четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:15

Нарко-бизнис остаје без профита од марихуане

субота, 07.11.2015. у 09:15
Мексико: отворен пут за легализацију канабиса (Фото Ројтерс/Edgard Garrido)

Мексиканци више воле текилу него марихуану, али нелегалне мултинационалне корпорације пласирају своје продукте на увек гладну америчку пијацу. Моћни шефови најпрофитабилније илегалне трговине на свету доживели су финансијски ударац какав се не памти у новијој историји нарко-бизниса. Одлуком врховног суда Мексико – светска сила број један у кријумчарењу дроге и пласирању наркотика на америчко и европско тржиште, титула коју је добио још откада је смрћу Пабла Ескобара Колумбија свргнута са трона најјаче нарко-корпорације – отворио је пут ка легализацији марихуане.

То је вест која занима многе уживаоце џоинта широм света, али за земљу Астека она значи да ће уласком лаке дроге у легалне токове добар део мафијашких окршаја изгубити свој смисао и да ће картели постати сиромашнији за петину, колико у укупном послу са наркотицима отпада на марихуану. Мексико је растрзан дугим ужасним ратом у коме је само од 2007. до прошле године живот изгубило 83.000 људи, док је 20.000 „нестало”. У борбама државне војске са приватним паравојницима, у међусобним обрачунима картела за заузимање територије, у конфузним окршајима између различитих локалних власти – као колатерална штета страдају обични грађани.

Главно тржиште наркотицима је на северу, у САД, где „мексичке транснационалне криминалне корпорације хероином, кокаином, метамфетаминима и марихуаном снабдевају америчке потрошаче, како је то јуче поводом одлуке Врховног суда Мексика објавила Агенција за борбу против наркотика (ДЕА). И док нарко-бизнис доноси милијарде долара профита својим шефовима, а само од марихуане се убира годишње бар милијарду и по долара, Вашингтон подржава рат против дроге на туђој територији, који упркос дуготрајном кошмару и масовним жртвама никад није добијен. Док год постоји гладно тржиште, рекли су до сада многи латиноамерички лидери, постојаће и понуда. Хосе Мухика, најсиромашнији председник на свету, до пре неколико месеци на челу маленог Уругваја, био је изричит када је водио кампању да се оконча са законском прохибицијом марихуане. Уместо да се профит слива у џепове криминалаца, нека се од таксе на продају попуни државни буџет, говорио је Мухика. Уругвај је био светска вест када је пре две године донет закон о легализацији марихуане. Чиле је ове године напунио амбаре марихуаном за медицинску употребу. У Бразилу је недавно Врховни суд отпочео дебату о декриминализацији канабиса и кокаина, док се у Боливији лист коке одувек користи за чајеве, бомбоне и напитке који ублажавају нелагодност на великим надморским висинама. Чак је и председник Колумбије Хуан Мануел Сантос, пре неколико месеци одлучио да се забрани прскање поља коке и марихуане из авиона зато што је то уништавало усеве сиромашних колумбијских сељака. По подацима које су објавиле стручне установе, ти хербициди који су бацани на биљке коке су канцерогени.

Одлука врховног суда Мексика да узгајање, поседовање и употреба марихуане постају законити, образложена је правом на личне слободе. Одатле па до дозволе за продају и комерцијализацију још је дуг пут. Донета је на предлог једног од судија, да се размотри захтев групе грађана, који је формулисан још 2013. године. Тај судија сматра да у поређењу са другим психоактивним супстанцама марихуана нема толико тешке последице на здравље да би се оправдала њена потпуна забрана.

Одлука мексичког суда поново је потпирила расправу у Мексику, осталим земљама Латинске Америке и шире. Док бивши председник Мексика Висенте Фокс чак позива на Библију, Адама и Еву и забрањено воће и поздравља легализацију благих наркотика, Католичка црква и многи актуелни функционери противе се увођењу траве у редован живот Мексиканаца, који су узгред буди речено много склонији испијању текиле него пушењу траве.

Сви мексички листови међутим преносе текст „Њујорк тајмса” о „отварању пута за легализацију марихуане у Мексику”, али се не осврћу много на утицај који би тај потез имао у стишавању рата против дроге.

Овај најдужи амерички рат повео је још Ричард Никсон 1971. године проглашавајући наркотике за највећег непријатеља САД. Отада се он водио увек на туђој територији и имао је трагичне последице, а није умањио потражњу за дрогом у САД. Колико је недужних жртава у њему пало – не зна се ни дан данас. Једино је јасно да, на пример Чапо Гусман, шеф најјачег нарко-картела на свету, који је пре неколико месеци побегао без икаквих проблема из најчуванијег затвора у Мексику, сада смишља стратегију како да потплати законодавце да што дуже одлажу доношење закона о потпуној легализацији наркотика. А по Форбсовој званичној листи најбогатијих и најмоћнијих људи на свету – он је на самом врху. Ништа му не могу иако се одувек бави бизнисом који је нелегалан.


Коментари8
01251
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља