четвртак, 02.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 10.11.2015. у 22:00 Анкица Маринковић

Белгијски суд наредио „Фејсбуку” да престане да прати посетиоце

Друштвеној мрежи истиче рок да обустави прикупљање података о онима који немају налог већ су само посетили неку од јавних страница на њој
Ако не поступи по одлуци суда, казна „Фејсбуку” од 250.000 евра дневно (Фото: Бета/АП/П. Сакума

Рок од 48 сати који је суд у Бриселу дао „Фејсбуку” да престане да прати кориснике интернета из Белгије који на тој мрежи немају налог, истиче данас, а уколико америчка компанија не поступи по одлуци суда, мораће да плати казну од 250.000 евра дневно. Мрежа оснивача Марка Закерберга најавила је да ће се жалити на пресуду, и даље инсистирајући на томе да су за њено пословање у Европи надлежне једино институције у Ирској, где је европско седиште „Фејсбука”.

​Чему служе колачићи
Колачићи служе да сајтови помоћу њих „запамте” активности и поставке корисника и да их аутоматски примене приликом његове следеће посете том сајту. На пример, у случају онлајн куповине, сајт помоћу колачића памти садржај виртуелне корпе корисника. Могу да се користе и за чување лозинки (сајт је запамтио лозинку и нема потребе да се она поново уноси код следећег пријављивања), као и да запамте податке унете приликом попуњавања неког онлајн формулара.

Судски спор покренула је летос белгијска Комисија за заштиту приватности која је сматрала да најпопуларнија друштвена мрежа по закону нема право да без сагласности прати интернет активности оних који не припадају армији од милијарду и по корисника, већ су само посетили неку од јавних страница „Фејсбука” или су кликнули на познато дугме „лајк” на неком другом сајту.

Праћење омогућавају такозвани колачићи (cookies), фајлови на уређају корисника помоћу којих сајтови скупљају информације о посећеним страницама. На основу тога склапа се мозаик о интересовањима и потребама корисника, а онда се ти подаци продају оглашивачима. Иако их користи велики број сајтова, само малобројни о томе обавештавају корисника приликом прве посете и питају за сагласност. „Фејсбук” се брани тврдњама да су колачићи стандард и да њихова функција није само да прикупљају податке.

Одлука белгијског суда још је једна у низу неповољних по америчку компанију у Европи после које се могу очекивати и нови процеси у земљама Старог континента. Пошто се летос суд у Аустрији прогласио ненадлежним у групној тужби 25.000 корисника предвођених студентом Максом Шремсом против „Фејсбука”, пресуда из Брисела може да буде путоказ другим националним судовима да ипак јесу надлежни да суде највећој друштвеној мрежи. Позиција судова у европским земљама нарочито је оснажена после укидања „Сигурне луке”, споразума који је омогућавао САД рутински приступ дигиталним подацима о европским корисницима глобалне мреже.

 

Коментари0
6f5a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља