недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Референдум о Косову, само после промене устава

уторак, 27.10.2015. у 08:15

С времена на време, понеко из „патриотског дела опозиције“ и из дела власти огласи се темом националног референдума о Космету (као и о Уставу, НАТО, ЕУ). Било с надом да с њим потврди Србију у уставним границама, било да из руке баци врућ кромпир. Најзад.

Наизглед, референдум је моћно демократско средство. Он је острво непосредне демократије у државама на којем ће сам народ о нечему да одлучи. Референдум има углавном поштено теоријско полазиште, али одлуке опет нема без чињења власти. Власт расписује референдум, одређује референдумско питање (често сугестивно, некад и противречно), промовише референдум, навија за „да” или „не” одговор – већ према околностима, по потреби продужава изјашњавање и, на крају, пребројава гласове.

Референдумом су се користиле многе власти. Чувени су они на којима је председник Де Гол тражио подршку од Француза. Британци би се по националном референдуму могли сврстати у „шкрте“ нације, са свега два. Немцима је Основним законом онемогућен национални референдум (да не нагађам зашто), док је код нас у време „кризних деведесетих“ било многих референдума. Све „братске нам републике“ расписале су референдуме о независности са „увијеним“ референдумским питањима (усмереним на понос пробуђених нација). У Србији је, за владе председника Милошевића, такође било неколико „позивања на народ“ (о шефу државе, Уставу, државним симболима, Космету).

Могућност непосредног изјашњавања грађана о важним политичким и правним питањима наслеђена је и Уставом од 2006. Њиме се уређује национални и уставотворни референдум, а постоје и покрајински и локални референдуми. Народна скупштина може расписати национални референдум о различитим питањима, осим у изузецима побројаним Уставом (људска права, порези, међународне обавезе и др). Тај референдум је неизоставан корак промене Устава и мора се расписати када се доноси нови устав или се мењају поједине норме Устава (већина норми мора на референдум).

Председник републике је, изазван скорашњим наговештајима притисака и уцена да се и формално „република Косово“ призна независном, призвао референдум у помоћ. Поштено звучи апел да се грађани Србије изјасне о томе јесу ли за то да останемо на „европском путу интеграција“ по цени да Космет заувек оде, нашим потписом на „правно обавезујући споразум (...)“ или на неку другу хартију. Можда референдум о Космету и јесте најмање непоштен, али му је правна препрека нико други до Устав.

Од „муке” каква је државно признање отцепљене покрајине, не можемо се излечити националним референдумом. На питање о статусу Космета већ смо одговорили Уставом и уставотворним референдумом пре једне деценије – саставни је део територије Србије. Једина правна могућност остаје нови уставотворни референдум. Пре њега би Народна скупштина морала да усвоји (двотрећинском већином) измене Устава или да усвоји неки нови устав. А још пре Скупштине, неко би од четири овлашћена предлагача морао да покрене поступак промене Устава. Јасно је да процес „уставне ампутације“ Космета није уопште кратак, једноставан нити по исходу известан.

Када распише референдум власт облачи беле рукавице – преваљује одговорност на грађане а себи оставља споменуте алате управљања референдумом. Притиснут и збуњен нападним референдумским навијањем, обичан човек често од буке кампање и не чује сопствени глас. Па тако инерцијом и гласа. Уз то, шта да ради грађанин који није довољно компетентан (не занима се политиком), чија је онда „његова одлука“?

Референдум остаје сложен институт по многим питањима, не спорећи да је, какав-такав, ипак најдемократскији начин одлучивања. Уз претходни услов да је правно дозвољен. Национални референдум с питањем „независност Косова“ (са европским интеграцијама или без њих), пак, сасвим је једноставан. Устав каже да је немогућ.

Ванредни професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду


Коментари5
c5c75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља