уторак, 02.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 20.11.2015. у 21:39 Милан Галовић

Диковић у Приштини на потписивању споразума са Кфором

У присуству команданта Кфора Гуљелма Луиђија Миљете потписан Споразум о привременим оперативним процедурама након пуне релаксације Ваздушне зоне безбедности
(Фото Кфор / НАТО)

Пре него што су Јенс Столтенберг и Александар Вучић у Београду саопштили одлуку о укидању рестрикција у Ваздушној зони безбедности, простору од 25 километара од административне линије у правцу централне Србије, у Приштини је јуче на војном нивоу потписан споразум о томе.

– Уочи одлуке о релаксацији Ваздушне зоне безбедности, у присуству начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића и команданта Кфора генерал-мајора Гуљелма Луиђија Миљете, у Приштини је потписан Споразум о привременим оперативним процедурама након пуне релаксације Ваздушне зоне безбедности. У име Војске Србије, споразум је потписао заменик команданта Здружене оперативне команде генерал-мајор Славољуб Јанићијевић – наведено је кратко на сајту Министарства одбране, на крају опширног извештаја о посети генералног секретара НАТО-а.

Тим поводом објављена је и информација на сајту Кфора, у којој се истиче да је ова одлука последица напретка и продубљивања односа Србије и НАТО-а. Истичу се конструктиван приступ Србије отварању горњег ваздушног простора изнад Косова за цивилни авио-саобраћај, као и предстојећи ангажман за отварање нижих слојева ваздушног простора за цивилну употребу. Тиме ће се добити краћи ваздушни путеви у региону, уз побољшање безбедности ваздушног саобраћаја, наводи се у овој информацији.

Међутим, Кфор не говори о укидању већ о „релаксацији” Ваздушне зоне безбедности, што је исти термин који се користио и приликом „релаксације” Копнене зоне безбедности (КЗБ), која је, после сукоба на југу Србије, уз јачање сарадње тадашње СРЈ и НАТО-а, заправо укинута – српској војсци је дозвољен долазак до административне линије.

У Министарству одбране јуче нису желели да детаљније образлажу споразум о Ваздушној зони безбедности, па је нејасно да ли би се она теоретски могла поново успоставити одлуком команданта Кфора, односно НАТО-а. Као и КЗБ, и она је регулисана Војно-техничким споразумом (у јавности познатијем као Кумановски споразум), којим су одређени услови под којима су Војска Југославије и МУП Србије напустили јужну покрајину, али и сарадња дојучерашњих непријатеља.

У том поратном времену, она се простирала 25 километара од административне линије, и у том појасу нису били дозвољени летови војних авиона и хеликоптера као ни распоред свих средстава ПВО: ракета, артиљерије и радара. За копнену и ваздушну зону безбедности поменутим документом задужен је командант Кфора, чија би одлука била коначна и у случају било каквих неспоразума две стране. Временом је сужавана и Ваздушна зона безбедности, прво на десет а затим и на пет километара и на том простору је постојала годинама.
Та правила су стриктно поштована, тако да није било озбиљнијих инцидената. Чак и највиши руководиоци Србије, приликом посете снагама ВС-а и МУП-а у КЗБ, нису могли да на одредиште стигну директно хеликоптером, већ су слетали углавном у касарне на ободу КЗБ-а. Компликована процедура била би препрека и за санитетску евакуацију, само једном је, колико је познато јавности, таква ситуација увежбавана уз сагласност Кфора.
Представници Србије ревизију Кумановског споразума, у деловима који се односе на ваздушну и копнену зону безбедности, тражили су још 2008. године.

И даље без радара на Копаонику

Имајући у виду да између снага НАТО-а на Космету и српске војске и полиције није било инцидената од заврштека рата 1999. године, прави тест поверења између Србије и НАТО-а могло би бити постављање радара на Копаонику који се налазио тик уз административну линију. Није у функцији још од рата 1999. године, а после „релаксације” Ваздушне зоне безбедности нема формалних препрека да српски систем ваздушног осматрања и јављања врати овај уређај на најбољу тачку за радаре у Србији. Свих ових година од званичника је било тешко добити одговор на питање зашто се, у ери међународне сарадње са Западом, радар не врати на Копаоник. Незванично, познаваоци прилика сматрају да је разлог неучествовање Србије у регионалним иницијативама за стварање интегрисаног војног система осматрања за потребе држава региона.

Коментари0
1cc72
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља