недеља, 31.07.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Од 5.122 прекобројних у просвети збринуто само 1.500

субота, 07.11.2015. у 15:00
Највише слободних радних места је у Школској управи Београд - 2.313 (Фото А. Васиљевић)

Према последњим подацима просветних власти, од 1. септембра „удомљено” је око 1.500 просветних радника који су се на почетку школске године нашли на листи технолошких вишкова. Занимљиво је и да подаци са сајта Министарства просвете, истовремено показују да се број слободних радних места није променио – и даље износи око 12.000.

Подсетимо, када су први пут објављене листе запослених у просвети за којима је престала потреба, на њима се нашло 5.122 наставника, директора и ненаставног особља у основним, средњим и музичким школама. Закључно са 6. новембром, на листама је укупно њих 3.547. Већина прекобројних пронашла је нови посао у средњим школама, око 1.000 њих.

Када је реч о слободним радним местима, у септембру их је било 12.326, а тренутно 12.322. Највише слободних радних места је у Школској управи Београд – 2.313, а најмање у ШУ Косовска Митровица –пет.

У току јучерашњег дана ову нелогичност нико у Министарству није могао да нам објасни. У синдикатима кажу да подаци Министарства просвете нису поуздани јер се листе споро ажурирају, а нису ни меродавни зато што их, како истичу, достављају директори школа, а већина прикрива право стање ствари.

– Постоји велики отпор огромног броја директора да реше запошљавање технолошких вишкова, а просветна инспекција је спора у вршењу надзора. Намерно се пролонгирају рокови за збрињавање људи који су и даље на листама, како би се дозволило расписивање конкурса за запошљавање нових људи, што синдикат неће да дозволи пре него што се збрину прекобројни – каже за наш лист Ружица Тодић-Брдарић из ГСПРС „Независност”.

Она тврди, према информацијама са терена, да се у школама догађају чак и парадоксалне ситуације да директори одбијају да поступе по налогу просветне инспекције, па су људи забринути и веома незадовољни начином на који се до сада спроводи читав поступак.

На наше питање да ли запослени који су на листама технолошких вишкова примају плате и до када је био рок да се све заврши, она одговара да није прописан никакав законски рок, а да се плате исплаћују.

– Договорено је да се листе ажурирају током читаве године, јер је просвета жив систем, али смо очекивали и таква су била уверавања, да ће се све завршити веома брзо. Технолошки вишкови примају плату док се не обезбеди отпремнина, за шта смо такође имали уверавања владе да постоји новац у буџету – објашњава саговорница, која је и члан Групе за праћење ангажовања запослених у установама образовања и васпитања коју је формирало Министарство просвете.

На коментар да то онда може да значи и да се тако у недоглед прима плата, она одговара да то ипак није могуће, али да синдикат има информације да рецимо поједини директори већ две – три године примају плату иако су проглашени технолошким вишком.

По њеним речима, директори су имали рок до прошлог петка да доставе податке о томе ко од технолошких вишкова није збринут и зато је затражен хитан састанак Групе за праћење ангажовања запослених у установама образовања и васпитања, како би се виделе те табеле, уколико су достављене.

На питање како функционише ова група, која је формирана од представника просветних власти, наставника, директора и представника синдиката, она са огорчењем одговара да је одржан само један састанак и да је он „прошао лоше”, на ивици инцидента, због сукоба на релацији синдикат – директори.

– Ми смо два пута захтевали од Вербића и на крају ћемо морати сами то да урадимо, да се објаве имена и презимена директора који спречавају збрињавање технолошких вишкова у својим школама, заједно са извештајима просветне инспекције – каже на крају Ружица Тодић-Брдарић.


Коментари2
2c211
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља