понедељак, 22.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:13

(Квази)правне последице евентуалног чланства Косова у Унеску

среда, 04.11.2015. у 08:15

Евентуалним учлањењему Унеско, „Косово” би стекло право приступа Конвенцији о заштити светске културне и природне баштине, коју је Генерална конференција ове организације усвојила на 17. заседању, одржаном у Паризу 1972. године. Париском конвенцијом прописано је, између осталог, да је „брига о културној и природној баштини која се налази на територији државе чланице (потписнице) конвенције њено право и дужност” (чл. 4). Надаље, овом конвенцијом је предвиђено да „национална културна баштина, поштујући у потпуности суверенитет државе на чијој територији се налази и не кршећи власничка права, представља истовремено универзалну баштину, на чијој заштити треба да сарађује читава међународна заједница” (чл. 6 ст. 1).

Оног часа када би „Косово” постало члан Унеска стекло би право да потпише Париску конвенцију, у складу с њеним чл. 31; тимеби, не само де факто, већ и де јуре, стекло суверено право да културну баштину на тој територији назива онако како суверено одлучи, па дакле и „косовском националном баштином”, као и суверено право да се о њој стара. Свака друга власт, па и власт Србије, била би у том случају дужна да, у домену на који се односи Париска конвенција, поштује „суверенитет Косова”. Другим речима, ни једна институција Републике Србије, па ни Републички завод за заштиту споменика културе, не би могла да предузме ниједну заштитну радњу на било ком споменику културе на територији Косова и Метохије без изричите сагласности самопроглашених власти „Косова”. Искључиво право на заштиту свих споменика културе на територији Косова и Метохије, дакле и српске културне баштине, имали би „органи и институције” сепаратистичких де факто власти „Косова”. И не само у погледу заштите, већ и читаве културне политике у односу на српску културну баштину на тој територији, постало би суверено право „Косова”. То право, у случају добијања статуса члана Унеска, односно у случају потписивања Париске конвенције, било би међународноправно „запечаћено” ауторитетом Унеска, без обзира на то што је на снази Резолуција Савета безбедности 1.244, која гарантује територијални интегритет и суверенитет СР Југославије (односно Србије, као државе сукцесора), и без обзира на то што „Косово” није члан ОУН.

Истина, од 17. фебруара 2008. сепаратистичке де факто власти на Косову и Метохији су се у свим областима, па и у области културне политике, понашале као де фактодржава.Ствар је у томе да би, у случају учлањења у Унеску, „Косово” и де јуре, у области заштите природне и културне баштине на тој територији, добило сва права и обавезе каои свака међународно призната суверена држава.

Упоредо са вишегодишњом агресивном кампањом сепаратистичких де факто властина Косову и Метохији и њених спонзора, усмереном ка учлањењу у Унеску, одвија се квазиправно и квазиинституционално насиље над српском православном културном баштином. Посебно је у том погледу актуелно поступање „Врховног суда Косова” поводом дела својине на земљишту манастира Високи Дечани, као и доношење „Нацрта косовског закона о културном наслеђу”. У чл. 5.5. овог „нацрта” предвиђено је да: „имовина археолошког наслеђа, која се налази унутар простора Косова, припада држави Косова”. Ако се има у виду да се према овом опскурном тексту, „археолошким наслеђем” сматрају: „споменици, насеља, структуре изграђене човековом руком од историјске, уметничке, културне, археолошке и архитектонске вредности, као и објекти овакве природе које су рушевине, старости више од 100 година” (чл. 5.2.), јасно је шта су у погледу права својине на готово свом непокретном српским културном баштином, предвиделе де факто власти на Косову и Метохији.

Као да ни то није било довољно, па се у поменутом тексту предвиђа да „непокретна културна баштина може бити предмет експропријације, када власник, поседник или корисник није предузео довољно акција за заштиту и очувањевредности културног наслеђа”, као и „када се оцени да је то у националном интересу” (чл. 36. 2.). Дакле, СПЦ, као законити власник свих православних храмова на Косову и Метохији, могла би да буде извлаштена из нпр. Пећке патријаршије или Високих Дечана или из манастира Грачанице тако што би постала „подстанар”,и све то „легално”са становишта унутрашњег „правног поретка Косова”! Додатно забрињава то што би у случају чланства „Косова” у Унеску овакав сценарио добио и неку врсту међународноправне легитимације! Иако је поменутитекст, због противљења представника СПЦ и међународних фактора на Косову и Метохији, „повучен из процедуре”, он се још увек налази на званичном сајту „скупштине Косова” у облику „нацрта закона”. Како ствари стоје, ако би „Косово” било учлањено у Унеско, у одсуству одлучне акције власти Србије ради одбране (не само) права на националну културну баштину на територији Косова и Метохије, самопрокламованим властима „Косова” не би стајало ништа на путу да поменути „нацрт” постане и „важећи закон”.

Сарадник Правног факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици


Коментари2
9a10c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља