Постоје у влади, али и СНС-у појединци, који су наклоњени нашим противницима, а по премијера је опасно то што све њих одскора, на неки начин, повезује једна невидљива рука, изјавио је Небојша Стефановић, министар полиције и потпредседник СНС-а. Ко су они, Стефановић није открио. Није ни морао, будући да се ових дана опет захуктала прича о рушењу Александра Вучића. Она јесте сервирана драматично, али то не значи да је треба исмејати као потпуну бесмислицу, зато што је прилично видљиво да се ради на слабљењу, за страни укус, прејаког премијера.
Премијер, ако се изузме то што није послушао савет да не путује у Кину, није коментарисао драматично упозорење да ће, у његовом одсуству, овде бити извршен државни удар. Рекао је, додуше, и да су неки много полетели, али о свему ће говорити, како је пренела ТВ Пинк, у понедељак кад ће се обратити нацији. У очекивању да чујемо шта ће нам он рећи, о томе шта се крије иза најновије приче да му о глави раде поједине стране амбасаде, потпредседница владе и његове странке Зорана Михајловић, те да је у све умешан и Томислав Николић, председник Србије, оглашавали су се други.
Небојша Стефановић је у изјави „Новостима” рекао и да је „очигледно да Вучић смета многима, који громогласно ћуте када се, рецимо, премијер и његова породица најбруталније блате у медијима”. Он, како је рекао, није искључио да су у „фронт” против Вучића уз опозицију, „такозване независне интелектуалце и новинаре индиректно укључене и поједине велике силе, којима није по вољи стратешко опредељење Београда да сарађује и са Истоком и са Западом.” Као и много пута до сада, ни овај пут није јасно рекао ко су они који су умешани у ову нечасну работу, али, будући да је замолио Вучића да у јануару добро размисли кад буде бирано ново руководство СНС-а, чини се да је прилично јасно указао да је међу појединцима који га руше, Зорана Михајловић.
Зорану Михајловић као некога „ко боље познаје пут до неких амбасада, него до владе”, јавно, гласно и јасно, прозвао је једино посланик и један од оснивача СНС-а Владимир Ђукановић. Он је, без длаке на језику, оптужио Михајловићеву да сервира афере колегама из странке и из владе у разним медијима. Он то прича одавно, али до сада нисмо чули шта о томе мисли премијер Вучић, који је, више пута изјавио да зна и ко дојављује информације ТВ Б92 и лансира афере о страначким колегама. Михајловићева је, међутим, јасно затражила да Ђукановић буде искључен из странке. Премијер ни о овоме није рекао ништа.
Михајловићева се, изгледа, није препознала у јучерашњој изјави Небојше Стефановића, о појединцима у СНС-у и влади који раде против Вучића, пошто се сложила с њим. Она је поручила онима који је оптужују да руши владу и да цепа СНС, да се баве својим послом, због чега их је премијер и поставио на та места. Упитана да прокоментарише то што је на њеној крсној слави био присутан амерички амбасадор Мајкл Кирби, али не и неко из њене странке, одговорила је да је о тој теми све већ речено и додала: „Испаде да је моја слава важнија од Ивкове, па траје и више од три дана.” Кад неко на славу позове америчког амбасадора и каже да се на славу зову пријатељи, као што је то рекла Михајловићева, онда је то, свакако врло занимљиво, нарочито кад се не позове баш нико из сопствене странке.
Вучић сасвим сигурно зна, ко му ради о глави у сопственој странци и у влади, а зашто ништа не предузима друго је питање. Зна сигурно и ко иза тих људи стоји и, вероватно је то разлог, што ништа не чини. Не би желео да се отворено замери онима, иза којих стоје амбасадори моћних земаља.
Коме год је смешна прича о рушењу Вучића, могао би мало да се осврне на искуства из ранијих година, да помињемо искуства других земаља. Моћне западне земље не воле јаке владе и људе, тада је теже обезбедити да раде по сценарију који им је написан. Јаки људи имају склоност и да одбију понешто што није у интересу ове земље, као што Вучић упорно понавља да неће увести санкције Русији док је на челу владе. Онима који о много тога одлучују у нашој земљи, није се свидела ни та борба Србије у Унеску против пријема Косова у ту организацију и још успешна. Има још тога.
Зато се овде све чешће чује како нема медијских слобода, о угрожености људских права... То је она невидљива рука, чијег власника није хтео да именује Небојша Стефановић. Аналитичар Драгомир Анђелковић јасно каже да је „невидљива сила која би хтела да види мало слабију позицију Вучића, Америка.”
„Америка по дефиницији у периферним земљама воли да види политичаре који зависе од њих, којима је неко стално за вратом и ко има осећај да му је потребна западна подршка, поготово у нашем региону, где јача позиција Русије. Они се плаше да би јак лидер могао у неком моменту да крене путем геополитичке преоријентације, ма колико сада био кооперативан. Али да неко руши Вучића, то је, ипак, нереално“, објашњава Анђелковић и додаје:
– Американци су једини, у овој фази, заинтересовани за његово слабљење. Некога слабите тако што помогнете некога да буде мало јачи, па му кидате перје и крила лансирањем афера и ударајући људе око њега... Дакле слабљење, не рушење, а, наравно, у политичком маркетингу увек је корисно неке ствари пренагласити.
