четвртак, 20.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:25

Како очистити интернет

понедељак, 02.11.2015. у 18:05
Ћабо Асталош (Фoтo CNCD), Јоана Авадани (Фото Лична архива)

Када Ангела Меркел погледа шта њени сународници пишу на „Фејсбуку” о избеглицама са Блиског истока, не свиђа јој се оно што види. И директорка румунског Центра за независно новинарство Јоана Авадани згрожена је исламофобичним коментарима на профилима својих земљака, али за разлику од најмоћније жене ЕУ, која је недавно због говора мржње на „Фејсбуку” одржала буквицу Марку Закербергу у Њујорку, не сматра да је за то крив „Фејсбук”.

„Интернет је омогућио свакоме да се изрази. Треба да будемо захвални што имамо такав алат који нам омогућава да схватимо како друштво размишља. Ако нам се не свиђа оно што видимо, то није проблем медија који је то изнео. Говор мржње расте сам од себе, привлачи ’запаљиве’ особе. Морате да научите људе како да му се одупру. Плашим се да су наши млади прилично расистички настројени. Ово што данас видимо у реаговању на мигранте је језиво”, каже Авадани.

За колеге из Румуније који су спроводили истраживање о ефектима напада на „Шарли ебдо” у земљама Балкана ставови према мигрантима су занимљиви са другог аспекта. Један од закључака истраживања о одјеку напада на француске карикатуристе јесте да он није подстакао исламофобију у нашем региону.

„Али једно је кад исламски терориста тамо негде у Паризу убије новинаре, а друго је кад имате 200.000 муслиманских избеглица на својој територији. Исти људи који су рекли да није у реду што су их убили, мада није у реду ни говорити ружно о нечијој вери, сада вичу ’истерајте их, исламизираће Румунију’ и слично. Занимљиво је видети да вам принципи формирају један став, а реалност сасвим другачији”,  коментарише Јоана Авадани.

За румунски Савет за борбу против дискриминације (ЦНЦД), независно тело које је пандан нашем поверенику за равноправност, „Фејсбук” и цео интернет представљају јавну сферу. Председник Савета Ћабо Асталош објашњава да за изјаве у сајбер-простору којима се крши закон следују исте казне као у класичним медијима и на јавним местима, а такво становиште подржава и суд. Кад је реч о коментарима на сајтовима, став је да власник сајта обавља комерцијалну делатност и да је дужан да спречи говор мржње.

„Технички то јесте изазов јер треба запослити много људи да модерирају коментаре, али нема изговора да се појављују расистички коментари и говор мржње. Иначе ћемо применити санкције и било је доста таквих случајева”,  каже Асталош.

У случају да се дискриминаторни ставови шире са „Фејсбука”, уз помоћ полиције се долази до података о власнику налога и покреће поступак. Ако не могу да утврде идентитет власника, обраћају се америчкој компанији са захтевом да им обезбеди податке.

„Интернет је велики изазов за нас. Стално нас питају зашто не кажњавамо свакога. Одговор је зато што немају сви исту важност у друштву. Ако новинар постави расистички коментар на свом налогу, онда је то важно јер он утиче на јавно мњење, као и парламентарци и друге јавне личности. Било је случајева да су новинари кажњавани и због статуса на ’Фејсбуку’ и због текстова. Због тога су невладине организације почеле едукацију где је граница слободе говора. Није лако радити са новинарима. Кажу нам да не треба ми да их учимо о слободи говора, али ми морамо да их упознамо са изазовима”, наглашава Асталош.

На једном од најпосећенијих информативних портала „Hotnews.ro”, коментаре увек модерирају, јер софтвер не може добро да уради посао. Кажу да никада не објављују псовке, непристојан језик и коментаре који подстичу мржњу. Признају да је тешко повући границу где престаје слобода говора и наводе да сваки сајт одређује и прилагођава своја правила. Ако неко хвали холокауст, коментар наравно не може да буде објављен, наводе један од примера.

„Коментари о мигрантима се углавном своде на то да они не би требало да буду проблем Румуније, јер она не може да их интегрише у толиком броју. Такође кажу да је Немачка крива што их је позвала, а онда направила заокрет у ставу. Има и оних који сматрају да Румуни као добри православни домаћини треба да им помогну”, каже Влад Барза, новинар овог портала.

Јоана Авадани сматра да људи нису довољно образовани у погледу интернета.

„Ако научите децу како да прелазе улицу, научите их и како да се понашају у јавном простору као што је интернет. Ако нешто кажете на ’Фејсбуку’, то је као да сте рекли на телевизији и треба да сносите последице. Имало смо исту дискусију пре неколико недеља када је усвојен нови закон који прописује шест месеци затвора за слављене румунског фашистичког покрета. Сада ризикујете затвор само за постављање фотографија вођа тог покрета. Али људи и деца треба да знају. Прво морате да образујете људе да бисте могли да их ставите у затворе”, закључује румунска новинарка.


Коментари0
097b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља