је покренуло кампању против САНУ без преседана.

Било је спорова око Српске краљевске академије и пре 1941. али је први поратни конфликт између Академије и власти избио 1947. када је Српска краљевска академија променила име у Српска академија наука. Није то био разлог спора, већ чињеница да на тајном гласању за чланове Академије те године нису изабрани хрватски песник Владимир Назор и бугарски филозоф Тодор Павлов, тада водећи ауторитет теорије одраза, односно дијаматовске, стаљинистичке филозофије.

У тим кандидатурама претегли су политички разлози, пошто је требало, како је утврдио професор Бранко Петрановић, да се ,,из сваке словенске земље изабере по један члан као сведочанство о тесним политичким везама земаља које су се нашле под утицајем СССР-а”.

Када Павлов и Назор нису прошли на тајним изборима, председник Академије Александар Белић и још десет чланова дало је колективну оставку, које власт није примила. Уместо тога Министарство просвете НР Србије ставило је цели састав Академије ,,на располагање”. Што би се рекло, уведена је нека врста принудне управе, пошто је именован Одбор за вођење послова Академије јер она ,,не може примити, ни испунити задатке који се пред њу као највишу научну установу НР Србије постављају”.

Рад Академије практично је био суспендован.

Мало је недостајало да се нешто слично догоди и у време Меморандума 1986, када су у заглушујућој кампањи баражно изрицане најцрње политичке и идеолошке оцене тог недовршеног текста. Муњевито је произведен дискурс да Меморандум говори језиком ,,великосрпске хегемоније”, да је он ,,каписла за разбијање Југославије”, да означава ,,кукњаву над Косовом”, да је то ,,ратнохушкачки документ”, све у том и таквом стилу.

Противна аргументација била је игнорисана онда, а увелико је остало тако до данас. У расправама о последњим годинама СФРЈ, о одговорности за ратове, у наводно научним студијама и у текућим политичким препуцавањима, уз Меморандум САНУ стоје исте оцене које већ двадесет година одзвањају и у Хашком трибуналу.

Збивања око Меморандума заиста су имала снагу бомбе, тако да је и данас много оних који су уверени да је радни папир, отуђен у оно време из тихе куће у београдској Кнез Михаиловој улици, довео до драматичних политичких раскола у СФР Југославији. У оно време пуштена из кутије, та бабарога и њен дух и данас лебде и као неко страшило надвијају се над САНУ, над научним скуповима организованим испод њеног крова, над јавним наступима и ставовима чланова Академије.

Последице велике афере око Меморандума биле су погубне. Тешка депресија прекрила је рад Академије, њен глас готово је утихнуо, у њеним редовима зацарио је кукавичлук пред могућим реакцијама домаћих и иностраних моћника. И то баш у годинама када се српско друштво, после ратова за југословенско наслеђе, нашло пред драматичним егзистенцијалним и историјским изазовима.

Овај проблем поготово је био изражен у време када је председник САНУ био академик Никола Хајдин, а реч је о периоду од 2003. до јуна 2015. године. Јавност је питала, али није било одговора из Академије шта ова установа мисли о низу горућих тема – о плану Мартија Ахтисарија, о процесима који Косово и Метохију цементирају у статусу протектората, о самопроглашеној независности Косова, о беспримерним притисцима и уценама којима је Србија изложена од стране светских моћника, о Статуту АП Војводине, о стратегијама развоја, о дубоко депримирајућој демографској слици Србије, о одласку око 200.000 младих, образованих људи из земље...

Списку није крај, свако може да му дода оно што је изостало, али то не може изменити чињеницу да се Академија у поменутим и непоменутим случајевима није оглашавала. Била је то последица притисака који су долазиле с адреса власти, али је ћутање производила и сама Академија, притискајући себе изнутра. Паралелно су многи чланови Академије, као појединци, били више него активни на јавној сцени, све до учешћа у шароликим страначким и другим политичким акцијама.

Она разделница поменута на почетку текста, граница која омогућује да се јасно и разложно установи шта је став САНУ, а шта лични став појединих њених чланова, тако је све снажније истискивана из јавности.

Код таквог распореда ствари, Академија се као традиционална установа, често и  конзервативна, све више затварала у себе. Због љубопитљиве јавности и указивања на неке елементарне нелогичности и тешко схватљиве манифестације у њеном раду, из ове тихе куће стизали су чак и цензорски налози упућени медијима, у шта се уверио и овај потписник, последњи пут 2012. године.

Када се све сабере, спор изазван интервјуом председника САНУ Владимира Костића можда може да прерасте у неки другачији, нови квалитет – да означи почетак темељног, критичког и одговорног дијалога највише научне и културне установе у Срба и власти Србије о најбитнијим питањима данашњице и стратешким питањима развоја друштва и државе како на унутрашњој, тако и на спољнополитичкој сцени.

Коментари9
30e14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља