уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:25

Судбина „Сава центра” у рукама новог газде

– Име улагача који треба да обезбеди 25 милиона евра за реконструкцију комплекса биће познато 2016. – У граду најављују унапређење енергетске ефикасности објекта, али и делимичну измену његове намене – Обнова конгресног центра биће први београдски пример примене Закона о улагањима
Аутор: Марија Бракочевић, Далиборка Мучибабићсубота, 21.11.2015. у 22:00
Фото Д. Јевремовић

У обнову „Сава центра” – највећег, али више не и најсавременијег конгресног центра на Балкану – град неће уложити ни динар. Реконструкцију, а потом и управљање овим јавним предузећем власти ће препустити приватном партнеру. Темељно преуређење које ће морати да одобри и Стојан Максимовић, аутор здања, требало би да почне крајем 2016. У граду засад не откривају ко ће бити инвеститор: инвестициони фонд, домаћа или инострана грађевинска компанија или, можда, партнер који досад није имао искуства у конгресном туризму. Његово име биће познато почетком наредне године, уверава Драгутин Ненезић, задужен за јавно-приватна партнерства и инвестиције у кабинету градоначелника Београда.

– За овај колосални подухват кроз јавно-приватно партнерство инвеститор би требало да обезбеди око 25 милиона евра, процене су стручњака из конгресно-туристичке индустрије. Ако партнер не буде из те области, мораће у свом тиму да окупи стручњаке који имају искуства у конгресном туризму. Уколико обнова почне следеће године, могла би да буде окончана 2018. – најављује Ненезић.

Поред идеје о обнови, у граду најављују унапређење енергетске ефикасности „стакленог дворца”, али и делимичну измену његове намене. Замисао је да се у будућности ова кућа примарно бави конгресним туризмом. То је економски и најприхватљивији предлог јер се конгресни туриста код нас у просеку задржи 3,3 дана. Дневно потроши 400 до 450 евра, а из године у годину расте и број интернационалних конференција у српској престоници.

– Очекујемо да ће будући инвеститор преуредити унутрашњост здања тако да у њему буде више простора за промоције, штандове, а мање конференцијских сала и локала. „Сава центар” не треба да буде само место за одржавање културних дешавања, конгреса политичких странака, објекат где се закупљују локали или место за оглашиваче на фасади. Напротив, да би био самоодржив, не може да остане само објекат за културно-извођачку делатност, већ и конгресну – сматра Ненезић.

Руководство „Сава центра” ипак подсећа да у свету не постоје конгресни центри који су самоодрживи, већ их „издржава град или држава”. Такав пример је Цанкарјев дом у Словенији који држава дотира и до 70 одсто.

– Тај конгресни центар је упола мањи од нашег, али функционише по истом принципу. Држава га финансира, а вишак зараде одлаже се у фонд, у којем је претпрошле године прикупљено 1,2 милиона евра. Тај новац искоришћен је за реновирање њихове највеће сале. То значи да држава не мора даље да улаже у Цанкарјев дом јер он сам себе исплаћује, али се држава најпре заузела за њега – опомињу у „Сава центру” и подсећају да је овај објекат направљен да доноси зараду држави и да од града треба да буде дотиран. Као илустрацију такве тврдње у управи „Сава центра” наводе Европски конгрес кардиолога који је у одржан 2012. Више од 3.700 учесника тада је у Београду потрошило око 3,5 милиона евра, а предузеће је приходовало око 250.000 евра.

Словеначки модел функционисања, ипак, неће бити примењен на нашем конгресном центру.

– Кад град већ нема новца за улагање, онда постоји могућност да уз управљање инвеститору уступи и земљиште око „Сава центра” на коришћење. На њему може да гради пратеће садржаје, стамбено-пословни простор или хотел, од чега ће град остварити додатни приход. То захтева измену планских докумената на чему се увелико ради. Предложена је и промена намене простора око „Сава центра”, из јавног у комерцијални – објашњава Ненезић.

Значи ли то да ће приватни интерес бити изнад јавног?

– Обнова „Сава центра” биће први београдски пример примене Закона о улагањима. Он предвиђа да на једном месту инвеститор брзо добије потребне сагласности под условом да то што ради није на штету јавног интереса. А све што буде градио на околном земљишту биће у складу са законом – уверава Ненезић. 

----------------------------------------------------------------------------- 

Архитекта Максимовић: Рушите или обновите

Фото Стојан Максимовић

Или срушите „Сава центар” или га обновите, само немојте дозволити да се то здање обруши некоме на главу, завапио је у телефонском разговору за „Политику” Стојан Максимовић, пројектант здања, из свог дома на литицама Атлантског океана у Бостону. Он ће, каже, поново подржати идеју градских власти да реконструишу његово „животно дело” и спреман је да помогне. То је учинио и пре десет година, када је израдио пројекат обнове за који није било новца.

– Прошле су скоро четири деценије откако је подигнут, а да није темељно реконструисан. Променили су се стандарди градње таквих објеката, али и захтеви корисника и он је, иако још служи, одавно на вештачким апаратима. Замислите само да 40 година нису промењени алуминијумски и челични носачи стаклене фасаде у објекту који је угостио небројене културне догађаје. Да не говорим о томе колико енергије гута за хлађење и грејање – истиче Максимовић и присећа се детаља из времена тог градитељског подухвата.

Марта 1976. године на његов радни сто, за којим је тада обављао дужност главног пројектанта Дирекције за изградњу Београда, стигао је захтев из Скупштине града да Дирекција обезбеди одржавање Конференције о европској безбедности и сарадњи КЕБС, 15. јуна 1977. У заглављу тог папира стајало је Кабинет председника СФРЈ и писало је: „Потребно је обезбедити рад конференције свих европских и других делегација у више сала капацитета 250 – 1.000 места уз прес и ТВ центар, пратеће службе и услуге на неодређено време”.

Да би се удовољило таквим захтевима, требало је изградити посебан објекат – конгресни центар од око 50.000 квадрата. За свега месец дана Максимовић је морао да преда концептуално решење здања.

– Тај месец провео сам у изолацији, у кући за госте Скупштине града, у авионима између Париза, Копенхагена и Хелсинкија које сам посетио да видим како су они тај посао савладали, у бесаним ноћима са својим првим сарадником Радомиром Михајловићем, главним инжењером конструкције – присећа се Максимовић.

Конференцијски центар, као прва фаза пројекта, завршен је за 11 месеци, од априла 1976. до почетка маја 1977, што је у оно време било ванредно брзо. Две године касније целину од око 120.000 квадрата чиниле су конгресно-концертна дворана за 4.000 посетилаца и хотел „Интерконтинентал Београд”. Да је реч о врхунском делу савремене архитектуре тог времена најбоље сведочи податак да је „Сава центар” 1979. номинован за Прицкерову награду, установљену исте године. Београдски комплекс био је међу топ десет објеката који су претендовали за највредније светско признање у архитектури.

Пре 36 година „Сава центар” се борио за Прицкера, а за 15 дана највећи међународни скуп у Београду, и то онај наследника КЕБС-а, данас ОЕБС, одржаће се у „Арени”, архитектонски стерилној спортској дворани.

-----------------------------------------

Похвале из прошлости

Јосип Броз Тито, председник СФРЈ

Срдачна честитка градитељима ове величанствене зграде, која ће користити нашем друштву. Желим да интернационални састанци који ће се овде одржавати допринесу миру и сарадњи у свету.

Хавијер Перес де Куељар, генерални секретар УН

Било је огромно задовољство посетити „Сава центар”, где се лепота и функционалност објекта сједињују. Сигуран сам да ће се много интернационалних састанака, као и конференција Уједињених нација, одржавати у овом величанственом центру.

Роберт Макнамара, директор Светске банке

Ово што сте ви направили може се поредити са невероватним. Дванаест година радио сам за Светску банку, али до сада нисам видео ништа слично, нити сам радио под бољим условима.

Жак де Ларозије, директор Међународног монетарног фонда

Веома сам импресиониран лепотом и функционалношћу „Сава центра”. Присуствовао сам многим састанцима ММФ-а у Вашингтону и у свету, али искрено могу да кажем да никада нисам видео тако идеалну организацију и тако лепе конференцијске сале као овде.

Извор: Монографија „Стваралаштво” Стојан Максимовић, аутор Зоран Маневић

 


Коментари5
4c732
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Хотеж Неимар
Ако конгресни центар доноси зараду, а то је случај у протекле четири деценије, како онда може да се каже да је био дотиран од стране државног или локалног буџета? Нека Град Београд поднесе финасијски обрачун само нето прихода од улазница за Велику салу за, на пример, последњих 5 година. И нек поднесе обрачун дотација Центру "Сава" у последњих 5 година. Онда би истина изашла на видело. Четири деценије Центар "Сава" доносио је велике приходе, али се нико у градској или у републичкој управи није "сетио" да барем 5% прихода треба уложити у инвестиционо одржавање, већ је 100% зарађеног новца испумпавано на разноразне начине. Сад градске власти хоће да га, на мала врата, приватизују. А притом предрачунавају вредност радова на инвестиционом одржавању на астрономских 25 милиона евра (треба само подсетити да је почетком 2000-их градња новог ЈДП коштала 18 милона евра).
Ко умије - њему двије
Чуо приватник да је у кон­ку­рен­ци­ји од 60 ри­ва­ла, глав­ни град Ср­би­је до­био ви­со­ку оце­ну 4,45 и пла­си­рао се ис­пред Ати­не, Бу­дим­пе­ште, За­гре­ба, Љу­бља­не, Вар­ша­ве, Кра­ко­ва, Бра­ти­сла­ве,.... Надајмо се да је приватник наше горе лист.
СИМБОЛ НЕСВРСТАНИХ
Сава Центар је симбол Београда, Србије и Покрета НЕСВРСТАНИХ. Приватник који тај објекат преузима то мора имати у виду !
Marko
Pa ovo je neverovatno. Da se Sava Centar privatizuje i prenameni u komercijalno zemljiste? Sta ce sve ovde da se desi? Da li je moguce? A mi sedimo i glozimo se oko mrvica, gledamo jedni drugima da otmemo i sebi da na gomilicu sakupimo. Place mi se.
empty straw
Stojane, ne dajte ovim diletantima da upropaste SC.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља