среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:49

У 29 општина посао нотара раде судије

Поред свог редовног посла, судије у 18 судова у Србији потпуно бесплатно обављају посао од којег нотари месечно зарађују више хиљада евра
Аутор: Александра Петровићсубота, 21.11.2015. у 21:00

Слично као што је мало село на северозападу Галије једино одолевало римским легионарима, захваљујући Астериксу и Обеликсу, тако данас у целој Европи постоји само 18 мањих градова који још „одолевају” нотаријату, захваљујући судијама. Они обављају послове јавних бележника, надљудским напорима, поред својих редовних суђења, без икакве надокнаде.

Тих 18 градова налази се на Балкану, у срцу Србије. Реч је о подручјима основних судова у Бору, Брусу, Бујановцу, Великом Градишту, Горњем Милановцу, Деспотовцу, Димитровграду, Књажевцу, Куршумлији, Мајданпеку, Параћину, Петровцу на Млави, Пожеги, Прибоју, Рашки, Сјеници, Сурдулици и Трстенику. Подручја ових судова обухватају укупно 29 општина.

Становници ових општина не могу да иду код нотара ако хоће да саставе уговор о поклону, заложну изјаву, уговор о физичкој деоби или уговор о купопродаји непокретности. Морају отићи у суд, где ће судија прегледати сва документа и саставити и оверити правни посао.

– Све то није нимало лако ни једноставно, нарочито поред нашег редовног посла у судницама. Ми то радимо гратис, без икакве надокнаде, и то нам не улази у норму. Има већ више од годину дана како смо у овој ситуацији, од када је уведено јавно бележништво у Србији – каже за „Политику” судија из једног од 18 мањих градова, јединих у целој Европи који још немају нотара.

Србија је последња земља у Европи која је увела јавно бележништво. Нигде у Европи тај посао не раде судови.

За судије не важи тарифа коју имају јавни бележници јер не зарађују ни један једини динар за послове јавног бележника, а држава остаје ускраћена за ПДВ и порез од 30 одсто, који плаћају нотари.

Грађанима се наплаћују само судске таксе. Судије не издају фискалне рачуне, као што их, за сваки посао, издају јавни бележници. Осим тога, судије немају никога ко би им помогао у јавнобележничким пословима, као што нотари имају иза себе читав тим сарадника и канцеларију опремљену по свим европским стандардима.

„Политика” је, да подсетимо, прошле недеље објавила званичан податак Јавнобележничке коморе Србије да је просечна месечна добит једног нотара око пола милиона динара. Та сума остаје када се одбију трошкови за ПДВ, порез држави од 30 одсто, чланарина у Комори и трошкови канцеларије, пословања и зарада запослених. Реч је о просечној месечној добити, јер неки нотари зарађују више, неки мање. Нажалост, има канцеларија које једва опстају, па чак и примају солидарну помоћ колега како би пословање довеле на позитивну нулу. И даље постоје мањи градови у којима се до сада ниједан правник није пријавио на конкурс за јавног бележника. Комора је крајем октобра расписала нови конкурс за све наведене градове, као и за још неколико општина у којима нема довољно нотара (Крагујевац, Мионица, Уб, Лозница, Параћин, Нови Пазар, Сомбор, Рума, Вршац). За подручја основних судова у Убу и Мионици одређени су за сада вршиоци дужности нотара.

Јавних бележника нема у многим мањим местима јер нису ни предвиђени, због тога што грађани из тих места могу отићи код нотара у најближе веће место. На пример, становници Гаџиног Хана, Дољевца и Сврљига иду код јавних бележника који су одређени за територију града Ниша. Јавни бележник који је именован за подручје једног основног суда надлежан је за територије свих општина тог основног суда. Међутим, ниједна општина на подручју 18 наведених судова нема ни једног јединог јавног бележника. Грађани иду у суд и задају судијама додатни посао, који уопште није њихов, али су обавезни да га обављају све док се на њиховој територији не именује нотар.

Јавнобележничка комора позива правнике који испуњавају услове да се пријаве на конкурс, објављен 23. октобра у „Службеном гласнику”. Потребно је да имају положен правосудни испит и најмање пет година радног искуства на правним пословима, а затим и да положе јавнобележнички испит, који није лак, јер подразумева одлично познавање грађанског, стварног, облигационог, породичног и наследног права. Тек када се испит положи, потребна су знатна новчана средства да се отвори јавнобележничка канцеларија, па је и разумљиво да многи не могу да се одлуче на такав подухват. Ипак, с друге стране стоји чињеница да је много правника без посла. Тешко је замислити да у Горњем Милановцу, на пример, не може да се нађе правник који је стручан и способан да буде јавни бележник.

У целој Србији сада има укупно 140 јавних бележника, а у њиховим канцеларијама запослено је још неколико стотина људи.

– Примили смо у радни однос 137 приправника. Реч је о изванредним младим правницима, а велики део њих има положен правосудни испит. Многи су волонтирали у суду по две-три године. Преузели смо и велики број судских оверитеља – каже Миодраг Ђукановић, председник Јавнобележничке коморе Србије.

Сада судови више не раде овере уговора, већ само овере преписа и потписа. Тачније, сви судови, осим оних 18 који раде и послове јавних бележника.


Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља