среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:45

Гр(е)ци­зми у срп­ском је­зи­ку

Не­ки при­ме­ри по­ка­зу­ју да грч­ко је­зич­ко на­сле­ђе тре­ба из­но­ва про­у­ча­ва­ти
Аутор: Др Ми­о­драг Сто­ја­но­вићсубота, 21.11.2015. у 21:00
Из атељеа Тера Данубијус М. Вукановића Мишела Фото Милош Ћирић/девојачко писмо

Хелен­ска, ви­зан­тиј­ска и нео­хе­лен­ска тра­ди­ци­ја у кул­ту­ри на­ро­да ју­го­и­сточ­не Евро­пе пред­ста­вља­ју њи­хов не­раз­двој­ни део. Грч­ки исто­риј­ски, кул­тур­ни и је­зич­ки суп­страт те­мељ је све­ко­ли­ке бал­кан­ске над­град­ње, из­ра­жен ду­бље и вре­мен­ски да­ле­ко­се­жни­је не­го што је то слу­чај у мно­гим ван­бал­кан­ским кул­ту­ра­ма. Жи­вот и оби­ча­ји, је­зич­ка и књи­жев­на ми­сао сло­вен­ских и не­сло­вен­ских на­ро­да на овим про­сто­ри­ма из­гра­ђи­ва­ни су пре­те­жно по грч­ком узо­ру и на ре­цеп­ци­ји грч­ког је­зич­ког на­сле­ђа. При то­ме се из­два­ја­ју сле­де­ћи ви­до­ви ре­цеп­ци­је: 1. не­по­сред­не ве­зе на­ро­да ко­ји су ту кул­ту­ру ства­ра­ли, 2. ути­ца­ји хри­шћан­ске кул­ту­ре и цр­кве­не књи­жев­но­сти сред­ње­га ве­ка, 3. ме­ђу­соб­ни до­ди­ри пу­тем мо­дер­ног кла­сич­ног обра­зо­ва­ња за­сно­ва­ног на про­у­ча­ва­њу грч­ког је­зи­ка и пре­во­да са грч­ког и 4. са­мо­стал­ни ства­ра­лач­ки про­до­ри у све­ко­ли­ку хе­лен­ску ци­ви­ли­за­ци­ју од Хо­ме­ра до на­ших да­на.

Ов­де пр­вен­стве­но ми­сли­мо на се­ман­тич­ке од­ли­ке гр(е)ци­за­ма бу­ду­ћи да је за ана­ли­зу по­зајм­ље­ни­ца из јед­ног је­зи­ка у не­ком дру­гом по­треб­но „да бар је­дан од њих – или је­зик-да­ва­лац или је­зик-при­ма­лац – ка­сни­је ево­лу­и­ра, та­ко да се хро­но­ло­ги­ја на осно­ву тих раз­ли­ка мо­же ла­ко утвр­ди­ти“. То се по­себ­но од­но­си на вре­ме пре­у­зи­ма­ња грч­ких по­зајм­ље­ни­ца, као и на пу­те­ве ко­јим су нам те ре­чи до­шле. Не­ка­да су грч­ке ре­чи ула­зи­ле у срп­ски (или пи­са­ни је­зик цр­кве...) као књи­шке, у дру­гим слу­ча­је­ви­ма су та­кве књи­шке ре­чи пре­шле у на­род­не го­во­ре, тре­ћи пут је по­сре­до­вао цин­цар­ски или ко­ји дру­ги ет­нич­ки еле­мент.

Не­ки гре­ци­зми спа­да­ју у оне до­ста рет­ке сло­је­ве је­зич­ког на­сле­ђа из вре­ме­на пр­вих кул­тур­них до­ди­ра Ср­ба и Гр­ка. Тај ути­цај био је на­ро­чи­то сна­жан у до­ба Не­ма­њи­ћа. Он се код Ср­ба на­ста­вља и у вре­ме тур­ко­кра­ти­је, по­себ­но у до­ба ства­ра­ња на­ци­о­нал­них др­жа­ва Ср­би­је и Грч­ке на по­чет­ку де­вет­на­е­стог ве­ка.
Са ме­то­до­ло­шког ста­но­ви­шта нај­јед­но­став­ни­ји су слу­ча­је­ви ка­да има­мо грч­ки ори­ги­нал, од­но­сно срп­ско­сло­вен­ски пре­вод. Реч је о се­ман­тич­ким пре­ве­де­ни­ца­ма – кал­ко­ви­ма. Школ­ски при­ме­ри за то су из­ра­зи: ру­ко­во­ди­лац  (грч­ки he­i­ra­go­gos) и сун­цо­крет (he­li­o­tro­pion). У ту ка­те­го­ри­ју спа­да и лек­сич­ка гру­па ко­ју са­чи­ња­ва­ју из­ра­зи: др­жа­ва (kra­tos), др­жа­ти (kra­tein), са­мо­др­жац (auto­kra­tor), де­мо­кра­ти­ја (de­mo­kra­tia) – на­род­на др­жа­ва.

„Реч шко­ла кре­ну­ла је са ју­жног Бал­ка­на на сво­је кул­тур­но пу­то­ва­ње пре ви­ше од два­де­сет ве­ко­ва“, сма­тра лин­гвист Ми­лан Бу­ди­мир. Са овим ис­точ­ни­ком ста­ро­бал­кан­ске кул­ту­ре кре­ну­ли су на све стра­не све­та и дру­ги грч­ки тер­ми­ни: би­бли­о­те­ка, гра­ма­ти­ка, дра­ма, еле­ги­ја, еп, ка­те­дра, ко­ме­ди­ја, за­тим ли­ри­ка, ма­те­ма­ти­ка, му­зи­ка, сим­фо­ни­ја, тон, тра­ге­ди­ја, фи­зи­ка, хар­мо­ни­ја.
Ово су са­мо не­по­сред­ни слу­ча­је­ви ко­ји ни­су мно­го из­ме­ни­ли пр­во­бит­ни об­лик, али реч по­тес, ко­ју Вук Ка­ра­џић бе­ле­жи као „њи­ве и па­шња­ци оиви­че­ни при­род­ном огра­дом“, ни­је ни­шта дру­го не­го грч­ко hypot­he­sis, не­што ре­ду­ко­ва­но, на­ма по­зна­ти­је као хи­по­те­за. Та­ко је и тер­мин ли­ва­да ста­ро­грч­ки аку­за­тив le­i­ba­da, а но­во­грч­ки но­ми­на­тив li­ba­da; слич­но то­ме су из­ра­зи ће­ра­ми­да и ја­гу­ри­да (не­зре­ло, ки­се­ло гро­жђе); сле­де за­тим из­ра­зи: ла­стар (vla­sta­ri), граб (gra­bos), по­ља­на (po­u­li­a­na). 

По­себ­но је за­ни­мљи­ва реч авли­ја, за ко­ју се и да­нас сма­тра де је у пи­та­њу тур­ци­зам, иако је то ста­ро­грч­ки об­лик auli (лат. aula), у но­во­грч­ком из­го­во­ру avli, тур­ци­зи­ра­но на­став­ком ја, као де­ли­ја, ка­пи­ја.
Вид­ни­је тра­го­ве грч­ког је­зич­ког на­сле­ђа, пре­ма ис­тра­жи­ва­њи­ма Сто­ја­на Но­ва­ко­ви­ћа и Па­вла Иви­ћа, на­ла­зи­мо у Де­чан­ској хри­со­ву­љи и Ду­ша­но­вом за­ко­ни­ку. Да на­ве­де­мо са­мо не­ке при­ме­ре: ир­мос (цр­кве­на пе­сма), је­леј (по­све­ће­но уље), ли­ти­ја (по­вор­ка), оми­ли­ја (цр­кве­на бе­се­да), хри­со­ву­ља (по­ве­ља), про­стаг­ма (на­ред­ба), ме­та­ни­је (ка­ја­ње), ме­те­ха­ти (уче­ство­ва­ти), пе­тра­хиљ (део оде­жде пра­во­слав­ног све­штен­ства). 

Пој­мо­ве из кла­сич­не ли­те­ра­ту­ре чи­не гре­ци­зми: ад­ски (ко­ји при­па­да до­њем све­ту), ам­вро­си­ја (хра­на ви­шњих, да­је бе­смрт­ност), нек­тар (хра­на грч­ких бо­го­ва), за­тим ара­тос (про­клет) и с тим у ве­зи гла­го­ли ара­то­си­ља­ти се и ра­то­си­ља­ти се (осло­бо­ди­ти се, ре­ши­ти се бе­де); не­ки на­ши ин­фи­ни­ти­ви на­ста­ли су са грч­ким аорист­ним на­став­ком –иса: ок­тро­и­са­ти, игу­ма­ни­са­ти, ме­та­ни­са­ти, бал­ди­са­ти, лип­са­ти.
Ов­де по из­бо­ру још до­но­си­мо оне бо­ље про­у­че­не и у на­шем је­зи­ку фре­квент­ни­је гре­ци­зме, као и не­ке пр­ви пут за­бе­ле­же­не: ар­хи-, пре­фикс у сло­же­ни­ца­ма – има зна­че­ње ста­ри, глав­ни, ве­ли­ки, че­сто и пе­јо­ра­тив­но, нпр. ар­хи­лен­шти­на (ве­ли­ка лен­шти­на) или ар­хи­ло­пов (ло­пу­жа, ло­пур­да); ар­га­тин – рад­ник, оту­да и ар­га­то­ва­ти – ра­ди­ти; аспи­да – чу­ва пр­во­бит­но зна­че­ње – зми­ја, бле­ну­ти од ble­po – гле­да­ти за­бе­зек­ну­то; ду­ња – ре­дук­ци­јом грч­ког об­ли­ка ki-do­nia; жи­та­ри­ца од si­ta­ri; зо­на од zo­ni, у зна­че­њу зо­на, по­јас; је­ре­ми­чак – уса­мљен пла­нин­ски цвет, без сум­ње од ста­ро­грч­ког об­ли­ка  eri­mi­kos – уса­мљен; ка­ни­ти (се), пе­јо­ра­тив­но ска­ње­ра­ти се од ka­no – чи­ни­ти, на­ка­ни­ти се; ка­ра­ка­ча – код нас још не­за­бе­ле­же­ни об­лик пре­ма грч­ком ka­ra­kak­sa, што зна­чи свра­ка, гун­ђа­ва же­на; ко­ка­ло (ko­ka­lo) – ве­ли­ка кост; ку­нић (ku­ne­li) – зе­ка, зе­чић; ку­ња­ти (дре­ма­ти), у ве­зи је са грч­ким ко­лев­ка – ku­nia; кур­ња­ти – у реч­ни­ци­ма не­за­бе­ле­же­ни об­лик од грч­ког kur­ni­a­zo у зна­че­њу пре­спа­ва­ти, обич­но се од­но­си на ко­кош ко­ја пре­но­ћи на др­ве­ту или на тр­сци (kur­nja); ка­же се и за чо­ве­ка: „Где си ку­ра­њао но­ћас?“ ку­тла­ча (ве­ли­ка ка­ши­ка), али од грч­ког де­ми­ну­ти­ва ku­ta­la­ki; пе­ри­вој (pe­ri­vo­li) – ба­шта, врт; пр­ћи­ја – од pro­i­kio (ми­раз); ро­вит (ru­fih­tos); са­ра­га (psa­ra­ki); си­нор (si­no­ro); шки­љи­ти (ski­li – пас) – шки­љи као пас; још не­за­бе­ле­же­на реч на­ми­ла­ти си­но­ним је гла­го­лу из­во­ље­ва­ти, а до­ла­зи од грч­ког пре­зен­та na mi­lo уче­ста­лог зна­че­ња да ка­жем, да ка­жем...; мо­же се још чу­ти у шу­ма­диј­ском го­во­ру (у око­ли­ни Кра­гу­јев­ца).

Број од око 900 грч­ких по­зајм­ље­ни­ца, ко­ли­ко их је Пе­тар Скок иден­ти­фи­ко­вао, не пред­ста­вља ко­нач­но ста­ње њи­хо­ве про­у­че­но­сти. Ако се још има у ви­ду да је то углав­ном би­ло ста­ње лин­гви­сти­ке до 1939. го­ди­не, а да су по­сле то­га до­шла зна­чај­на ис­тра­жи­ва­ња не­мач­ког сла­ви­сте Мак­са Фа­сме­ра, на­шег Ива­на По­по­ви­ћа и њи­хо­вих след­бе­ни­ка, број гре­ци­за­ма уве­ћао се за пре­ко 350, што је око 1.300 укуп­но. 
У исто­ри­ји је­зи­ка, а та­ко и у син­хро­ниј­ском пре­се­ку ста­ња у са­вре­ме­ној лек­си­ци, не тре­ба се за­до­во­љи­ти са­мо ети­мо­ло­ги­јом или иден­ти­фи­ка­ци­јом пре­у­зе­тих ре­чи. Нео­п­ход­но је од­ре­ди­ти и њи­хов удео у да­тој обла­сти лек­сич­ког си­сте­ма, њи­хо­во ме­сто у од­но­су на ре­чи до­ма­ћег по­ре­кла. За­тим, раз­ја­сни­ти – по ре­чи­ма Па­вла Иви­ћа – ка­ко се по­зајм­ље­ни­це укла­па­ју у се­ман­тич­ка по­ља у ко­ја су ушле. Има ли не­по­треб­них си­но­ним­ских па­ро­ва у ко­ји­ма је је­дан члан до­ма­ћа реч, а дру­ги по­зајм­ље­ни­ца. По­се­бан за­да­так био би со­ци­о­лин­гви­стич­ки: об­ја­сни­ти због че­га су на­ста­ли баш та­кви од­но­си ка­кве по­ка­зу­је лек­сич­ка гра­ђа. 
Не­ки при­ме­ри по­ка­зу­ју да грч­ко је­зич­ко на­сле­ђе тре­ба из­но­ва про­у­ча­ва­ти. Бо­љи по­зна­ва­о­ци ме­ди­те­ран­ских кул­ту­ра сма­тра­ју да су ве­зе из­ме­ђу Сло­ве­на и Сре­до­зе­мља мно­го ста­ри­је од до­ла­ска Сло­ве­на на Бал­кан.¶
*Про­фе­сор Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду (у пен­зи­ји)


Коментари3
342e6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

djo
Tamara, napisali ste "smatra se da engleski jezik ima 80% reci grckog, starogrckog i helenskog porekla" - mislim da ste, blago receno, omasili. Pobogu, sta cemo sa onim silnim francuskim odnosno latinskim rijecima i izrazima u engleskom jeziku? Vi ocigledno ne govorite neki romanski jezik.
Милисав
Основа латинског, а самим тим и свих романских језика је старо грчки. Нпр. латинске дијагнозе болести су у ствари грчки појмови. Тако да је тврдња да енглески има висок проценат речи из старо грчког је тачна. Поздрав
Препоручујем 1
Tamara Milenkovic Kerkovic
Grcki je jezik, kako ga nazivaveliki helenofil Zerar Lakarijer, "zlatosnosni' jezik. Proucavati ga donosi velike radosti spoznaje stvari i veze medju njima koje bi bez toga ostale neprepoznate i izgubljene . Smatra se da engleski jezik ima 80% reci grckog, starogrckog i helenskog porekla. Ovaj sjajan tekst ukazuje na korene mnogih reci u srpskom jeziku za koje vecina i ne zna da su grckog porekla. Primera radi, jos jedna za koju mi se cini da nije kao primer navedena ovde je rec "stala" koja potice od grckog "stavlio", izraz "peziti" svoj koren ima u grckom glagolu "pezw" igrati se necim i jos mnogo je primera , pogotovu izraza koji se koriste u seoskim sredinama. Znacaj grckog jezika u nauci i tehnici opste je poznat. Srecni su oni koji su imali prilike da uce grcki jezik, koji je u starom veku bio "lingua franca" tadasnjeg sveta i obrazovanih ljudi. Znati ovaj matematicki jezik izuzetnog bogatastva je privilegija . Bila Gates zbog toga zaposlenima koji govore grcki daje vecu platu

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља