четвртак, 23.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:55

Здравствени динар и нове терапије

недеља, 08.11.2015. у 09:15

Тешке болести које убрзано доводе до оронулости организма и смртног исхода већ данас је у развијеним земљама, захваљујући напретку медицине и иновативном лечењу, могуће превести у хроничне и пацијентима омогућити много дужи и квалитетнији живот. Новија истраживања у овој области уливају наду у боље сутра и онима који болују од тзв. неизлечивих болести.

Међутим, сав тај оптимизам лако се може претворити у велико разочарење – ако нове терапије и методи лечења не буду доступни пацијентима. И док житељи најбогатијих земаља с великом сигурношћу могу да очекују да ће им најновије терапије бити врло брзо доступне, у оним сиромашнијим су свесни да је све ствар еквиблиристике оних који су одговорни за здравствени систем. И то, из јасног разлога: лечење често захтева огромна средства. Тако је и у Србији: са ограниченим буџетом за здравство сви чиниоци система су принуђени да се уз изузетне напоре боре за квалитетну здравствену заштиту. У таквим околностима, када је „сваки динар важан“, битно је стално сагледавати могућности за побољшање ефикасности система, како би из расположивих средстава пацијенти добили најбољи могући третман за своју болест.

Зато су од велике важности промене које доноси нови правилник који дозвољава примену тзв. посебних уговора као инструмента за одрживо финансирање иновативних терапија, а самим тим и њихову доступност пацијентима. Појава сваког иновативног лека носи са собом двојаку неизвесност за онога ко финансира његову употребу. Једна врста неизвесности се односи на укупне финансијске последице увођења у систем таквог лека, а друга се тиче клиничке ефикасности самог лека.

Посебни уговори, у овом случају између РФЗО-а и фармацеутских компанија, имају за циљ да отклоне обе врсте поменутих неизвесности. Оваквим уговорима се, наиме, може предвидети до ког износа трошак увођења лека пада на терет РФЗО (остатак трошкова сноси фармацеутска компанија), односно који клинички резултат треба постићи у лечењу пацијента да би лек финансирао РФЗО.

Такође, напори Министарства здравља да се успоставе адекватни регистри пацијената омогућили би бољи увид не само у број пацијената, већ и у успешност лечења. И на основу таквих података могу се доносити одлуке о усмеравању средстава и ресурса у здравству.

Подаци из регистара помогли би држави, на пример, и да уведе неке нове моделе набавке лекова. На пример, ако је учинак једног лека у лечењу рака дојке већи, а у лечењу рака простате мањи – цена исте дозе може бити различита. Овакав систем је у великој мери фер јер и пацијенти и здравствени системи плаћају реалан учинак лека. Квалитетне информације омогућиле би и да се развије адекватна методологија за успешно планирање и употребу свих ресурса здравственог система на рационалан начин. С тим што за нека побољшања и није потребан новац већ ефикаснија организација здравствених установа.

И фармацеутска индустрија може да учини лекове што доступнијим у земљама различитог економског развитка одустајући од принципа „једна цена лека за читав свет”. У разговорима с представницима сваке државе важно је сагледати комплетну слику о здравству и направити посебно скројен одрживи модел финансирања здравственог система.

Корак по корак, дошли бисмо до ефикасне здравствене заштите упркос лимитираним новчаним средствима: едукацијом становништва у вези са превенцијом можемо да смањимо проценат оболелих, правовременом и тачном дијагностиком препознаћемо болест на време и лечити је савременим ефикасним терапијама онда када је болест могуће победити.

Лекар


Коментари1
fb204
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља