среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:49

Кошнице без пчела

У белоцркванском крају због неконтролисане употребе хемијских средстава или непознате болести страдало више од 1.000 ројева
субота, 21.11.2015. у 22:00
Антон Тони Стрнад у свом десеткованом пчелињаку Фото Ј. Даниловић

Вршац – Топле новембарске дане пчелари и у белоцркванском крају су искористили да преконтролишу стање „крилатих фармацеута” у кошницама. Многи су били непријатно изненађени, јер су испред лета (простор за слетање и полетање пчела) затекли угинуле пчеле, али их је још више узнемирило стање у кошницама. Налазили су матицу са само десет-двадесет пчела, иако су у тренутку зазимљавања ројеви били примерне бројности, са доста такозваних зимских пчела, које пчелињој фамилији обезбеђују континуитет.

У неким кошницама није било ни матице ни пчела, а у саћу је било довољно меда за зимску прихрану. Док неки ово стање приписују одложеном реаговању пчела на летошња претерано честа третирања усева и воћњака опасним хемикалијама, други, чак, тврде да се ради о непознатој болести.

Због недостатка новца за лабораторијска истраживања, овај велики проблем ће остати без правог одговора, иако је ове године у паши и након зазимљавања, у белоцркванском крају нестало више од 1.000 ројева. Нестали су чак и они најјачи и најбројнији.

– Ни испред кошница нисам затицао угинуле пчеле. Очигледно је да су напустиле дом и заувек нестале. Консултовао сам и старије и искусније пчеларе, али нико није имао одговор. У литератури сам својевремено прочитао да је могуће самоуништење фамилија, што се тумачи као реакција и револт пчела на човеков бахат однос према природи. Ништа није искључено, јер се све више, изгледа, неконтролисано запрашују усеви и воћњаци, а да не говоримо о „прскању” комараца – прича нам Антон Тони Стрнад, пчелар из Беле Цркве, који истиче да од 85 пчелињих фамилија, пчела има у још само 50 кошница.

Штета у пчелињаку је огромна. За протекла два месеца не само да је нестало тридесетак друштава, већ је десетак изгубио и летос, услед честих хемијских третирања сунцокрета и осталих култура.

Oчајан je и Жива Грујић, 60-годишњи пензионер из Банатске Суботице. Њему је од 350 пчелињих фамилија страдало 160. И то оне најјаче, које имају и велики долет. Каже да је због страдања пчела изгубио пет, шест тона багремовог, сунцокретовог и ливадског меда. Материјална штета премашује два милиона динара.

 – Требаће ми доста времена и новца да обновим пчелињак. Не рачунајући случајеве у којима су пчеле без објашњења нестале, ројеви су највише страдали због несхватљивог начина употребе хемијских средстава заштите. Не могу да схватим да у пољопривредним апотекама може ко год хоће да купи и две-три хиљаде литара најжешћег инсектицида, а да ником не мора то да правда. Кад би пчеле имале и гас-маске, не би издржале такво понашање човека. Посебно је ова година била критична, јер је владала велика суша, која је проузроковала разне болести на усевима, па су ратари и воћари, још чешће, користили хемију на своју руку – каже Грујић.

Овај пчелар са двадесетогодишњим искуством указује да је у белоцркванском крају и врабаца све мање, а да су запрашивања комараца често са неблаговременом најавом, „као да су пчеле стока, па могу у стаје да се утерају”. Истиче да је доживљавао стрес када је у смирај дана пред кошницама затицао гомиле угинулих вредница.

-----------------------------------------

Поља затрпана отпадом

До краја зимског сна, очекујем да ће ми страдати бар још педесетак ројева, јер су у зиму ушли невероватно ослабљени, са умањеном способношћу да произведу зимску пчелу. У неким кошницама сам чак и матицу затицао на лету: пошла је, јер у кошници није било више пчела, рекао нам је Жива Грујић, рекавши да је у пољима све више пластичног отпада, лешева угинулих животиња, празних канти од хербицида и инсектицида...

 


Коментари5
9ee49
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Novak Kovačević
Овдје се ради о болести о којој се ништа не зна, тако да лабораторије не могу помоћи, врло је честа али то мали број пчелара износи у јавност. Мислим да се не може повезати са загађењима, ради се о нечем непознатом...
Cik pogodi
Otkupna cene bagremovog meda od pcelara je bila 4 eur. Sto znaci da kad se doda zarada otkupljivaca, zarada MAXIa i PDV minimalna cena koja bi trebala da bude u radnji je 850 RSD (citaj minimalna). Iz tog razloga kupuje lokalni med kod lokalnog pcelara. Jeftiniji je i sigurno bolji.
goran
Pero jedini siguran nacin da kupis pravi med je kupujes od pcelara kojeg poznajes, ili po necijoj preporuci. Ja sam pcelar i znam cega sve ima na trzistu.
Fondacija Spas
Ovo se odavno dešava. Zašto pčelari ćute? Mene duša boli zbog pčela, vrabaca, slavuja, ševa, senica i ostalih živih bića, koja nestaju, nije mi žao materijalne štete. A ona pripada I državi, koja se hvali "zdravim" medom iz Srbije. Neka oni preduzmu nešto, nije dovoljno što greju fotelje! Međutim, I pčelari oduzimaju pčelama previše meda, a ostavljaju im "pogače", pune antibiotika I drugog smeća. Ljudi nisu svesni da će i na njih doći red za istrebljenje ako ovako nastave!
Pera
Nije bas o pcelama nego o pcelarima. Neko rece na tv da u Bgd postoje dve fabrike laznog meda. Na pijacama, ustvari van pijaca, se prodaje med po 400 din, kao zlatiborski ili iz Ljubovije, jasno je da je neki vestacki sirup. Ali kako covek da zna kad kazu nema pouzdanog nacina za proveru osim u laboratorijama. KAD CE SE KOD NAS UVESTI RED U KVALITET MEDA?
Препоручујем 11

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља