среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:11

Тајне старих заната

уторак, 27.10.2015. у 08:15

 Политика, занат најстарији. Вештина могућег, сфера у којој алхемичари стварају историју. Вашар сујете и таштине, област у којој се оданост и сервилност подразумевају и награђују.

Било која дефиниција политике као делатности не може да буде потпуна и прецизна јер у многим теоријама она подразумева „владавину некомпетентних”, способност лидера да интересе олигархије или клике пројектује као виталне ствари друштва.

Већ више деценија нешто што се може дефинисати као „политички крем” истовремено је истакнути део српске плутократије, која влада људима и новцем, често независно од темељних демократских принципа. На тај начин успостављена је системска корупција, против које се наводно боре исти они који су дубоко у њеном муљу.

Тај сукоб интереса је неизбежни склад владајуће групе и мистериозних сила моћи у „сивој зони”, па се политичка власт одвија као привилегија олигархије, која је – у крајњем смислу – сама себе изабрала. Једноставно речено, политика као делатност јесте сигуран и мистеријом окружен извор беспризорних богаћења, при чему се лако затиру трагови о пореклу новца. Или се бар нико не потреса ако они буду наслућени.

Србија ипак мора да живи са својим аферама, јер без њих није била ни једног јединог дана. У центру најновије нашао се градоначелник српске метрополе Синиша Мали, а податке о његовом скривеном богатству објавио је Крик. (Ево похвале за Стевана Дојчиновића.)

Градоначелник је, наводно, купио 24 стана у летовалишту близу Черномореца, а да ништа од тога није пријавио Агенцији за борбу против корупције. Тај пазар је само део гласина о мутним радњама које неки везују за име овог угледног Београђанина, уз неизбежне офшор зоне и Девичанска острва.

Мали је прво послао комуналну полицију на новинаре, а после се извињавао. Затим је тврдио да је на папиру о апартманима у Черноморецу његов потпис кривотворен.

Шта се, после свега, има догодити? Слутим да ће Мали бити невин, пакосно оклеветан и чист као суза. Сумњам да ће владајућа група дирати у једног од својих, јер су у том случају сви изложени. Или скоро сви.

Један мој познаник, који је себе прогласио „аналитичарем политичких каријера”, каже: „Видиш, знам бар десеторицу њих који су пре десетак година цедили млако пиво у провинцијским бакалницама. На себи су имали давно расходоване сакое и џемпере из ’Јумка’. Данас су то људи који су свакодневно у програму, деле нам лекције о свему, одређују судбине. И страшно су богати, они то не крију, такви су, желе да кажу свима докле су догурали!”

Добро, Мали није члан те експлозивно израсле социјалне групе, оне која је уз минимум памети остварила српски сан. Он је школован човек, мада му сада и докторат оспоравају. Но вратимо се само мало у прошлост, у Тадићеву еру. Она нам доказује да се политички циљеви клика не мењају због идеологије и програма. Мењају се само режими, а не и њихови апетити. Тадић се такође беше окружио алавим и арогантним епигонима. И они су појели његову власт, као што ће Вучићеви сателити појести његову.

Данас смо и даље у центру продуженог скандала са становима Драгана Шутановца. Он се трудио колико је био у моћи да објасни та стамбена јутра, али слабо је био уверљив. Коначно се сетио: све му је купио таст, Мирослав Илић. А почетак је био сасвим једноставан: било је довољно да Шутановац сретне девојку из града.

Узгред, фронтална борба против корупције, са Мишковићем као симболом финансијске моћи, пропала је и претворила се у фарсу. Власт и правосуђе немају појма како да се извуку из те бесконачне непријатности нити да бар покушају трагање за силним милијардама евра које је појела криминална приватизација.

Најбогатији и даље не морају да плаћају порез. Ово није пледоаје за једнакост у сиромаштву, али средњи и нижи слојеви додатно су оптерећени порезима и присилним наплатама. О пензионерима и да не говоримо, њима ништа није узето, како рече Кркобабић средњи, „све су дали добровољно, да би им се вратило”!

Хоће ли се вратити и колико њих ће имати времена да чека? Све мање, наравно, и у томе је суштина отимања.

О сврсисходности политике као привилегије, говорио је недавно и преседник Николић. Причајући о себи и о свом животу, рекао је да је богат човек, у сваком погледу.

Наравно да не бих волео да председник моје државе буде гоља који нема шта да обуче кад крене у велики свет. Али, лично и породично богатство се не стичу сами по себи, нити само од плате. Због тога је извесно да Томислав Николић, ако ништа друго, зна највећу тајну српске политике.


Коментари28
291ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља