понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 27.10.2015. у 18:05

Забрањено рекламирање хлеба као лека

Предузеће „Тривит” – Бечеј, које је до сада рекламирало свој хлеб„тонус” као производ по лиценци Руске академије наука, неће више моћи да се у јавности представља на овај начин, саопштила је тржишна инспекција, која је по пријави контролисала ову фирму и установила да крши Закон о оглашавању.

Ова компанија има уговор са фирмом „Академ продукт Москва”, али наводно инспекцији није могла да понуди доказе да је реч о лиценци Руске академије наука. Пријава против произвођача овог хлеба била је мотивисана више рекламним порукама на декларацији према којима „тонус” блокира токсине и канцерогене материје и користан је за превенцију и лечење дијабетеса, које су, према Закону о безбедности хране, забрањене.

„Тонус” хлеб, ипак, није једини производ чијом декларацијом би требало да се позабаве инспекције. Тржиште је преплављено производима који се рекламирају као лековити и крајње је време да се надлежне инспекције и држава озбиљније позабаве овим проблемом. Није то само храна него и дијететски суплементи (које наш закон сврстава у храну) и који најчешће потрошаче доводе у заблуду, јер купци ове производе могу да сматрају заменом за лек.

Код нас је тренутно ова област делимично покривена Законом о безбедности хране и Правилником о декларисању, означавању и рекламирању хране. Тек би требало да усвојимо правилник о нутритивним и здравственим изјавама чија је израда у завршној фази.

Зашто овај правилник толико касни, с обзиром на то да је он једини пропис који нам недостаје да бисмо потпуно усагласили ову област са европском регулативом? Према последњим информацијама, требало би да се нађе на дневном реду до краја године, мада је то више пута до сада одлагано. Проблем је, незванично, подела надлежности међу инспекцијама што је била сметња и приликом доношења Закона о безбедности хране.

У Европској унији је процес одобравања изјава јаван, динамичан и подложан променама. За процену оправданости њихове употребе на основу прикупљених научних доказа задужена је Европска агенција за безбедност хране, односно Ефса. Сваки произвођач хране, али и потрошач, лако се може информисати о томе да ли су поједине здравствене изјаве одобрене за употребу или не. На сајту Ефсе постоје одобрене здравствене тврдње које би сваки произвођач и код нас могао да користи, али је проблем што морају да се користе у оригиналној формулацији, што нашим произвођачима не иде у прилог. Ако се, на пример, за неку супстанцу, минерал или витамин у Ефси добије здравствена изјава, произвођачи могу да је користе за свој производ само под условом да он задовољава и дефинисане услове за употребу здравствене изјаве. Како је „Политика” већ писала и наш будући правилник ће користити европски регистар одобрених здравствених тврдњи који је јаван и лако доступан, а поједини овдашњи произвођачи га већ и користе. Има и оних који су далеко од тога, због чега на нашем тржишту хране, флашираних вода,дијететских производа, али и козметике постоји грубо кршење прописа из ове области. То се односи на оне произвођаче који својим производима приписују својства превенције и лечења и за то не сносе никакве казне. Такви производи се и даље код нас рекламирају у медијима, на билбордима, а највећу штету имају управо потрошачи који такве рекламне поруке прихватају без резерве и верују им.

----------------------------------------------------------------

Шта је здравствена изјава

Према дефиницији, здравствена изјава на неком производу указује или сугерише да постоји физиолошка веза између хране, њених састојка и здравља или указује да конзумирање одређене хране или једног од њених састојака знатно смањује утицај фактора ризика за развој болести код људи. Само она изјава која је одобрена и научно доказана, може се наћи на производу.

----------------------------------------------------------------

Ме­сне пре­ра­ђе­ви­не опа­сне ко­ли­ко и ду­ван

Свет­ска здрав­стве­на ор­га­ни­за­ци­ја (СЗО) са­оп­шти­ла је да ме­сне пре­ра­ђе­ви­не – попут сла­ни­не, шун­ке и ко­ба­си­ца… мо­гу да бу­ду кан­це­ро­ге­не и свр­ста­ла их по опа­сно­сти за здра­вље у исту гру­пу са ду­ва­ном и азбе­стом. У из­ве­шта­ју Ме­ђу­на­род­не аген­ци­је за ис­тра­жи­ва­ње кан­це­ра при СЗО, са се­ди­штем у Ли­о­ну, на­во­ди се и да је и цр­ве­но ме­со у це­ли­ни „ве­ро­ват­но кан­це­ро­ге­но”. Цр­ве­но ме­со, у ко­је спа­да­ју го­ве­ди­на, јаг­ње­ти­на, сви­ње­ти­на, ов­че­ти­на и коњ­ско ме­со свр­ста­но је у „ве­ро­ват­не” узроч­ни­ке ра­ка из гру­пе 2А. Ни­жа кла­си­фи­ка­ци­ја цр­ве­ног ме­са је од­раз „огра­ни­че­них до­ка­за” да оно иза­зи­ва рак.  

Под пре­ра­ђе­ним ме­сом ми­сли се на оно ко­је је тре­ти­ра­но ра­зним по­ступ­ци­ма да би му се про­ду­жио рок тра­ја­ња као што је – ди­мље­ње, су­ше­ње, до­да­ва­ње со­ли или кон­зер­ван­са. Да би се очу­ва­ла све­жи­на и по­бољ­ша­ли уку­си пре­ра­ђе­ви­на­ма се у са­вре­ме­ној ин­ду­стри­ји до­да­је чак сто раз­ли­чи­тих ади­ти­ва. 

– Ин­ди­ви­ду­ал­но ри­зик од раз­во­ја кан­це­ра због кон­зу­ми­ра­ња об­ра­ђе­ног ме­са оста­је ма­ли, али се ри­зик по­ве­ћа­ва са ко­ли­чи­ном по­је­де­ног ме­са – ре­као је Курт Штрајф из СЗО. 

Про­фе­сор Ми­лан Бал­тић са Фа­кул­те­та ве­те­ри­нар­ске ме­ди­ци­не ре­као је за „По­ли­ти­ку” да „цр­ве­но ме­со, као ме­со ни­је про­блем већ ње­го­ва то­плот­на об­ра­да”. 

– Ако ме­со са­мо по­со­ли­те то ни­је про­блем, али мо­же да бу­де про­блем ако га је­де­те уз до­дат­ке као што су за­чи­ни са мно­го ни­три­та и дру­гих ади­ти­ва. Исто ва­жи и за сла­ни­ну ко­ју не тре­ба тер­мич­ки об­ра­ђи­ва­ти, по­себ­но не на ро­шти­љу – ка­же Бал­тић. 

Ј. Антељ, И. Албуновић

----------------------------------------------------------------

Потребна додатна истраживања

Министарство здравља саопштило је да је додатним истраживањима потребно утврдити које количине одређених врста меса и месних прерађевина могу да буду опасне по здравље грађана.

„За сада не постоје званичне препоруке СЗО по овом питању, јер је наведено истраживање само део процеса који захтева додатна испитивања јавно-здравствених ризика. Идентификација било ког фактора који може бити канцероген, захтева даљу процену ризика по здравље”, наводи се у саопштењу Министарства здравља Србије.

Танјуг

----------------------------------------------------------------

Он­ко­ло­зи одав­но зна­ју за коб­ну ве­зу

Већ пор­ци­ја од 50 гра­ма ме­сних пре­ра­ђе­ви­на (а то су че­ти­ри-пет ли­сти­ћа шун­ке или јед­на вир­шла) ко­ју не­ка осо­ба је­де сва­ко­днев­но до­вољ­на је да се за 18 од­сто по­ве­ћа­ва ри­зик од ра­ка де­бе­лог цре­ва – упо­зо­ре­ње је ко­је сти­же од струч­ња­ка Ме­ђу­на­род­не аген­ци­ја за ис­тра­жи­ва­ње ра­ка (IARC) из Ли­о­на, ко­ја је са­став­ни део Свет­ске здрав­стве­не ор­га­ни­за­ци­је.

– Већ ду­же од де­це­ни­је ме­сне пре­ра­ђе­ви­не и цр­ве­но ме­со на­ла­зе се на ли­сти не­по­жељ­не хра­не, јер су се до­во­ди­ле у мо­гу­ћу коб­ну ве­зу са на­стан­ком не­ких вр­ста ра­ка. Упо­зо­ре­њем СЗО са­да се оти­шло и ко­рак да­ље: ис­хра­на у ко­јој има ко­ба­си­ца, вир­шли, шун­ке и слич­них пре­ра­ђе­ви­на до­во­ди се у ди­рект­ну ве­зу са на­стан­ком ра­ка де­бе­лог цре­ва. Обо­ле­ли­ма од ра­ка одав­но са­ве­ту­је­мо да ове на­мир­ни­це из­ба­це из ис­хра­не и за­ме­не их во­ћем, по­вр­ћем, жи­та­ри­ца­ма и не­ма­сним ме­сом и ри­бом. Про­блем ни­је са­мо ме­со, већ ма­сно­ће из ње­га ко­је до­при­но­се ри­зи­ку да се по­ја­ви ма­лиг­на бо­лест – ка­же за „По­ли­ти­ку” он­ко­е­пи­де­ми­о­лог, др Ана Јо­ви­ће­вић из Ин­сти­ту­та за он­ко­ло­ги­ју и ра­ди­о­ло­ги­ју Ср­би­је.

Ово упо­зо­ре­ње из­да­то је по­сле ана­ли­зе ви­ше од 800 сту­ди­ја, ко­је су ис­тра­жи­ва­ле ве­зу из­ме­ђу ис­хра­не са ме­сом и по­ја­ве ра­ка. Ри­зик ра­сте са по­ве­ћа­њем ко­ли­чи­не пре­ра­ђе­ви­на ко­ју не­ка осо­ба је­де сва­ко­днев­но.  

– Ове пре­по­ру­ке су до­бре, јер ће на­те­ра­ти на­ше гра­ђа­не да ви­ше раз­ми­шља­ју о штет­но­сти ме­сних пре­ра­ђе­ви­на, што са­да ни­је слу­чај. На­ши љу­ди о то­ме уоп­ште не раз­ми­шља­ју. Ва­жан је и на­чин при­пре­ма­ња ме­са, јер тре­ба из­бе­га­ва­ти на при­мер ди­мље­но или пр­же­но ме­со – ка­же др Јо­ви­ће­ви­ће­ва.

Струч­ња­ци у сту­ди­ји ни­су утвр­ди­ли да ли и ку­ва­но ме­со ути­че на по­ве­ћа­ње ри­зи­ка од ра­ка.

О. П.

Коментари5
136d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља