среда, 13.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:25

Како је протекла дебата о Дејтону у Вашингтону

Слична виђења Бањалуке и Сарајева о судбини БиХ и сарадњи Српске и Федерације БиХ драматизовали страни учесници и високи представник
Аутор: Младен Кременовићсубота, 21.11.2015. у 14:03
Учесници конференције на Универзитету „Џон Хопкинс” (Фото Представништво РС у САД)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Да ли је овоседмична конференција у Вашингтону о БиХ, која је одржана поводом две деценије од потписивања Дејтонског споразума, показала право лице ствари и на најбољи начин осликала односе, али донекле и скицирала „кочничаре” напретка земље? То питање поставили су учесници дводневне конференције „Двадесет година након Дејтона: Изгледи за напредак у реформама у БиХ”, с којима је контактирала „Политика”, а осим високих званичника Републике Српске и Федерације БиХ учествовали су угледни гости из Америке и Европе. О чему се ради?

Наиме, како тврде наши саговорници, након одслушаних бројних опсервација, али и сликовитих разговора на маргинама скупа, као општи утисак провејавало је то да су учесници из БиХ, најпре премијери Српске и Федерације БиХ Жељка Цвијановић и Фадил Новалић, у свом виђењу ситуације у БиХ имали прилично сличне погледе, готово исте како су ситуацију представили и српски представници у институцијама БиХ, који нису одударали од оних из званичне Бањалуке.

Да је све драматично, међутим, потрудили су се да представе међународни представници, најпре Валентин Инцко, високи представник у БиХ, и Данијел Сервер, амерички експерт за Балкан и професор на Универзитету „Џон Хопкинс”, где је конференција и одржана.

Шта се може закључити из тога што страни представници настоје драматизовати ситуацију, и то у тренуцима кад ентитетске владе потврђују и најављују добру сарадњу (изузев што другачије виде питање референдума у Српској)? 

О референдуму ни сам Новалић није желео превише говорити, рекавши између осталог да му није драго кад чује такве тонове из Бањалуке који су претња нормалним односима, али да се сарадња у БиХ на путу у ЕУ мора наставити, што је, како тврде наши саговорници, посебно разочарало међународне заговорнике интервенционизма.

Сервер, пак, сматра како је Српска усмерена на разбијање БиХ и да референдум јесте покушај да се она у два корака отцепи, иако је Милорад Додик, председник РС, пре неколико дана рекао да сецесија није на дневном реду Српске и да циљ референдума није да се потпуно укину Суд и Тужилаштво БиХ. Иако ни бошњачки представници немају замерке на надлежности ентитета у процесу преговора са ЕУ – знајући да преко 70 одсто посла лежи на РС и ФБиХ – Сервер из неког разлога изненада доводи у питање надлежност Српске у процесу приступања ЕУ и каже да се ентитети могу консултовати о питању чланства, али да из преговора треба да буду искључени. Закључује критиком на рачун Америке и ЕУ јер немају вољу да се „реше проблеми”, а као један од могућих путева за БиХ налази и у могућности да „народ почне захтевати промене, као у Румунији”. Наводећи да трећи ентитет није решење јер су Хрвати у Дејтону добили довољно – трећину државе и пола Федерације БиХ, Сервер оцењује да је „предлог Додика да одвоји своју Републику Српску од правосудног система БиХ с циљем полагања темеља за евентуалну сецесију, или ако је икако могуће потпуну аутономију попут Тајвана”. „Сецесија или само одржавање референдума мора се узети за озбиљно и снажно реаговати”, истиче Сервер који је, како кажу наши учесници, ипак био нијансу блажи у односу на америчког аутора Џејмса Лајона, некадашњег члана Међународне кризне групе, који је пре неколико седмица за БиХ чак предвидео и могућност новог рата.

Насупрот томе, заменик помоћника америчког секретара за европске и евроазијске послове Брајан Хојт Ји истакао је да Вашингтон ангажман у БиХ види у партнерству. „Међународна заједница треба да буде ефикасан партнер у циљу помоћи БиХ да напредује у реформама. Важно је и да Светска банка, ММФ и друге интернационалне финансијске институције пруже значајну финансијску помоћ. То све подразумева и обавезе и одговорности, али и стабилност влада и лидера. То ће се једно успети уколико се ради на нивоу партнерства – навео је Ји, који је насупрот Серверу подржао реформску агенду ЕУ у БиХ.

Игор Црнадак, министар спољних послова БиХ, Серверу је одговорио да може да му се допада или не, али да ентитети имају водећу улогу у приступу ЕУ, што је реалност која не може да се мења. Црнадак је као шеф дипломатије БиХ посетио представништво Српске у САД. Учесници препричавају и занимљиву препирку са маргина конференције између Валентина Инцка и Обрада Кесића, шефа представништва РС. Кесић се Инцку „захвалио” на томе што својом искључивошћу доприноси убеђењима да у Српској треба да се одржи референдум. Инцко је љутито одбрусио да је референдум нелегалан и да то мисли 28 министара ЕУ, на шта му је Кесић иронично одговорио да су сви ти министри одреда подржавали и рушење Гадафија, напад на Ирак и рушење Садама Хусеина, распламсавање сукоба у Сирији...


Коментари0
975b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља