субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Дугови држава бивше СФРЈ – са 15 на 145 милијарди долара

петак, 06.11.2015. у 08:15

Ескалација дугорочног задужења СФРЈ настала је нарочито између 1975. и 1980. године, када је са око шест милијарди дуг порастао на око 16 милијарди америчких долара. Платни проблеми према иностранству настали су 1987, мада је Југославија за разлику од многих дужника на време испуњавала своје спољне обавезе.

Према подацима НБЈ, спољни дугови Југославије су на крају 1987. износили 21,3 милијарде долара. Ако се од тог износа одбију потраживања, углавном од земаља у развоју, од око 3,8 милијарди долара, пречисте клириншка потраживања и дуговања, југословенски нето дуг је тада износио 17,5 милијарди долара.

Уочи сецесије појединих република и дезинтеграције СФРЈ, спољни дуг (главница без камате) према конвертибилном валутном подручју износио је на крају 1991. године више од 15 милијарди долара (од чега је федерација била гарант за око 11 милијарди). Распоред дуговања је био следећи (у милијардама УСД): Словенија 1,7, БиХ 1,5, Црна Гора 0,6, Хрватска 2,7, Македонија 0,7, Србија 4,8 и федерација 3,1. Међународним финансијским институцијама дуговали смо око три милијарде долара, комерцијалним банкама (Лондонском клубу) 4,4 и владама западних земаља (чланицама Париског клуба) око 6,5 милијарди долара.

Државе настале после распада СФРЈ данас имају укупан спољни дуг од око 145 милијарди америчких долара (око 133 милијарде евра), што је девет пута више него крајем 1991.

Сматра се да је проблем држава бивше Југославије раст привреде који се заснива на домаћој потрошњи, што у недостатку сопствене конкурентне производње доводи до пораста увоза и дефицита платног биланса, који се финансира новим задуживањем. Хрватска, Словенија и Србија имају данас појединачно већи спољни дуг, него што је био за целу СФРЈ. Распадом Југославије све републике (државе)које су биле у њеном саставу изгубиле су значајну економску базу, велико тржиште, кадровски потенцијал, а рат деведесетих година многима је разорио привреду и ослабио економску моћ. Као резултат тога дошло је до неконтролисаног раста увоза, јавне потрошње, спољнотрговинског дефицита, а без раста производње и продуктивности.

Ако се по критеријумима међународних финансијских институција, земља сматра високо задуженом када је однос њеног спољног дуговања и БДП прешао 80 одсто, онда су Црна Гора, Хрватска, Словенија и Србија високо задужене земље.

Најзадуженија земља бивше Југославије је Хрватска, чији је спољни дуг ове године достигао око 49 милијарди евра, затим следе Словенија са 45 милијарди евра, Србија са 27 милијарди евра, Македонија са шест милијарди, а на зачељу листе су БиХ са четири милијарде и Црна Гора са око две милијарде евра. Спољни дуг свих шест држава у последњих пет-шест година забележио је велики раст.

Стручњаци се слажу да донекле само Словенија и Хрватска као пуноправне чланице ЕУ, које имају неку сигурност, могу дозволити себи толики дуг у односу на БДП, јер у случају проблема у отплати својих обавеза, то јест кредита, могу очекивати помоћ ЕУ, која је у сличним ситуацијама већ интервенисала (у Грчкој, Ирској, Португалу, Кипру, Шпанији и др.),што не би био случај са осталим земљама бивше Југославије.

Подаци НБ Србије показују да је спољни дуг земље на крају првог тромесечја 2015. износио 26,7 милијарде евра. Од тога, дуг јавног сектора био је око 15,1 милијарди евра, а приватног (банке, фирме, грађани) 11,6 милијарди евра. На крају 2014. спољни дуг Србије износио је 26 милијарди евра, што је у односу на крај 2013. године повећање за 284,1 милиона евра.

Позивајући се на извештај британске организације ЈДЦ, британски „Гардијан"пише да су поред Грчке, дужничком кризом захваћене Хрватска, Македонија, Црна Гора, Кипар, Ирска, Португал, Шпанија и Украјина, док је „Србија у опасности од кризе спољног дуга, јер њен нето дуг према свету износи 98 одсто БДП, а око 9,6 одсто буџетских издатака одлази на отплату дугова”. Међу државама којима прети ризик кризе због високог спољног дуга јесу и Мађарска, Италија, Летонија, Литванија, Пољска, Словачка. За разлику од Грчке, која се налази пред банкротом, остали дужници још некако отплаћују своје дугове.

За Србију је врло значајно да сачини дугорочну стратегију управљања спољним дугом. Ако се настави с новим олаким задуживањем и нерационалним трошењем добијених иностраних кредита, земљи прети дужничка криза с несагледивим економским и социјалним последицама.

Научни саветник, редовни члан НДЕС


Коментари20
3ee5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља