уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 18.11.2015. у 21:37 Анкица Маринковић

„Фејсбук” укључио „сејфти чек” и за напад у Нигерији

То што је ова опција активирана после масакра у Паризу, али не и дан раније у Бејруту, навело је кориснике да се запитају да ли живот Либанаца вреди мање од живота Француза
Опцију „сејфти чек” корисник „Фејсбука” користи да би контактима послао информацију да је добро (Фото Ројтерс/Д. Рувић)

Други пут у истој седмици „Фејсбук” је активирао опцију „сејфти чек”, преко које корисници могу лако да пошаљу информацију контактима на овој друштвеној мрежи да су добро. Пошто је после терористичких напада у Паризу „Фејсбук” претрпео критике да селективно примењује ову функцију, бринући више за животе западњака од корисника из других делова света који су такође мета терориста, „сејфти чек” је укључен и поводом бомбашког напада у Нигерији, иза којег, како се верује, стоји покрет Боко харам.

То што је мрежа ову опцију активирала после масакра у Паризу, а не, на пример, дан раније, када су припадници Исламске државе убили више од 40 људи у Бејруту, навело је како кориснике, тако и оне који немају налог на највећој друштвеној мрежи, да се с правом запитају значи ли то да живот Либанаца вреди мање од живота Француза. Критичарима је засметало и то што „Фејсбук” није исказао саосећање када је реч о убијенима у сукобима на Блиском и Средњем истоку, као после париског петка тринаестог, када је позвала кориснике да у знак подршке на профилну слику поставе француску заставу.

Корист од праћења локације
Колико год „Фејсбук” трпео критике и плаћао казне због праћења корисника, „сејфти чек” је вероватно једна од малобројних апликација у којој је чак добро то што се зна њихова локација. Кад корисник једном потврди да је безбедан, или то учини неко од његових контаката, информација о томе се аутоматски прослеђује свим његовим пријатељима на мрежи. Међутим, из компаније најављују да ће се правила о коришћењу ове функције мењати јер ју је управо после напада у Паризу употребио огроман број корисника па је до неких од њих дошао само спам (нежељена порука).

Бранећи се од критика о дискриминацији, оснивач мреже Марк Закерберг објаснио је како је сигурносна провера замишљена као помоћ у случају природних катастрофа и да су напади исламиста у Паризу били први догађај изазван деловањем човека у којем је ова алатка укључена. Тада је и најавио да ће функција бити у употреби и у другим сличним ситуацијама а, нажалост, прва се догодила већ после четири дана у Нигерији.

„Тренутно одређујемо критеријуме о томе у којим ће ситуацијама ова опција бити доступна. Губитак живота било где је трагедија и ми радимо оно што можемо да бисмо помогли људима у таквим ситуацијама”, написао је Закерберг, позивајући људе да не дозволе да мала група екстремиста изазове у њима песимизам.

Како су објаснили у компанији, „сејфти чек” је у Паризу био укључен након што се активност на мрежи корисника из тог подручја увећала више пута. У континуираном сукобу, какав је рат у Сирији, ова функција била би мање ефикасна, јер би корисник требало да се „чекира” сваки дан (или чак више пута дневно), а њена корист била би мања и у случају епидемија. Ову опцију „Фејсбук” је увео у октобру прошле године, иако је слична функција, али под другим именом, у употреби још од катастрофалног цунамија у Јапану 2011. године. До сада је била укључена поводом земљотреса у Авганистану, Чилеу и Непалу.

Без обзира на то да ли су критике на рачун мреже од милијарду и по корисника оправдане или не, треба имати у виду да „Фејсбук” сигурно није процењиво на основу тога да ли је неки напад „довољно трагичан”. Реч је, пре свега, о компанији којој је основни циљ профит, уз дужно поштовање филантропских потеза њеног оснивача, док је олакшавање живота корисника тек споредна ствар.

 

Коментари0
dbc73
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља