понедељак, 22.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:13

На правој страни историје

петак, 30.10.2015. у 08:10

Један шведски дипломата, који сада у Бриселу ради неки важан посао, рекао ми је ове недеље - прочитавши у „Политици” мој став да треба да разговарамо с Русима и да Путин игра мудру игру слабим картама - да „стварно морам да станем на праву страну историје”. Мислио је, наравно, да ја грешим, а да је он у праву.

Две ствари су ми пале на памет. Прво, да ми лекције о заузимању стране држи један Швеђанин, и друго, да све више људи користи ову реченицу.

Хајде прво да се позабавим шведском страном приче, односно неутралношћу. Шведска политика неутралности у оружаним сукобима на снази је од почетка 19. века. Проистекла је углавном из чињенице да је, учествујући у Наполеоновим ратовима, Шведска изгубила више од трећине територије, укључујући трауматични губитак Финске која је припала Русији. Улазак у ЕУ је мало променио ствари – у последње време Шведска је тесно повезана с НАТО-ом и можда чак размишља да се учлани, мада сумњам да ће до тога доћи. Чињеница је да Шведска и Швеђани (које волим и ценим) више од 200 година избегавају да заузму став у нечему, не рачунајући друштвене проблеме и кратак излет у Вијетнаму, тако да лекција од једног Швеђанина на ову тему није заиста озбиљна.

Неутрална Швајцарска је, с друге стране, другачије одиграла игру. У првим данима Другог светског рата у неким војним и пословним круговима било је снажних симпатија према нацистима, али je 25. јула 1940. швајцарски генерал Гизан одржао историјски говор свим официрима на Ритлију, месту где је настала швајцарска конфедерација. Гизан је постао симбол отпора нацизму. Јасно је ставио до знања да ће се Швајцарска одупрети нацистичкој инвазији. Ако им понестане метака, узеће бајонете. Рекао је да ће се Швајцарска бранити од сваког нападача и да се никада неће предати. Другачија врста неутралности.

Шта онда значи бити „на правој страни историје”? Када ми неко каже да „треба да будемо на правој страни историје”, требало би да питам о чијој историји говори. Има више историја. Тврдити да је једна историја права, а друга није звучи марксистички, зар не? Мој саговорник заправо каже: „Постоји само једна историја и ја сам њен власник.” Кад неко то изговори већ је утврдио праву страну историје и с тим аргументом тражи од мене да изаберем исправну или погрешну страну. Крај дискусије.

Прошле седмице председник Кине је био у државној посети Британији. Штампа је била пуна прича о томе како је Дејвид Камерон на погрешној страни историје. Уредник десно оријентисаног „Спектејтора” оптужио је Камерона за „најдуже клањање у историји дипломатије”. Један социјалистички посланик упоредио је Британију с „понизним, улизичким шпанијелом који лиже руку која га туче”. То су узвикивали Маови црвени гардисти за време „културне револуције” и све ме је то подсетило на сличне глупости које су објављене када су Хенри Кисинџер и Ричард Никсон ишли у историјске посете Кини 1971. и 1972.

„Судећи по ономе што смо спремни да урадимо за Кину као захвалност за то што је вољна да с нама игра пингпонг”, писао је конзервативни новинар Вилијам Ф. Бакли, „неко би претпоставио да бисмо отказали слетање у Нормандију да нас је Хитлер претходно позвао на партију бадминтона”, Укратко, Никсон је био на погрешној страни историје.

У ствари, отварање према Кини био је најважнији појединачни стратешки шаховски потез у каријери Хенрија Кисинџера. Он и Никсон су добили партију умирујући Кину а притискајући Русију. Никсон је такође остварио политички циљ код куће да се прикаже као миротворац и победио је на изборима 1972.

Не тврдим да ће ова посета кинеског председника Великој Британији бити посматрана у истом историјском светлу као Никсонова авантура, о којој је и опера написана, али сигурно ће се показати да нису у праву они који сада критикују Камерона да је на погрешној страни историје.

Тешко је износити предвиђања, нарочито о будућности, рекао је дански физичар Нилс Бор. Можда постоји неки правац у историји. Ако постоји, нипошто није права линија. Иде цикцак и прави тоталне заокрете све време. У међувремену, није ме брига да ли сам на правој страни историје. Само желим да доносим одлуке на основу сопствене процене и искуства и мишљења људи у чију мудрост верујем.

Бивши помоћник генералног секретара УН


Коментари10
cddd7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља