среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:03

Није све и свако на продају

понедељак, 09.11.2015. у 09:05
(Фото Б. Карталовић)

За ректора је изабран маја ове године, а дужност је преузео почетком октобра. Претходно је обављао функцију директора Клиничког центра Крагујевац, а пре тога је руководио Институтом за јавно здравље у Крагујевцу и био декан овдашњег Факултета медицинских наука.

„Стално он”, говорили су противници његовог избора за ректора Универзитета у Крагујевцу, који су остали у мањини. Од 19 чланова Савета Универзитета, за њега је гласало 17. Беседом и аутентичним ставом на седници Савета утишао је и оне делове крагујевачке академске заједнице који су му спочитавали припадност „династији Арсенијевић”. Наиме, на месту ректора, проф. др Небојша Арсенијевић је заменио свог брата Слободана.

Када је одлазио са места ректора, проф. др Слободан Арсенијевић је у интервјуу за наш лист рекао да „Универзитет у Крагујевцу није озбиљан универзитет, јер су друштвено-хуманистичке науке тек у повоју”. Шта о томе мисли, питали смо Небојшу Арсенијевића, са нагласком на проблем у вези са Филолошко-уметничким факултетом (Филум), који и после 13 година од оснивања живи као подстанар, без своје зграде.

– Универзитет дели судбину друштва и нема ниједног у Србији ком ништа не недостаје за рад. Наш Филум је после 13 година постојања учврстио своје програме и постао установа која захваљујући квалитету наставника и свршених студената има велики углед и утицај у просвети и науци. Искрено, драже ми је да се суочавамо са недостатком простора, него са недостатком идеја. Али наравно да ћемо захтев да се овом факултету обезбеди адекватан простор, пре свега, јасно артикулисати, а онда се надам да неће изостати реакција државе, али и града.

По избору за ректора, за недељник „Крагујевачке” сте изјавили да нећете дозволити да се политика меша у рад Универзитета.

Нисам рекао политика, већ партије. А под тим нисам мислио на званичне партијске структуре, већ на појединце из академске заједнице, који, желећи да се додворе својим партијама и шефовима, пристају на то да манипулишу и подводе своје колеге, намећу себе и сугеришу како располажу универзитетским функцијама као да су оне њихова приватна својина, а све зарад побољшања сопственог имиџа и позиције. Овакве ствари се дешавају нарочито у време избора руководства.

Огромна је већина наставника и студената који, као и ја, презиру такве покушаје, јер су опасности јасне и дугорочне: партијски ректори и партијски декани би то своје поробљено мишљење наметали по дубини и најзад би се вратила времена политичке подобности, и при избору асистената и наставника, да не говоримо о моделу који се на тај начин предочава студентима, да је све и свако на продају. Није и не сме да буде.

Закон о високом образовању је омогућио аутономију универзитета, не само декларативно, већ и суштински, а поштују је и власт и најодговорнији политички актери. Тако треба и да остане, а никада није на одмет да се, због тужних изузетака, то и гласно каже.

Данас су наши универзитети „функционално интегрисани”. Треба ли да буду функционалнији или интегрисанији?

Иако су факултети правна лица, универзитет има јединствену политику уписа, избора наставника, одобравања докторских дисертација, усвајања студијских програма, пројеката. Рекло би се да је интегрисано све, осим финансија. Тешко је и замислити како би интеграција у овом делу изгледала, али можда ћемо имати прилику и то да видимо, с обзиром да се пише нови закон о високом образовању, да постоје притисци да се факултети сведу на департмане и да им се ограниче овлашћења, па и да се финансије централизују.

Сматрам да то није добра идеја и да би много бољи компромис био, уколико се за циљ има потпуна интеграција, оснивање универзитета по научним и уметничким пољима. То би омогућило редизајнирање постојећих, оснивањем техничких, медицинских, друштвено-хуманистичких универзитета. Такви универзитети постоје и на Истоку и на Западу, и спадају у боље, функционалније.

Каква је улога Универзитета у Крагујевцу у локалној заједници?

Кад је реч о доприносу универзитета заједници, најзначајнији је истрајан рад, пре свега на подизању квалитета стручњака који ту настају. На матичном факултету сам, док сам био декан, показао да са студентима може и мора да се ради више и боље. Инсистираћу да се добра пракса шири, не би ли у наредним генерацијама било компетентнијих стручњака и бољих људи који ће учинити све да препороде ову нашу намучену земљу, који се, за почетак, неће стидети и одрицати своје земље, а ни она њих. На том нивоу је и допринос нашег Универзитета Србији, Шумадији, Крагујевцу и градовима у којима су седишта факултета.

Ово је 21. век, живимо у „глобалном селу”, међународна сарадња је неопходна.

Тренутно смо укључени у више од 70 међународних научних и просветних пројеката и сарађујемо са неким од најпрестижнијих универзитета, од оних у Португалији, до британских и руских. Да поменем само Универзитет „Пјер и Марија Кири” у Паризу и Московски национални универзитет за науку и технологију.

Ове године обележавамо четири деценије рада, а на једном релативно младом универзитету, какав је наш, постоји посебан ентузијазам који никада не остаје без резултата. Захваљујући професору Стојковићу, нашем чувеном генетичару, данас напредује пројекат изградње банке матичних ћелија, наши млади стручњаци, докторанди и постдокторанди, усавршавају се у Валенсији и Њукаслу по његовим препорукама, али када је пре неколико година одлучио да се врати у Србију, потенцијал сарадње препознао је Универзитет у Крагујевцу, не Београд, Нови Сад или Ниш.  

Ја сам београдски ђак, и поштујем свачији рад, али време је такво да је притисак да се напредује снажан у толикој мери да на глобалном плану шансу имају само они појединци и установе који поседују капацитет да уче, и то брзо. То, некако, увек иде лакше кад си млад, неоптерећен сопственом величином, и у буквалном и у метафоричном смислу. То је приступ који очекујемо од наших студената, а то је задатак коме су дорасли само најбољи. Ми ћемо, као динамична установа, нашим будућим студентима, у наредним годинама, осим постојећих 12 факултета из свих пет научних и уметничких поља, заузврат понудити нове програме, пре свега из друштвено-хуманистичких наука.

---------------------------------------------------------------

Члан само Српског лекарског друштва

Проф. др Небојша Арсенијевић је добитник Златне медаље Друштва физиолога Србије, награде за борбу против корупције града Крагујевца, Антикорупцијске агенције Србије и годишње Ђурђевданске награде Крагујевца. Иако су га многи доводили у везу са разним политичким опцијама, ректор Арсенијевић каже да је члан само Српског лекарског друштва, у које се сам учланио, и православне црквене заједнице, за шта захвалност дугује родитељима. Ужа специјалност му је микробиологија и имунологија. На крагујевачком Медицинском факултету држао је предавања и из основа онкологије, а на Медицинском факултету Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици сада предаје микробиологију.  

„На матичном факултету сам, док сам био декан, показао да са студентима може и мора да се ради више и боље. Инсистираћу да се добра пракса шири, не би ли у наредним генерацијама било компетентнијих стручњака и бољих људи који ће учинити све да препороде ову нашу намучену земљу, који се, за почетак, неће стидети и одрицати своје земље, а ни она њих”.

„Захваљујући професору Стојковићу, нашем чувеном генетичару, данас напредује пројекат изградње банке матичних ћелија, наши млади стручњаци, докторанди и постдокторанди, усавршавају се у Валенсији и Њукаслу по његовим препорукама, али када је пре неколико година одлучио да се врати у Србију, потенцијал сарадње препознао је Универзитет у Крагујевцу, не Београд, Нови Сад или Ниш”.


Коментари0
7c8e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља