среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:49
ДОСИЈЕ: НОВИ ЏИХАДИСТИ

Шта све не знамо о Исламској држави

Актуелна претња светском поретку и цивилизацији није пуки настављач Ал Каиде, нити терористичка организација у правом смислу речи
Аутор: Милан Мишићпонедељак, 23.11.2015. у 08:58
Парада припадника Исламске државе у сиријској провинцији Рака (Фото Ројтерс)

Свет, поредак и цивилизација коју познајемо суочени су са новом претњом. После рушења руског путничког авиона са 240 путника, терористичких препада у Бејруту и Паризу, чак и озбиљни политичари, попут француског председника Франсоа Оланда, почели су да говоре о „трећем светском рату”. Из страха да ће противник поново ударити, у Француској је проглашено ванредно стање, службе безбедности свих земаља подигле су степен приправности, а све показује да је, после безмало деценију и по западног „рата против терора”, тероризам опаснији и јачи него икада.

Али ко је у ствари противник? ИСИ, ИСИС, ИДИЛ, ИД – скраћенице за Исламску државу Ирака, затим Исламску државу Ирака и Сирије (у другој варијанти Ирака и Леванта – транснационалног региона у приобаљу Медитерана) и, на крају, само Исламску државу – најчешћа је адреса, али о чему је, у ствари, реч? Да ли о квазидржави устројеној као терористичка организација или о терористичкој формацији која претендује да је држава.

Консензус експерата јесте да је реч и о једном и о другом, мада је суштина нешто треће. У сваком случају, конфузије око суштине ИД има тамо где не би требало да је буде. У том погледу карактеристична је и често цитирана изјава америчког генерал-мајора Мајкла К. Нагате, командира специјалних операција Централне команде САД, који је у децембру 2014. изјавио следеће: „Ми још не разумемо тај покрет, а док то не учинимо, нећемо моћи да га поразимо”.

Слично је рекао и за идеологију ИД: да је не разумеју. Да ли су у међувремену нешто научили? Не би се рекло, судећи по томе што врховни командант оружаних снага САД Барак Обама остаје при својој дефиницији да је „ИСИС чисти тероризам и ништа друго”.

Као мали допринос разумевању нових (и другачијих) џихадиста, ево њихове најкраће историје. ИСИ – Исламска држава Ирака – постојала је од октобра 2006. до априла 2013, када је „ребрендирана” као ИСИС – Исламска држава Ирака и Сирије (последња реч се тумачи и као „Шам”, што је старо арапско име за оно што се на Западу означава као Левант). Коначно, у јуну прошле године, име је скраћено само у Исламска држава, што је била и својеврсна политичка порука.

Пре покушаја да се објасни шта ИД јесте, треба прецизирати шта није. Није прерушена нити промењена Ал Каида, иако је зачета у њеном окриљу, после осмогодишње америчке окупације Ирака, тог, по Обами, „глупог рата”, који је Америку коштао више од хиљаду милијарди долара и демонтирао некадашњи деспотски, али стабилни режим Садама Хусеина, а чије су шире последице дестабилизација и „децивилизовање” целог региона.

Организација, идеологија...

Док је Ал Каида глобална терористичка мрежа за организовање спектакуларних терористичких напада на западне државе, од којих је најефектнији и најдраматичнији био онај на Њујорк и Вашингтон – и нека врста авангарде глобалног џихада, муслиманског светог рата против неверника – ИД је нешто много веће: себе види као врховни верски, политички и војни ауторитет свих око 1,6 милијарди верника ислама.

Разлог за конфузију око природе Исламске државе јесте у њеној брзој и драматичној трансформацији од једне од многих сунитских побуњеничких група које се боре против америчке окупације (и са њом успостављене шиитске доминације) у Ираку, до организације која је од јануара до јуна прошле године заузела територију димензија Велике Британије (отприлике три Србије) и на њој увела своја правила и администрацију, која непосредно утиче на животе око седам милиона људи (2,5 милиона у Сирији и 4,5 милиона у Ираку).

Исламска држава је тиме остварила историјско постигнуће: избрисала је стогодишњу границу коју су повукле колонијалне силе, чиме је постала значајан фактор геополитике не само у региону Блиског истока, него и изазивач постојећег глобалног поретка, пред којим је немоћан и његов предводник, Америка, али и друге силе, попут Ирана и Русије (чија се интервенција у Сирији проглашава за постигнуће, иако је још далеко од тога).

Ни идеологија ИД није можда толика мистерија каквом се чини. У најкраћем, она је, прогласивши се „калифатом” (или „халифатом”), и именовањем њеног вође Абу Бакр ал Багдадија за калифа, па према томе и законитог наследника Мухамеда, потврдила да је њена амбиција да од целог света направи „чисту” (правоверну) исламску државу, засновану на принципима дословног тумачења Курана.

То, како показују снимци бруталних појединачних и масовних погубљења западних новинара и других талаца, подразумева и бескомпромисну примену божанског закона ислама – шеријата. Оно што промиче пажњи, притом, јесте да су на мети не само неверници, него и муслимани који су „отпадници”, само зато што не носе браде, конзумирају алкохол, носе западну одећу, па чак и ако учествују на политичким изборима, макар на њима гласали за кандидата муслимана.

Идеологија ИД подразумева и прави геноцид над око 200 милиона припадника шиитског огранка ислама – оних који су се у догматском спору око тога ко су прави наследници оснивача вере, са становишта већинских (90 одсто) сунита, нашли на погрешној страни. Шиити имају своју државу – Иран, већина су у Ираку и владајућа мањина у Сирији.

ИД, дакле, има циљ да свет „прочисти” тако што ће невернике побити или подјармити. Хришћанима ће, додуше, животи бити поштеђени ако се потчине и плаћају специјални порез. Поново ће озаконити ропство, а жене вратити тамо где им је место (искључиво у кући).

Нафта, „калашњикови” и „тојоте”

Реч је, дакле, о својеврсном геополитичком тероризму, а ИД од Ал Каиде разликује и начин на који се финансира. У почетку, то су биле донације богатих Арапа из земаља са сопственим интересима и калкулацијама у регионалној прерасподели моћи али, постајући квазидржава, ИД је развио и свестране механизме финансијске самодовољности.

Основи извор прихода је нафта: ИД контролише 60 одсто сиријских нафтних капацитета и седам великих налазишта у Ираку. Продаје их преко посредника, најчешће кријумчара, а муштерија (због цене ниже од тржишне), има напретек (међу њима је и режим Башара Асада). Процене су да од тога приходује између једног и три милиона долара дневно (Пентагон је тек прошле недеље на списак мета своје авијације ставио и камионске конвоје коју превозе ту нафту).

Своју касу Исламска држава је попунила и похаром банака у градовима које је окупирала (тако су испражњени сефови покрајинске централне банке у Мосулу). Сем тога, њени борци пљачкају и својим командама достављају и накит и антиквитете, а приходи се остварују и продајом у освојеним подручјима заплењених аутомобила и машинерије. Администрација ИД опорезује све економске активности, док у западном Ираку наплаћује путарину на тамошњој веома прометној саобраћајној инфраструктури. Наравно, приходи се остварују и од уцена за отете таоце – опет је реч о милионима долара.

Све у свему, реч је о сложеном финансијском и фискалном механизму, а према тврдњи месечника „Атлантик”, финансијска администрација САД није у стању да процени укупне приходе и расходе ИД – нити, за разлику од успешних операција те врсте против Ал Каиде – да на њих утиче.

Није, међутим, мистерија како се ИД (сасвим солидно) наоружао. Реч је најпре о оружју – од „калашњикова” до тенкова – отетом од поражених ирачких јединица које су опремили Американци. Добар део „леталне” помоћи Запада побуњеничким групама у Сирији такође је завршио у арсеналу ИД, а занимљиво је да се у извештају о борбеној готовости ИД, који је пре тачно годину дана припремљен за Савет безбедности, констатује да су му резерве оружја и муниције довољне за наредне две године.

У том извештају констатује се и да ИД има тенкове Т-55 и Т-72, америчке „хамви” транспортере, противавионску артиљерију средњег домета, укључујући и ракете типа „стингер”, које се испаљују с рамена (иначе кључно оружје којим су муџахедини крајем осамдесетих година 20. века протерали Совјетски Савез из Авганистана). Анализирано је и порекло „знатних залиха муниције”: произведена је у САД, бившем Совјетском Савезу, САД, постсовјетској Русији и – Србији (али се не наводи како је стигла до ИД).

Објашњено је и откуд новим џихадистима ганц нови камионети „тојоте”, којима парадирају (пошто је „Тојота” демантовала да је ИД њена муштерија). И они су стигли најпре у Сирију, као „нелетална” помоћ Запада побуњеницима и завршили у формацијама ИД.

Силом и обзиром

Упркос својој бруталности, ригидној идеологији и екстремизму, Исламска држава је привлачна многима: у поменутом извештају за Савет безбедности констатује се да је у редовима њене војске најмање 15.000 добровољаца из око 80 земаља. То се објашњава ефектном пропагандом и умешним коришћењем нових комуникационих технологија (друштвене мреже). Многи су тамо отишли у потрази за авантуром, жељом да нечему припадају, а међу мамцима је и секс: за своје борце ИД обезбеђује партнерке, које су или добровољке или на то принуђене, па чак и поробљене. Важно је напоменути и да се у формације ИД, по правилу, не одлази с повратном картом.

Оно што је утешно, јесте да ниједан од суседа – и ниједна држава света – није признала ИД. И да према њему одбојан став има већина муслимана у свету, судећи према резултатима истраживања реномираног „Пју истраживачког центра”, спроведеним у мају и априлу ове године у 11 земаља. Али је чињеница и да су многе државе, укључујући и муслиманске суседе, својим чињењем или нечињењем допринеле успону ИД.

Да је реч о новој, другачијој и опаснијој џихадистичкој претњи, нема сумње, али како јој се супротставити? Западни лидери, укључујући и председника Обаму, изгледа да су свесни ризика ескалације и веродостојности процене да су и најновије терористичке диверзије ИД само средство да се испровоцира нова америчка (или њом предвођена коалициона) интервенција. ИД, с добрим разлогом, сматра да би то био подухват од више година, па можда и деценија, и да би од тог сукоба дугорочно профитирао.

Сем тога, за новог противника не важе старе методе. За борбу против Ал Каиде покренуту после 11. септембра 2001, у Америци је у минулих 14 година створен мамутски војнообавештајни комплекс који, како је то изнео „Вашингтон пост”, производи, ни мање ни више, него око 50.000 безбедносних извештаја и анализа годишње. Бредли (Челси) Менинг и Едвард Сноуден, у улози „звиждача”, открили су нам и свестрано прислушкивање које је довело до практичног укидања неких грађанских права и слобода, као и обесмишљавања приватности. Све у име безбедности и спречавања нових диверзија, што је, како је то убедљиво показано 13. новембра, било узалудан посао.

С друге стране, оно што је на Блиском истоку – у Ираку, Сирији и Либији – порушено, тешко да ће бити ускоро поправљено: успон ИД је само рачун за непромишљену западну осионост. Супротстављање новим џихадистима захтеваће такође употребу силе, али овог пута са много више обзира, уз стварање широког фронта и јасног и праведног циља. Што није посао за неколико месеци или година, већ, највероватније, за целу генерацију.


Коментари7
6692f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jela Mitrovic
Mitrovic Jela U jednoj grupi seljaka razgovarali su o igri na sreću, o tome šta bi uradili sa novcem ako njihov loz dobije. Jedan od njih koji je veoleo da se tužaka, rekao je: Ako moj loz dobije, sve ću da vas tužim! Talibani su preko nafte došli do novca i sada će ceo svet trpeti posledice njihove logike. Inače, na jeziku Adama i Eve, reč: taliban = tal i bana> tal - razgovor; bana - uputiti se u nekom pravcu. Reč "i" kazuje neprekidnost radnje, prevodi se sa na ili u. čovek koji je prvi sebe označio ovom "titulom" imao je priliku da usput čuje od nekog neki važan deo iz Kurana, pa je time u svojoj sredini stekao ugled. Danas je vreme kada se ugled stiče novcem. U šiptarskom jeziku reč kojom se nešto sređuje je: pengoj, a u švedskom: pengar - novac. Samo što u Švedskoj moraš da pokažeš poreklo novca i ne smeš da utajiš porez. Tako su Šiptari pengoj kupili za sebe državu koja im se zove Vend, a to na šved. i nemačkom znači: okretanje, okretanje vere, pokrštavane.
Nina Jerković
Зар "исламска држава" не понавља управо оно што је урадила "западна цивилизација" вековима уназад, када је у име "ширења хришћанства" убила, поробила и опљачкала народе широм света, и да још увек има своје "колоније" и "доминионе". Зар "исламска држава" не ради управо оно што САД и НАТО покушавају да ураде у Сирији и Ирану, а пре тога су урадили у Либији и Југославији?
Bazooka Joe
Pljackali su i Osmani i porobljavali, pa su kao drzava propali sa svim svojim kolonijama - Balkanom, severnom Afrikom i Bliskim Istokom. Zemlje - bivse kolonije - ni dan danas nisu bile u mogucnosti da formiraju funkcionalne drzave. Jugoslaviju su rasturili domaci nacionalisti, to svako zna. A NATO je stavio tacku na Miloseviceve ratne pohode.
Препоручујем 2
Andreja
Ovo je lepo napisan esej samo nedostaje geneza nastanka ID. Po mom skromnom mišljenju, glavni uzrok je nastojanje glavnih kolonijalnih sila da prekroje postojeće granice na Bliskom istoku. U tom nastojanju stvorili su ID , koja treba da bude glavna udarna sila. Normalno, posla će da vide šta će sa njima. Sva ova povika zapada je samo propaganda. Inače prekrajanje državnih granica je dobro uvezbano na bivšoj SFRJ. Razbiti i lagano vladati je osnovni koncept zapada. Pozdrav.
Stari Znanac
Кочпетентан текст. Какво је расположење осталих муслимана? Постије знаци општег, мада скривеног, одобравања.
Добар чланак
Добар чланак. Само недостаје анализа у каквој су вези остале земље ислама, са ИСИЛ-ом (Либија,Египат,Нигерија...), и да ли је ИСИЛ и колико проширио свој утицај на арапске и азијске земље. Било би добро да г.Мишић напише још један аналитички чланак какав и колики утицај има ИСИЛ на друге исламске земље.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља