субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 21.11.2015. у 22:00 Мухарем Баздуљ

Устав из Дел­фиј­ског про­ро­чи­шта

Пи­ти­ја, про­ро­чи­ца из Дел­фа, про­на­шла је ин­ге­ни­о­зан на­чин да сва­ком бор­цу ко­ји је по­ла­зио у рат па је њу пи­тао ка­ко ће у том ра­ту про­ћи од­го­во­ри – исти­ни­то
Свечано парафирање споразума у Паризу, децембар 1995.

О два­де­се­тој го­ди­шњи­ци пот­пи­си­ва­ња Деј­тон­ског ми­ров­ног спо­ра­зу­ма, као и при­ли­ком прет­ход­них го­ди­шњи­ца, на­ро­чи­то „ју­би­лар­них” (пе­та, де­се­та, пет­на­е­ста), тај се па­пир па­ра­фи­ран у гра­ду Деј­то­ну у аме­рич­кој са­ве­зној др­жа­ви Оха­јо, тач­ни­је у вој­ној ба­зи Рајт Па­тер­сон, а све­ча­но пот­пи­сан три не­де­ље ка­сни­је у Па­ри­зу, ту­ма­чи и ана­ли­зи­ра као да је реч о ка­квој ре­ли­гиј­ској све­тој књи­зи. А исти­на о Деј­тон­ском ми­ров­ном спо­ра­зу­му је са­свим јед­но­став­на и на­ла­зи се већ у ње­го­вом име­ну. Ње­гов је­ди­ни ствар­ни циљ био је пре­ста­нак ра­та и стра­да­ња те ства­ра­ње усло­ва за ста­би­лан и ду­го­ро­чан мир. Као ре­зул­тат те­шко ускла­ђе­ног ком­про­ми­са, он је у оном тре­нут­ку ваљ­да био је­ди­ни мо­гу­ћи спо­ра­зум ко­ји би све три стра­не пот­пи­са­ле.

Устав Бо­сне и Хер­це­го­ви­не усво­јен као је­дан од анек­са Деј­тон­ског спо­ра­зу­ма на­мер­но је на­пи­сан пи­тиј­ски, у фа­мо­зном „Идис ре­ди­бис” кљу­чу. Под­се­ти­мо, Пи­ти­ја, про­ро­чи­ца из Дел­фа, про­на­шла је ин­ге­ни­о­зан на­чин да сва­ком бор­цу ко­ји је по­ла­зио у рат па је њу пи­тао ка­ко ће у том ра­ту про­ћи од­го­во­ри – исти­ни­то. На та­кво пи­та­ње увек је од­го­ва­ра­ла ре­че­ни­цом ко­ја на ла­тин­ском гла­си „Ibis re­di­bis nunquam pe­ri­bis in bel­lo”, а ко­јој се у за­ви­сно­сти од за­пе­та, од­но­сно па­у­за у го­во­ру, пот­пу­но ме­ња сми­сао па исто­вре­ме­но мо­же да зна­чи и „Ићи ћеш, вра­ти­ћеш се, ни­ка­да не­ћеш по­ги­ну­ти у ра­ту” и „Ићи ћеш, не­ћеш се ни­ка­да вра­ти­ти, по­ги­ну­ћеш у ра­ту”. У гра­ма­ти­ка­ма се ово че­сто ко­ри­сти као школ­ски при­мер ре­че­ни­це ко­јој ин­тер­пунк­ци­ја да­је два дра­стич­но су­прот­ста­вље­на сми­сла, а по­што би Пи­ти­ја ре­че­ни­цу из­го­ва­ра­ла без драм­ских па­у­за, оба сми­сла су би­ла мо­гу­ћа па би се и ствар­ност, ка­ква год ис­па­ла, на­о­ко при­ла­го­ђа­ва­ла ње­ном „про­ро­чан­ству”.

Слич­но је би­ло и с на­чи­ни­ма на ко­је су три оно­мад за­ра­ће­не стра­не чи­та­ле на­мер­но ви­ше­сми­сле­ну по­ру­ку ко­ју им је у фор­ми Деј­тон­ског ми­ров­ног спо­ра­зу­ма по­сла­ла ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца. Бо­шња­ци су то чи­та­ли от­при­ли­ке ова­ко: „Са­чу­ва­ли сте је­дин­ство и це­ло­ви­тост Бо­сне и Хер­це­го­ви­не као не­за­ви­сне др­жа­ве. Ен­ти­те­ти су ну­жно зло ко­је ће вре­ме­ном да се пре­тва­ра у пра­зну љу­шту­ру јер ће по­ли­тич­ка ко­хе­зи­ја и ло­ги­ка сва­ко­днев­ног жи­во­та по­го­до­ва­ти ја­ча­њу са­ве­зне др­жа­ве. А у са­ве­зној др­жа­ви вас има нај­ви­ше”. Ср­би су исту по­ру­ку ова­ко чи­та­ли: „До­би­ли сте свој ко­мад Бо­сне, и то ве­ли­ки, прак­тич­но јед­ну по­ло­ви­ну. На ње­му има­те сво­ју ауто­ном­ну др­жа­ву ко­ја има ско­ро све пре­ро­га­ти­ве не­за­ви­сне др­жа­ве осим ме­ђу­на­род­но­прав­ног су­бјек­ти­ви­те­та. Бо­сна и Хер­це­го­ви­на је ну­жно зло ко­је је пра­зна љу­шту­ра, а ка­ко вре­ме бу­де про­ла­зи­ло све ма­ње ће би­ти и то док пот­пу­но не не­ста­не”. Хр­ва­ти су, ме­ђу­тим, ту исту по­ру­ку чи­та­ли на овај на­чин: „Мо­ра­ли сте да по­пу­сти­те у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни да би Туђ­ман, отац до­мо­ви­не, у Хр­ват­ској до­био све што је хтео. Ни­сте, ме­ђу­тим, ни у БиХ скроз ло­ше про­шли. Исти­на, не­ма­те ен­ти­тет ко­ји је ваш као што га има­ју Ср­би, у фе­де­ра­ци­ји сте ма­њи­на у од­но­су на Бо­шња­ке, али има­те не­ко­ли­ко сво­јих кан­то­на као што има­те и на­сла­ња­ње це­ле фе­де­ра­ци­је на Хр­ват­ску, а ако се фе­де­ра­ци­ја и Хр­ват­ска гле­да­ју као це­ли­на, ту сте ви Хр­ва­ти у од­но­су на Бо­шња­ке из­ра­зи­то ве­ћин­ски”.

Вре­ме је про­ла­зи­ло и ис­па­ло је да се ни­јед­но од ових „чи­та­ња” ни­је по­ка­за­ло ни као са­свим ис­прав­но ни као са­свим про­ма­ше­но и то бив­ше за­ра­ће­не стра­не у раз­ли­чи­тим си­ту­а­ци­ја­ма ма­ње или ви­ше фру­стри­ра. Не­ма све­сти о то­ме да је циљ та­ко сро­че­ног Уста­ва био упра­во то да мо­гу да га при­хва­те три стра­не ко­је су прет­ход­них го­ди­на про­ла­зи­ле кроз кр­вав и окру­тан рат, три стра­не ко­је су има­ле ди­ја­ме­трал­но су­прот­не по­гле­де на бу­дућ­ност Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, три стра­не ко­ји­ма је ве­ро­ват­но је­ди­на за­јед­нич­ка тач­ка уочи зи­ме 1995. го­ди­не би­ла та што су све у том тре­нут­ку при­жељ­ки­ва­ле мир.

Не тре­ба та­ко­ђе за­бо­ра­ви­ти да је ин­те­грал­ни део Деј­тон­ског ми­ров­ног спо­ра­зу­ма и фи­гу­ра ви­со­ког пред­став­ни­ка ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це као овла­шће­ног ту­ма­ча Уста­ва. Ја­сно је, да­кле, да су твор­ци деј­то­на има­ли свест о не­из­бе­жно­сти раз­ли­чи­тих „чи­та­ња”. У том сми­слу, деј­тон­ски устав Бо­сне и Хер­це­го­ви­не је по­пут не­чит­ко ис­пи­са­ног и за­мр­ља­ног ку­вар­ског ре­цеп­та на ко­ме се ви­де по­треб­ни са­стој­ци, али ко­ли­чи­не баш и не, као што и ни­је до кра­ја ја­сно шта се све са тим са­стој­ци­ма ра­ди. До­бри ку­ва­ри ће и с та­квим ре­цеп­том да на­пра­ве сла­стан оброк, док ће ло­ши ку­ва­ри да упро­па­сте са­стој­ке у спре­ма­њу не­чег пот­пу­но не­је­сти­вог. Ја­сно је ваљ­да да су ку­ва­ри из ове па­ра­ле­ле – по­ли­ти­ча­ри. Из са­вре­ме­не бо­сан­ско­хер­це­го­вач­ке ствар­но­сти је та­ко­ђе ја­сно да су до­сад би­ли углав­ном ло­ши. Ку­ва­ри су, чи­ни ми се, ту кри­вљи од ре­цеп­та. Уоста­лом, ни­је­дан ре­цепт сам по се­би ни­је до­вољ­на га­ран­ци­ја да ће је­ло ис­па­сти до­бро. Ва­жи то за прак­тич­но сва је­ла, а по­себ­но за – бо­сан­ски ло­нац. 

Коментари4
b953a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dejan nedic
Izvanredan tekst sa jako dobrom interpretacijom.
Mirjana Spasojevic Tinkovic
Pocelo je zamlacivanje pisanja na Anglo-saksonski nacin - smuti pa prospi. List-novine "Politika" je pretrpela zapadnjacki nacin podmuklog pisanja tako da duh Srpskog pisanja je ugusen - "pisi kako govoris, a citaj kako pises" I tako na cist nacim razmisljal - nestaje polako. Anglo -saksoni I dalje zamucuju cista kazivanja svojom duboko kvarnom elijenskom politikom mracnjastva. Mirjana-Arizona
Stefan Petkovic
Mislim da je ovo ipak iz prorocista u Dodoni (Epir).
Ema
Bosanski lonac je vazda bio i ostao po tipu: smuti pa prospi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља