недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Чланство у НАТО-у je гарант стабилности

четвртак, 05.11.2015. у 08:15

Црвене линије на којима се наводно бранила Србија последње две деценије најчешће су биле линије на којима се бранила само безидејност оних који су нашу земљу водили у сигурне поразе. Први су их напуштали они који су их и нацртали, да би повлачили нове, једнако бесмислене, чувајући свој значај кроз константну нестабилност, мржњу и сукобе, неспособни да замисле свет дефинисан сарадњом, интеграцијама и разумевањем. Разна „никад” и „заувек” нестала су у прашини, изгорела у ратовима у БиХ, Хрватској и на Косову, оставивши нас да се боримо с последицама уништавања и да покушамо да изградимо нове и другачије односе у земљама које желимо да оставимо својој деци.

Поразе смо прихватали, невољно и прекасно смо се суочавали с последицама, фикција у којој је наше друштво преживело деведесете остала је да живи на политичкој маргини. Иако смо вербално прихватили будућност у ЕУ, и даље лако падамо на испитима које би морали да пролазимо много брже и ефикасније. Данас већина не верује да би Србија бољу будућност могла да изгради кроз ратове и сукобе са светом, али је противљење уласку у НАТО постало последње утврђење у којем се брани систем вредности који је уништио нашу земљу. То противљење предуго хране политичари са скривеним интересима и медији у служби обавештајног подземља. Текст на насловној страни „Политике” од 2. новембра („Да ли улазак у НАТО обара каматне стопе”), у коме се елаборира теза да су каматне стопе ниже у земљама НАТО него у оним које то нису, идеалан је израз тог тренда.

Чињеница да земље које су у НАТО-у имају каматне стопе ниже од оних које су ван њега не оставља места за дискусију, па је „Политика” нашла аналитичаре који ће открити рупу на саксији и рећи да чланство у неком војном савезу није једини критеријум који одређује висину каматних стопа, илуструјући своје закључке примерима Турске и Грчке. Верујем да је јасно шта чланство у НАТО-у значи и како утиче на каматне стопе, али могу да поновим да је новац „плашљив”: банке не желе да просипају новац у нестабилним земљама. Чланство у овом савезу само је гарант стабилности и даје вам време да изградите уређену земљу, различиту од данашње Србије. У таквој земљи, интегрисаној у регион и ЕУ, са успостављеним економским везама, са већим и компатибилним тржиштем, имате и веће шансе да направите посао које би банке подржале повољним кредитима.

„Политика” је као контрапример изабрала баш Грчку, која се у данашње стање довела игноришући стварност, гласајући за леву демагогију Сиризе, која је баш у „Политици” била популарнија него у Грчкој. И Турска и Грчка су, свака из својих разлога, водиле политику која их је довела у стање нестабилности и имала лош утицај на њихову економију. Ипак, ове земље су далеко од хаоса какав им је био својствен пре чланства у НАТО-у. Занимљиво да у тексту нико није навео пример Румуније, Словачке, Чешке или Мађарске, где не морате бити Џефри Сакс да бисте површним погледом кроз прозор кола установили разлику у стању у овим земљама у односу на време кад су гравитирале око Русије. Не само по зградама, аутомобилима, индустрији него и по слободи у којој људи у тим земљама данас живе. Занимљиво да нико није поменуо разлику између бивших југословенских република, Словеније и Хрватске, са једне стране, и осталих, са друге.

Инсистирање на војној неутралности само је изговор за таворење Србије у руској зони интереса и плодно тле за развијање нових/старих сукоба. Она уједно говори о одсуству идеје шта би Србија могла да буде уместо овог што јесте. Данас више немамо потенцијал да наудимо ником осим сами себи. Време ирационалности морамо оставити иза нас. Заједно смо проживели бомбардовање НАТО-а, које је била страшна одлука најмоћнијих земаља света и за које нико није до краја невин. Данас не смемо сањати освету јер нас такви снови неће однети нигде осим у нова страдања. Данас је бесмислено да се, овакви какви смо, јуначимо топовима и сањамо нове ратове јер нам само мир и стабилност могу осигурати опоравак и опстанак. Погрешне изборе смо све већ направили, немамо снаге за нове. Свет је данас превише опасан и компликован за нове авантуре. Своје данашње одлуке морамо правити рационално.

Председник Либерално-демократске партије


Коментари11
7d84a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dva glavna razloga za NATO
Srbija bi trebalo da uđe u NATO, pre svega : (1) da bi došle strane investicije i srpska omladina ostala da živi u Srbiji, a ne da pere sudove po svetu, i (2) da komunisti, antihristi i lopovi više nikada nemaju šanse da vladaju Srbijom, kao što su diktatorski vladali od 1945., pa bogami i danas pomalo.
gargamel
Clanstvo u Nato je garancija, da Ceda i ostali koji su se "naglo' obogatili, izbegnu krivicnu odgovornost, zaplenu imovine i dugogodisnji zatvor.
Matija Soskic
Zivim u Kanadi i nisam clan Liberalno-demokratske stranke, ali sam uvek cenio rezonovanje Cedomira Jovanovica, njihovog predsednika, koji stvarnost u Srbiji vidi realno i znalacki i nudi resenje stanja u kome se Srbija nasla pod sadasnjom vlascu. Srbiji je mesto na Zapadu jer tu istorijski, kulturno i politicki pripada. Clanstvo u NATO paktu obezbedilo bi stabilnost i mir i onemogucilo nove sukobe u regionu. Sto se tice nizih kamatskih stopa mogu da kazem da je to najobicnija glupost.
Pridruženi član
Ne mora punopravno članstvo u NATO, nego je dovoljno pridruženi član kao : Austrija, Švedska,.. Naši mlađani političari nikako da shvate da je definicija politike "realizacija mogućeg", a ne ideologija i verski fundamnetalizam.
Nenad Lukic
Cisto da pitam, a od koga treba da se stabilizujemo? Da li postovani hoce da kaze da smo sada ugrozeni pa ce nam clanstvo dati neki imunitet? Ako smo ugrozeni zasto ne kazu od koga i da zbog tih bezimo u NATO. Ako nismo ugrozeni onda o kakvoj stabilnosti se govori?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља