среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
ИНТЕРВЈУ: КАЋА ЧЕЛАН, писац, редитељ, глумица

Лако је бити поштен кад те на столу чекају супа и месо

Подунавски Немци били су као нека врста нових Римљана на овим просторима, људи који су у наше просторе донели знање и просперитет, нове занате, градњу „кућа на лакат”
Аутор: Борка Г. Требјешанинпонедељак, 09.11.2015. у 22:05
(Фото Тајна Тановић)

Драма „Хајматбух Каће Челан, уметнице познатије у свету него код нас, недавно је премијерно изведена на сцени Народног позоришта у Сомбору, у режији Горчина Стојановића. Ово драмско штиво имало је своју праизведбу још 1988. у КПГТ-у у Суботици. Каћа Челан, рођена у Војводини, у међувремену позоришном радом бавила се изван граница наше земље. У својој биографији уписала је 49 режија, углавном под окриљем позоришта ТАС (Театра Амфитеатар Сарајево) основаног 1984. године, да би касније са радом наставила у Немачкој, Њујорку и однедавно у Лос Анђелесу. Иза ње је и велики број драмских текстова, педагошки ангажман, а држала је стипендије у Русији, Аустрији, Немачкој. „Хоћу да радимо интервју, ако ме се у Србији још неко сећа”, помало бојажљиво рекла је кад смо се договарали за овај интервју.

Ваша драма „Хајматбух” је прича о животу војвођанских Шваба после Другог светског рата, посебну топлину даје јој љубав која се десила између Драгише Павловића, 41-годишњег управника логора и Немице Розе Драх, 16-годишње заробљенице… Који мотиви су вас водили да напишете овај комад?

Литерарни, дакле естетски, као и лични, етички. Производња нових жанрова је моја опсесија, било да је реч о литератури, позоришту или филму. У питању је збирка кратких прича о главним јунацима, дидаскалија писаних у форми поетске прозе и филмског сценарија. Лични разлог је био осећај захвалности према Еви и Антону Камереру, мојим кумовима, у чијој сам кући, реплици Нојеве барке, одрастала. Затим и чињеница да су дунавски Немци, народ који је био нека врста нових Римљана на овим просторима, народ који је у наше просторе донео знање и просперитет, практицирањем нових заната, градњом „кућа на лакат” са легендарним гонковима, на пример, у којима се и дан-данас лепо живи, нестао попут Атлантиде.

Драма проговара о суровој и нежној, поетичној и хаотичној причи, којом доминира људскост, узајамност, солидарност, идеја опроста, тријумф саживота, лепота спознаје различитости. Коју грађу сте користили?

Историјске грађе код нас у то време није ни било. Будући да су мени у тој причи жртве биле важне, њихова имена сам пронашла у књизи „Parabutsch Heimatbuch”, некој врсти споменара преживелих становника села Ратково и Гаково надомак Сомбора, издатој у Немачкој. Јер ја сам од почетка хтела да напишем реквијем за дунавске Немце. А јунаци комада са својим пластичним карактерним особинама литерарни су двојници људи који су обележили моје одрастање, и они служе да листу умрлих у логору доживимо као списак драгих и блиских људи чији се нестанак нас лично тиче. Знате, мени је као драмском писцу интересантније зашто неко убија кокошке секиром, него да ли му је отац Србин или Немац. Припадност некој нацији више утиче на јетру, него на карактер, када се рецимо напијете у славу победе вашег националног тима.

Сви смо ми на неки начин „дођоши” однекуд. Доста времена је прошло од праизвођења ваше драме „Хајматбух” у Суботици? У међувремену сте крстарили светом, а за ново место живљења одабрали Лос Анђелес?

После Војводине, Сарајева, Љубљане, Немачке и Њујорка, Лос Анђелес се намеће као логичан избор јер је очито да се систематски удаљавам. Аргументи: географски на крају света, геолошки апокалиптичан, на ивици пустиње чија светлост претвара мисли у трејлере, импресивна звучна кулиса која углазбљује све моје досадашње завичаје. И Пацифик, прелепа звер. И умор. Знате, човек се умори од другачијости. А овде има пуно бића сличних судбина.

Ко су ваши тамошњи пријатељи. Које су сфере вашег интересовања. Са каквим емоцијама долазите у Србију…?

Мој радни дан је предугачак и у њему нема места за пријатеље. Осим писања, сликања и кувања, ја и даље усавршавам глумачки метод који сам 14 година развијала у Немачкој, у дворцу Бургау, где се налазила моја школа глуме, као и театар ТАС. У Србији сам била пре пет година поводом прославе годишњице матуре, са осећањем да боље познајем Леди Магбет него себе пре тридесет и пет година.

Колико је тешко бити аутентичан, принципијелан, доследан?

Тешко је, будући да је јако лако бити неаутентичан, непринципијелан, недоследан, полтрон. Али ако знате да иза вас остају једино ваша дела и ваша деца, при чему су ова друга битнија, онда је много лакше. Уметност је важна, јер би требало да буде главна утеха између првог и последњег уздаха, бекетовски речено, али живот је много важнији, и ако још приде верујете у еволуцију, као што је мој случај, онда се ваља добро потрудити да би вас памтили и по том доприносу.

Да ли пишете неко ново дело. Како гледате на прилике у Србији и нашу актуелну стварност из далеког света?

Од прошле године интензивно дописујем трагедију „Woyzeck von Sarajevo”, мој први комад написан на немачком језику. Пишем и филмске сценарије, али о њима бих причала тек када се сниме.

На прослави споменуте годишњице матуре, пре пет година, добар део мојих другара из гимназије није дошао, јер нису били у стању да плате слављеничку вечеру. Сетила сам се тада речи Георга Бихнара, како је лако бити поштен када те сваки дан на столу чека супа, поврће и месо.


Коментари0
2e5b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља