уторак, 27.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:03

И језик се може планирати

субота, 31.10.2015. у 09:05
Ћирилично писмо Неимар, аутор Дарко Новаковић

Неки од закључака овога скупа односе се на стварање националног лингвистичког корпуса на интернету, чији носилац треба да буде Институт за српски језик САНУ, на успостављање боље комуникације са српском дијаспором, а дотакнуто је и „болно“ питање лектората за српски језик на иностраним универзитетима. Како је нагласио председник организационог одбора овог скупа Срето Танасић, почетком следеће године САНУ ће овом проблему посветити округли сто. 

Будући да је једна од тема била и подршка државе, особито у финансирању пројеката, председник САНУ Владимир Костић изразио је жаљење због тога што нико из Министарства културе, ни из Министарства просвете, није присуствовао овом научном скупу, иако су њихови представници благовремено добили позиве. Једино је Јасмина Митровић, као изасланик председника Србије Томислава Николића, исказала поштовање раду српских лингвиста.

Предраг Пипер је говорио о важности језичког планирања, у ситуацији када држава нема стратегију језичке политике, Срето Танасић је у реферату истакао да је за спровођење језичке политике значајно планирања издавачке делатности, Милорад Радовановић је говорио на тему „Поново о издавању целокупних дела Павла Ивића“, а Митра Рељић о најновијим узроцима и показатељима урушавања идентитета и интегритета српског језика на Косову и Метохији. Слободан Реметић је у свом излагању говорио о српској дијалектологији данас и сутра, Рада Стијовић о књижевнојезичкој норми и медијима. Уопште, у више излагања, указано је на лоше стање језика у медијима, а посебно је професор Милорад Дешић, излажући на тему о српском стандардном акценту и новијој лексици, дао примере сложеница и скраћеница које се прилагођавају четвороакценатском систему српског језика. Јелица Стојановић је анализирала актуелна питања и проблеме србистике у Црној Гори.

Разматрајући проблем лексичког планирања, Рајна Драгићевић је истакла да је могуће тачно утврдити када је нека реч почела да се употребљава, као и то да је могуће пратити њену распрострањеност у језику. Она је навела пример да је реч „селфи“ први пут на свом блогу употребио један аустралијски студент 2002. године, а да је ова реч доспела у ширу употребу 2012. године. 

– Америчко дијалектолошко друштво, те издавачи Оксфорд јуниверзити прес и Колинс дикшенери, бирају речи године, а међу тим речима, поред распрострањеног „селфија“, налазила се се и реч „вејп“. Проблем са оваквим проглашавањем речи године указује пре свега на изостанак лингвистичких критеријума при избору, у корист величања естрадних појава године. Важно је да језички стручњаци пре свега понуде одређене творбене моделе речи, рекла је Рајна Драгићевић.

На излагање Драгићевићеве на неки начин надовезао се и Владан Јовановић, који је приметио да је важно издавање квалитетних терминолошких речника управо због праксе политичке и законодавне терминологије да присваја речи из других области. На пример медицински израз „скрининг“, који се односи на превентивни преглед, користи се као рогобатни политички израз. Терминолошки речници рађени без консултацијама с лингвистима често имају крупне недостатке, истакао је Јовановић.

Марина Николић представила је интерактивни сајт „Језикофил“, у оквиру којег стручњаци решавају језичке недоумице, и који је у току две године постојања имао чак два милиона прегледа. 

– Поред решавања актуелних језичких проблема, у плану сајта је и  стварање аудио-акценатског мини-речника, као и речника информатичких термина – додала је Марина Николић.

Обрађујући тему српскословенског средњовековног корпуса, у оквиру старословенског језика, Виктор Савић посебно је подвукао проблем манипулација, посебно бугарских лингвиста, који присвајају српску рукописну баштину. 

– Због тога је важно дефинисање српског средњовековног корпуса –  додао је Савић.

Душко Витас је говорио о језичкој инфраструктури за изучавање и обраду српског језика, а Милош Ковачевић о нормативном статусу синонимних и блискозначних твореница у српском језику. Радивоје Младеновић бавио се проучавањем српске језичке баштине Косова и Метохије, а Ђорђе Оташевић је говорио о планирању у српској лексикографији и рекао да би било корисно уколико би постојећи речници могли да се користе путем мобилних телефона. Мате Пижурица је представио лингвистичке пројекте Матице српске, а Владислава Ружић је говорила о стабилности рекцијских предлошких допуна. 

Сви изложени радови биће штампани у посебном зборнику, као и прилози Ивана Клајна и Милорада Пуповца, који из оправданих разлога нису присуствовали скупу. 

Јавност се често пита шта раде српски лингвисти – они раде, али за многе послове немају подршку државе. Доказ за то је и оно што је нагласио академик Костић: ни на овом скупу није било никога из Министарства просвете, науке и технолошког развоја нити из Министарства културе. 


Коментари6
0e5c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља