понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:01

Пакао настаје из уверења да смо најбољи

недеља, 01.11.2015. у 11:00
(Фото Р. Крстинић)

Нова књига Миљенка Јерговића „Сарајево, план града”, у издању хрватске „Фрактуре”, имала је прво представљање на Београдском сајму књига. Сајамска сала „Иво Андрић” била је прексиноћ препуна, а о књизи су, поред аутора, говорили проф. Ранко Бугарски, иначе, као и Јерговић, рођени Сарајлија, и писац Драган Великић, у чијим делима градови и хотели имају значајно место. Професор Бугарски је приметио да су га документарност, али и приповедна снага овог обимног дела, вратили у град његове младости, међу сарајевске улице, грађевине, људе, као и речи које се више не користе. Посебан део књиге чини телефонски именик Сарајева из 1941. године, огласи у том именику, као и спискови имена занатлија, који реконструишу лице некадашњег града. Како је рекао Драган Великић, ова књига је велика поема града, расадник имена и њихових судбина.

Спискови имена делују хладно, документарно, а опет, парадоксално, човеку се стегне грло када чита сва та нанизана имена људи који су некада живели. Као код Роберта Болања, на пример, када читамо странице и странице набрајања убијених жена. Да ли је за вас више од сазнања кључна та хуманистичка црта у сећању – упамтити свако поједино име?

Одувек имам ту страст према списковима, имао сам их као клинац у вези са саставима тимова две југословенске лиге. Касније кроз живот спискови се гомилају и слажу по врсти и по садржају. Читањем, откривају се спискови код Борхеса, Данила Киша, као и код Роберта Болања. Прича о сећању увек је двострука. С једне стране, сећање је највеће човеково проклетство, а са друге стране, сећање је оно највредније што уопште имамо. Ми, као људска бића, живимо од сећања. Када је реч о хуманизму и сећању, чини ми се да је сећање у основи сваке људскости. Само је реч о томе да човек треба да развија оно што се данас популарно зове култура сећања, али и неку врсту „личне хигијене” меморије, да не дозволи себи поплаву лажних сећања и измишљене прошлости. Јер, у овим нашим јужнословенским друштвима, то проклетство измишљених прошлости и измишљених сећања чини ми се да је горе и страшније од било чега другог.

Многа су велика имена везана за Сарајево, међу њима и Иво Андрић, па меланхолични Тин Ујевић, поједине улице носиле су имена Бранислава Нушића, војводе Путника, ту је и Змај Јовина улица. Змаја наводите и као пример Србина који је Србе и Хрвате витешки сматрао браћом...

То је једна од ствари која код нас није никада на прави начин доживљена. То како је чика Јова Змај хвалио Хрвате, то је основа сваког међунационалног бонтона, основа заједничког живота и мултикултуралности. Узгајаш то веровање, или можда илузију, да је онај други бољи и племенитији, јер заправо наше проклетство почиње уверењем да смо ми, који год били, увек и само најбољи. Из таквог веровања се ствара пакао.

У различитости житеља Сарајева била је његова привлачност, али и усуд. Кажете да вам је било потребно да се удаљите од Сарајева да бисте могли о њему да пишете. Идете ли сада тамо?

У Сарајево одлазим ретко, из неких својих разлога. Тај град се свакако променио, али ко сам ја да дајем замерке због тога. Што се тиче шаренила Сарајева из неких ранијих времена, мислим да је наш проблем одувек био тај што вишенационалност и разноврсност никада нису заиста били освешћени и што никада нисмо имали стварно поштовање једних према другима. То је увек била комбинација топло – хладно, љубави и мржње, и потпуног незнања о томе како се осећа други, како је бити у мањини. Како је у данашњем Београду бити, на пример, Албанац. Питање: Како је то бити онај други? У нашем свету није се постављало у време када је то требало да се учини. Дошли смо у ситуацију да је та мултикултуралност, на коју се данас „излизано” позивамо, део неке прошлости. Зашто то не живимо у садашњости? То што су наши градови и чаршије у великој мери постали монокултурални и што су мањине негде нестале – Забога, шта им би, шта им се није свиђало?– није довољан разлог да ми према онима који су остали немамо неки освешћенији однос. Нема тога у данашњем Сарајеву, а још мање у Загребу. Ако говоримо о себи као Европљанима, то би требало да буде прва ствар нашег европејства, јер се оно не доказује односом према Швеђанима и Финцима, или према Ангели Меркел, него према комшији који се зове некако другачије.

На који начин је сада Европа поново пред тим испитом савјести, како је говорио поменути Тин Ујевић, а у вези са избеглицама са Блиског истока?

Мислим да је наш заједнички проблем, не само српски, хрватски, или балкански, него уопште европски, та несвесност о драматичности овог тренутка, док избеглице пролазе кроз наше земље. Нисмо свесни тога да се догађа нешто слично ономе што се нашим прадедовима догађало тридесетих и четрдесетих година 20. века, када су колоне Јевреја одлазиле у смрт. Невероватно је то како Европљани ни сада не осећају ту драму и како несрећу миграната не доживљавају као своју властиту. Јер, то је потпуно идентичан проблем са оним који је Европа већ имала. Ми смо одговорни због тога што није било више спашених Јевреја, као што смо одговорни за сваког сиријског избеглицу који прође кроз наше земље. Био бих много срећнији када би Хрватска, Србија, као и Босна и Херцеговина биле земље у којима би сиријске избеглице пожелеле да живе.

Како у вези и са овим проблемом видите актуелне односе Србије и Хрватске?

Ти односи су условљени дивљачким национализмом, који је, признајем, јачи и драматичнији са хрватске стране. Што опет не значи да у следећој епизоди неће бити обрнуто. То што се сада у тим односима дешава подсећа на оне вежбе из времена социјализма, на ону акцију „Ништа нас не сме изненадити”. Тако смо пре месец дана имали тај мали, лажни и прљави рат на граници, где се људима са „погрешном” саобраћајном дозволом или „погрешним” личним документима онемогућавао прелаз границе, па су онда политичари давали драматичне изјаве. Свима је било јасно да то није никакав рат, никаква озбиљна ствар, да ће све нестати у оном тренутку када националистичка политика испуни свој циљ и када се хрватски премијер одбрани од..., истина ја у том тренутку нисам баш најбоље схватио од чега, али од нечега сигурно да.

Посматрате Сарајево кроз историју. У ком тренутку је то био посебно интригантан град?

Сарајево је било јако интересантно место у пролеће и лето 1914. године, пред атентат Гаврила Принципа, нешто о чему прича можда никада неће заиста бити испричана. О тој генерацији Младе Босне, али и о свим другим валерима тадашњег Сарајева, града који је израњао из отоманског средњег века, у ком су неки клинци читали анархистичку литературу. Затим, занимљиво је Сарајево 70-их и 80-их година 20. века, када је град израњао из комунистичког мрака, који је у Босни био најдраматичнији. То Сарајево је имало обећавајућу лепоту, која је опет несрећно завршила великим злочином над градом, а касније и његовом неспособношћу да престане себе да доживљава као ултимативну жртву. Најпарадоксалнија ствар у вези са Сарајевом била је та што је то био најпросперитетнији град у време када се за њега најмање знало. Никада у својој историји Сарајево није било важно као што је то данас. Људи можда не знају за Дубровник, али за Сарајево су сигурно чули, истини за вољу и због његове несреће. Зато важи она изрека: „Боље бити срећан и анониман, него несрећан и славан”.


Коментари5
c6098
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља