недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Србија и Израел: заједничка судбина

четвртак, 29.10.2015. у 16:27

Да Србија и Израел имају много тога заједничког подсетили су их недавно и чланови Извршног савета Унеска у Паризу. На прошлонедељном састанку ове организације УН усвојено је неколико резолуција које пркосе историји, логици и поштењу, а већина учесника је очигледно демонстрирала срамотну склоност ка предрасудама против Београда и Јерусалима.

Изјашњавајући се за то да се Косово прикључи чланству Унеска, његово руководство је стало на страну актуелних покушаја Приштине да распарча Србију. Такође, усвајањем посебних мера које предвиђају да се два јудаистичка света места – Рахилин гроб у Витлејему и Пећина патријараха у Хеброну, у којима су сахрањени библијски очеви оснивачи јеврејског народа – сматрају муслиманским светињама, Унеско даје подстицај палестинским покушајима преправљања историје. Срби и Јевреји су се дакле још једном суочили с неразумевањем и лошим третманом од представника међународне заједнице.

Као оснивач и председник Удружења израелско-српског пријатељства, сматрам да срамотно понашање Унеска треба да послужи као сигнал за окупљање наших двеју земаља у циљу изградње што ближих и снажнијих веза. Уосталом, паралеле између наша два народа су невероватне. И Израел и Србија су мале земље, налазе се у запаљивим подручјима, и рекао бих да су окружене недобронамерним снагама. Ни једна од наших двеју земаља не добија прилику да буде поштено саслушана пред међународним форумима или у светским медијима, а истовремено смо подвргнути немилосрдним притисцима како бисмо пристали на захтеве својих противника.

Велики део света, нажалост, притиска Србију да се одрекне своје отцепљене покрајине Косово, без обзира на то што она представља колевку српске цивилизације. Такође се и на Израел врши стални притисак да се повуче из Јудеје, Самарије и делова Јерусалима, срца наше древне отаџбине. Но упечатљиве сличности нису само у нашим садашњим неприликама. И наше историје су дубоко испреплетане – и у тријумфу, и у трагедији. У 14. веку Јевреји су бежећи од прогона у Угарској пронашли уточиште међу Србима. Чак и након што су Турци Османлије поразили Србију на Косову 1389. године а затим је и покорили, Срби су пружили добродошлицу шпанским и португалским Јеврејима протераним век касније са Иберијског полуострва. Средином 19. века, један од очева оснивача ционизма, рабин Јехуда Алкалај служио је као рабин у српском граду Земуну, у непосредној близини Београда.

Скоро век касније, током Другог светског рата, у концентрационом логору Јасеновац, којим је управљао хрватски фашистички усташки режим, Јевреји и Срби су се, као мета за истребљење, нашли заједно. Управо због тога што су наша историјска искуства толико слична, Јевреји и Срби уживају тако снажан однос узајамног пријатељства и разумевања. И заиста, током мојих периодичних посета Београду, имао сам прилику да разговарам с многим Србима, од таксиста до владиних званичника, и сви до једног су изражавали дивљење према Израелу и његовим достигнућима. И, за разлику од многих других европских престоница, нисам се осећао нимало нелагодно лутајући улицама Београда и носећи јармулку, јеврејску капицу, на својој глави. У очима многих Израелаца, Срби су неустрашива духовно богата нација која стоји између истока и запада, и која је доживела да јој територија много пута буде окупирана и народ протеран, a њено часно име оцрњено. Ми Јевреји смо исто то искусили током већег дела наше историје и лако се идентификујемо с таквом ситуацијом. И управо због тога су Србија и Израел природни савезници.

Крупни кораци остварени су у протеклих неколико година у циљу подстицања трговине, инвестиција и туризма, и захваљујући двојици талентованих амбасадора – израелском Јосију Левију у Београду и српском Милутину Станојевићу у Тел Авиву – билатерални односи непрекидно јачају. Од укидања визних рестрикција између две земље у септембру 2009. број српских туриста који посећују Израел више се него утростручио. Израелске компаније инвестирале су више од милијарду евра у различите секторе економије, почев од некретнина до нових технологија.

На дипломатском фронту, Израел се одупире жестоком притиску из иностранства и наставља да одбија било какво признање једностраног и нелегалног покушаја Приштине да прогласи независност. У време јачања исламског екстремизма широм света, који угрожава све оно до чега је стало нашим двема земљама, Израел и Србија треба да сарађују супротстављајући се овој озбиљној претњи. Србија и Израел можда нису територијално велике земље, али заједно представљамо колевке великих цивилизација. Делимо много тога из наше прошлости и, зато, требало би да се побринемо да окупљени заједно будемо спремни за суочавање с будућношћу.

Оснивач и председник Удружења израелско-српског пријатељства 


Коментари12
1cca1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља