петак, 19.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Зашто подносим оставку на чланство у Већу друштвено-хуманистичких наука Универзитета у Београду

четвртак, 29.10.2015. у 08:15

Поштовани господине ректоре Београдског универзитета, академиче САНУ, професоре др Владимире Бумбаширевићу, захваљујем Вам се на томе што сте ме на предлог Наставно-научног већа Правног факултета (од 21. септембра 2015) именовали за члана Већа научних области друштвено-хуманистичких наука (одлуком од 12. октобра 2015, 02 бр.: 612-3364/35-15) до истека мандата тог већа, то јест до 30. новембра 2016, а након што сте разрешили чланства моју колегиницу редовну професорку др Љиљану Радуловић по њеном личном захтеву. Морам одмах, после синоћње седнице (26. октобра 2015) Наставно-научног односно Изборног већа Правног факултета, да поднесем неопозиву оставку на чланство у Већу научних области друштвено-хуманистичких наука. Желим да од Вас затражим не само своје разрешење у том већу него и да учините све да се на Правном факултету прекине с праксом заташкавања, минимизовања, толерисања и чак награђивања плагијаторства и других академски потпуно недоличних поступака, те да се започне с праксом неселективног негативног санкционисања тог и сличних понашања.

После прексиноћне једногласне одлуке чланова Изборног већа Правног факултета да се ванредни професор др Владан Јончић поново изабере у исто звање, упркос томе што сви који су гласали (почев од декана и председника комисије за тај избор) знају за Јончићев плагијат и друге, најблаже речено, академски недостојне поступке, јер се о томе нашироко расправљало још приликом одлучивања о расписивању тог конкурса (на седницама у марту и јуну текуће године) – а што је потпуно прећутано и није поменуто ни у извештају нити прексиноћ на седници већа – сматрам да немам моралног легитимитета да заједно с двадесет и троје својих колега чланова Већа научних области друштвено-хуманистичких наука Универзитета у Београду, од којих скоро све познајем и поштујем, расправљам и инсистирам на испуњавању критеријума о стручности и достојности њихових колега за изборе у звања ванредног професора, доцента или наставника вештина или страног језика, као и о подобностима тема и дисертација докторанада из области њихових друштвено-хуманистичких наука.

Разлог је што моје колеге, скоро сви чланови моје уже, факултетске академске заједнице, то јест Наставно-научног односно Изборног већа Правног факултета, упорно настављају с политиком заташкавања, минимизовања, толерисања и чак награђивања плагијаторства и других академски потпуно недоличних поступака. Они одбијају да прекину ту праксу и коначно започну неселективно негативно санкционисање тог и сличних понашања и, прећутно се ослањајући на раније негативне преседане, па онда и на тако успостављене и схваћене „правду”, „једнакост”, „солидарност” и „емпатију”, непрестано „договорно” снижавају критеријуме о минималној стручности и достојности и унижавају академски и стручни углед институција нашег универзитета.

Будући да поновни избор ванредног професора др Владана Јончића уопште није једини случај ове врсте на Правном факултету Универзитета у Београду, обраћам Вам се овим отвореним писмом у нади да ће овај додатни притисак јавности допринети да се поменуто стање промени.

Јасминка Хасанбеговић, редовна професорка Правног факултета Универзитета у Београду

------------------------------------------------------------------------------------------------------

Шта је стварни мотив оставке професорке Хасанбеговић

Професорка београдског Правног факултета др Јасминка Хасанбеговић поднела је оставку на место члана Већа друштвено-хуманистичких наука Универзитета у Београду, о чему је јавност обавестила у отвореном писму ректору Владимиру Бумбаширевићу.

Како је навела, разлог за њено огорчење је реизбор ванредног професора Правног факултета др Владана Јончића, упркос томе што све колеге које су гласале за, како тврди ова професорка, „знају за Јончићев плагијат и академски недостојне поступке”.

Она је позвала ректора Бумбаширевића да се „прекине са праксом заташкавања, толерисања и чак награђивања плагијаторства и других академски недоличних поступака”. При том, у писму ректору и јавности није изнела аргументе за своју тврдњу о плагијату, чак није навела ни о којем је раду реч, али је нагласила да ово није једини случај на Правном факултету. Професорка Увода у право и Филозофије права Јасминка Хасанбеговић истиче да после одлуке о Јончићевом реизбору „нема моралног легитимитета да заједно са још 23 колеге, чланова Већа друштвено-хуманистичких наука инсистира на испуњавању критеријума о стручности и достојности колега за избор у звања, као и подобности тема дисертација докторанада”.

Коментаришући наводе колегинице Хасанбеговић, декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић каже за „Политику” да је она одабрала новине за обрачун са колегом и оптужила читаву институцију, износећи тешке и паушалне квалификације, без поштовања процедуре и утврђивања чињеница.

– Да је колегиница присуствовала седници Већа на којој је Јончић једногласно реизабран и тамо изнела аргументе уместо у медијима, можда би моја и одлука осталих колега била другачија. Проблем је могла да изнесе на органима факултета, или да поднесе тужбу Суду части Београдског универзитета – каже декан Аврамовић.

Она истиче да је протеклих година било сличних иступања професора, када су у медијима изнете тешке, а непроверене квалификације, па је зато донета одлука да се оваква спорна питања решавају на факултету.

Упркос томе, професорка Хасанбеговић је прибегла „седмој сили”, а професор Владан Јончић, кога је оптужила за плагијат, каже да није први пут да се на овакав начин оглашава у штампи.

– У једним дневним новинама је пре неколико година закупила простор и напала избор наше колегинице у звање професора. Тада је и мене поменула у негативном контексту, а пре тога се на исти начин обрачунала и са тадашњим ректором проф. др Дејаном Поповићем. Сматрао сам да је непристојно да се име факултета повлачи по суду, па нисам реаговао на њене клевете, иако нам је свима било непријатно да све то студенти виде и чују. Међутим, пошто је она мене тужила за увреду и клевету, морао сам да одговорим контратужбом и она је тај спор изгубила – наводи професор Јончић. Како прецизира, Јасминка Хасанбеговић је била против његовог избора за професора 2005, али је пет година касније на Већу гласала за његов реизбор.

Професор Јончић, иначе, предаје на две катедре – за јавно право и за међународно право и међународне односе, а на Правном факултету установио је и два предмета – Људска права и Међународно хуманитарно право. Стручно се усавршавао у Европском парламенту у Стразбуру, Торонту, Њујорку, Женеви, Цириху...

На питање да ли наслућује на шта је професорка Хасанбеговић алудирала пишући о Јончићу као плагијатору, декан Сима Аврамовић каже да претпоставља да је реч о једном Јончићевом тексту који није био прихваћен за објављивање у факултетском часопису, али не зато што је плагијат, већ због лошијег квалитета.

И професор Јончић негира да је неоригиналност била разлог зашто тај текст није објављен.

– Никада ми ни један рад није одбијен, а за поменути текст ми није дата прилика да га исправим – изричит је професор Јончић.

Проректор Универзитета у Београду и члан Већа научних области друштвено-хуманистичких наука проф. др Живан Лазовић каже да је писмо проф Јасминке Хасанбеговић стигло у Ректорат и да је руководство упознато са садржином.

– Професорка је била у прилици да поднесе приговор на матичном факултету на поновни избор у звање колеге Јончића, а Ректорат није упознат са тим да ли је то и урадила. Избор професора Јончића ће свакако разматрати и Веће, а професорка, као уосталом и било ко други, има могућност да поднесе образложени приговор – рекао је за наш лист проректор Лазовић.

Када је реч о њеној оставци на члана Већа друштвено-хуманистичких наука, Лазовић објашњава да ће она бити такође размотрена на седници Већа, а с обзиром на то да је у питању лични чин – сигурно ће бити прихваћена.

Сандра Гуцијан

------------------------------------------------------------------------------------------------------

Процедура за утврђивање плагијата

Декан Правног факултета каже да појам плагијата није прецизно дефинисан, што отвара простор за различита тумачења, али да се ипак зна процедура у случају да постоји оптужба:

– Плагијат је у последње време постао омиљена тема у универзитетској заједници и како појам није јасно дефинисан, лако је неког оптужити да је плагијатор – истиче декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић

Да ли је нешто плагијат или не, утврђује се најпре на Наставно-научном већу факултета, а потом на Суду части Универзитета.

Свакако се плагијат не утврђује у медијима, што је данас чест случај – закључује професор Аврамовић.

------------------------------------------------------------------------------------------------------

Од­го­вор Ја­смин­ке Ха­сан­бе­го­вић де­ка­ну проф. Авра­мо­ви­ћу, проф. Јон­чи­ћу и но­ви­нар­ки

Сан­дри Гу­ци­јан

Де­кан Прав­ног фа­кул­те­та, про­фе­сор др Си­ма Авра­мо­вић, од­лич­но зна о ка­квом „ја­та­ко­ва­њу” ко­јих све пла­ги­ја­та и дру­гих ака­дем­ски не­до­лич­них по­сту­па­ка на Прав­ном фа­кул­те­ту се ра­ди у мом пи­сму-остав­ци рек­то­ру ака­де­ми­ку Бум­ба­ши­ре­ви­ћу, за ко­је је Јон­чи­ћев јед­но­гла­сни ре­и­збор био са­мо по­вод, она кап ко­ја ми је по­ка­за­ла да се прак­са на­ста­вља, а не пре­ки­да (ка­ко ми се учи­ни­ло на сед­ни­ца­ма Ве­ћа пре не­ко­ли­ко ме­се­ци) и за­то је пре­ли­ла ча­шу. Ако бу­дем при­мо­ра­на да о свим тим слу­ча­је­ви­ма го­во­рим у но­ви­на­ма, чи­та­о­ци „По­ли­ти­ке“ ће има­ти фељ­тон с пот­пу­ном до­ку­мен­та­ци­јом. Али, при­хва­ти­ла сам да­на­шњи (29. ок­то­бар 2015) де­ка­нов пред­лог, ко­ји ми је из­нео у те­ле­фон­ском раз­го­во­ру, да о свим тим слу­ча­је­ви­ма још јед­ном, нај­пре раз­го­ва­ра­мо сви ми ре­дов­ни про­фе­со­ри, као про­фе­си­о­нал­но-етич­ки и струч­но нај­од­го­вор­ни­ји, и да их ре­ши­мо, то јест санк­ци­о­ни­ше­мо на фа­кул­те­ту. У том слу­ча­ју не­ћу има­ти по­тре­бе да о то­ме рас­пре­дам у штам­пи. Али, док се то не де­си, мо­рам да се освр­нем на сле­де­ће у „По­ли­ти­ки­ном” на­пи­су „Шта је ствар­ни мо­тив остав­ке про­фе­сор­ке Ха­сан­бе­го­вић”.

Ни­је тач­но да по­јам пла­ги­ја­та ни­је ја­сно, тј. пре­ци­зно де­фи­ни­сан, па де­ка­на и све за­ин­те­ре­со­ва­не упу­ћу­јем са­мо на нај­све­жи­ју аку­рат­ну ли­те­ра­ту­ру: Вла­ди­мир В. Во­ди­не­лић, „За­бра­на пла­ги­ра­ња и пра­во ци­ти­ра­ња у на­у­ци”, „Прав­ни за­пи­си”, 1/2015, стр. 126–200, где мо­гу на­ћи и 60 би­бли­о­граф­ских је­ди­ни­ца да­ље ре­ле­вант­не ли­те­ра­ту­ре о то­ме, а све до­ступ­но без ка­квог огра­ни­че­ња на ин­тер­не­ту. 

Тач­но ка­же проф. Јон­чић да мо­је пи­смо-остав­ка рек­то­ру ни­је мо­је пр­во огла­ша­ва­ње у штам­пи. Огла­сим се увек кад до­го­ри до но­ка­та и кад, мо­рал­но, не­мам куд да­ље или, прав­но, не­мам дру­ге, те ако бу­де тре­ба­ло, и она прет­ход­на сво­ја огла­ша­ва­ња ћу да­ти да се об­ја­ве у по­ме­ну­том евен­ту­ал­ном фељ­то­ну, па ће чи­та­о­ци са­ми про­су­ђи­ва­ти по­ступ­ке свих ак­те­ра. 

Тач­но је да сам 2010. гла­са­ла за Јон­чи­ћев ре­и­збор за ван­ред­ног про­фе­со­ра. А по­што му је то за­чуд­но и не­до­след­но, да му об­ја­сним: за­то што на спи­ску ра­до­ва ни­је би­ло пла­ги­ра­ног ра­да, за ко­ји сам ина­че са­зна­ла од са­да­шњег де­ка­на а та­да­шњег глав­ног уред­ни­ка „Ана­ла”. Тај рад је био од­би­јен, а по­што ни­ко ни­је јав­но го­во­рио о том пла­ги­ра­њу у по­ку­ша­ју, ни­сам га по­ме­ну­ла ни ја.

Ме­ђу­тим, Јон­чић је тај рад по­сле дао да се об­ја­ви у дру­гом ча­со­пи­су, у ко­ме пла­ги­јат ни­је от­кри­вен, па је ту об­ја­вљен као ње­гов рад. Ка­да смо (и) о то­ме рас­пра­вља­ли пре не­ко­ли­ко ме­се­ци на сед­ни­ци Ве­ћа по­во­дом до­но­ше­ња од­лу­ке о (не)рас­пи­си­ва­њу кон­кур­са, Јон­чић је сам тим по­во­дом ре­као (по­сто­ји о то­ме тон­ски за­пис) да је он тај рад из­о­ста­вио и да га ни­је на­вео у при­ја­ви за овај кон­курс! Гле ло­ги­ке: не­по­чин­ство ко­је ак­тер сам не при­ја­ви има да се сма­тра да не по­сто­ји ни за ко­га! Ово не­ћу да­ље ко­мен­та­ри­са­ти, осим ако бу­дем мо­ра­ла, али ћу до­да­ти да то ни­је све и да ће оста­ло би­ти та­ко­ђе у евен­ту­ал­ном фељ­то­ну. 

Бе­срам­на је лаж да је Јон­чић на Прав­ном фа­кул­те­ту уста­но­вио два пред­ме­та: Људ­ска пра­ва и Ме­ђу­на­род­но ху­ма­ни­тар­но пра­во. По­што по­кој­ни про­фе­со­ри Во­јин Ди­ми­три­је­вић и Ми­лан Па­у­но­вић не мо­гу да све­до­че о свом уста­но­вља­ва­њу пред­ме­та Људ­ска пра­ва, не­ка то учи­ни не­ко од мла­ђих: ван­ред­на про­фе­сор­ка др Ива­на Кр­стић, или др Вла­ди­мир Ђе­рић, или пак не­ко од ста­ри­јих про­фе­со­ра: Ми­лен­ко Кре­ћа, Сте­ван Ђор­ђе­вић или Мо­мир Ми­ло­је­вић.

Што се пак уста­но­вља­ва­ња Ме­ђу­на­род­ног ху­ма­ни­тар­ног пра­ва ти­че, ни о то­ме, на­жа­лост, не мо­гу да све­до­че по­кој­ни про­фе­сор др Кон­стан­тин Об­ра­до­вић, ко­ји је на на­шем фа­кул­те­ту др­жао пр­ви курс из Ме­ђу­на­род­ног ху­ма­ни­тар­ног пра­ва на ма­ги­стар­ским сту­ди­ја­ма, као и Вла­дан Ва­си­ли­је­вић и Ми­ли­вој Де­спот, ко­је смо та­ко­ђе има­ли част да слу­ша­мо, али о то­ме мо­гу да по­све­до­че слу­ша­о­ци тих пре­да­ва­ња, на при­мер, на­ша та­да­шња ко­ле­ги­ни­ца Је­ле­на Пе­јић, са­да­шња прав­на са­вет­ни­ца у Ме­ђу­на­род­ном ко­ми­те­ту Цр­ве­ног кр­ста у Же­не­ви, мо­ја ма­лен­кост и мно­ги дру­ги слу­ша­о­ци, или пак по­ме­ну­ти на­ши ста­ри­ји про­фе­со­ри, као и проф. др Ми­лан Ша­хо­вић. И о то­ме, али и да ли је Вла­дан Јон­чић уоп­ште на би­ло ко­ји на­чин био у то­ме. 

О Јон­чи­ће­вом уса­вр­ша­ва­њу у Стра­збу­ру, То­рон­ту, Њу­јор­ку, Же­не­ви, Ци­ри­ху... – ко­је је слич­но ње­го­вом уста­но­вља­ва­њу два­ју пред­ме­та: Људ­ска пра­ва и Ме­ђу­на­род­но ху­ма­ни­тар­но пра­во – за­сад не­ћу ни ре­чи. Али, мо­рам о по­след­њој, ци­ти­ра­ној ре­че­ни­ци: „Ни­ка­да ми ни­је­дан рад ни­је од­би­јен, а за по­ме­ну­ти текст ми ни­је да­та при­ли­ка да га ис­пра­вим – из­ри­чит је про­фе­сор Јон­чић“. Про­фе­сор Јон­чић, да­кле, до­бро зна о ком се тек­сту ра­ди, али, очи­то, ипак све­сно из­го­ва­ра не­и­сти­ну (ко­ја се мо­же озна­чи­ти и јед­ном крат­ком реч­ју) да му ни­ка­да ни­је­дан рад ни­је од­би­јен, па би би­ло до­бро да му он­да­шњи глав­ни уред­ник „Ана­ла” а са­да­шњи де­кан и сви оста­ли чла­но­ви ре­дак­ци­је осве­же пам­ће­ње и об­ја­сне, ако мо­гу, да сам се­би ска­че у уста, као и то да му је текст од­би­јен јер је пла­ги­јат не­ис­пра­вљив текст. 

Но­ви­нар­ки Сан­дри Гу­ци­јан (уз по­ме­ну­те и не­ко­ли­ко дру­гих пре­ви­да и гре­ша­ка) скре­ћем па­жњу и на то да Вла­да­на Јон­чи­ћа два­пут (у под­на­сло­ву и ис­под сли­ке) зо­ве Вла­ди­мир Јон­чић и да у под­на­сло­ву го­во­ри (она, уред­ник или де­кан) о фал­си­фи­ка­ту, а не о пла­ги­ја­ту (што би се Фрој­ду и на­след­ни­ци­ма сви­де­ло као до­бри при­ме­ри ома­шки у пси­хо­па­то­ло­ги­ји сва­ко­днев­ног жи­во­та). Та­ко­ђе, учи­та­ва ми огор­че­ње ко­га не­мам, јер одав­но сле­дим ми­сао, на­вод­но, Фра­ње Аси­шког: „Бо­же, мо­лим те, дај ми хра­бро­сти да ме­њам оно што се мо­же про­ме­ни­ти, сна­ге да при­хва­тим оно што се не мо­же про­ме­ни­ти и му­дро­сти да раз­ли­ку­јем то дво­је”.

Про­фе­сор др Ја­смин­ка Ха­сан­бе­го­вић


Коментари1
b2f99
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljko Petrovic
Joncic je preposten i predobar covjek

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља