среда, 03.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 26.11.2015. у 08:15 Зоран Зечевић
ПОЛЕМИКА

Три пензијска стуба – пример Аустралије

Поводом текста Николе Алтипармакова „Други пензијски стуб није испунио очекивања”
Новица Коцић

За разлику од земаља у окружењу, Србија касни с реформом пензијског система, а једна је од ретких која није увела обавезно приватно пензијско осигурање, тзв. други стуб. Да би постојећи систем функционисао, оптимално би било да однос броја пензионера и запослених буде један према четири. У Србији је тај однос један према један, а „нама сваког месеца 350 милиона евра оде на пензије” (премијер Вучић 19. 7.)

Да би ПИО фонд издржавао сам себе, тј. да се не би одржавао са готово 50 одсто исплата из буџета (читај: узимање кредита у иностранству), требало би да се број запослених повећа неколико пута.

Међутим, господин Алтипармаков („Политика”, 12. новембра) наводи да реформе пензијских система у Источној Европи у последњих двадесетак година нису успеле. Погледајмо зато где је реформа успела и који је пензијски систем међу најбољима у свету већ скоро десетак година. То је аустралијски тзв. superannuation модел. Наиме, у Аустралији постоје две врсте пензија – државне и личне-индивидуалне. Државна пензија, нулти стуб, иста је за све старије од 67 година, без обзира на то да ли су икад радили и износи око 1.500 аустралијских долара.

Године 1992. уведен је други стуб индивидуалног или личног пензијског осигурања, који је обавезан за све запослене. Г. Алтипармаков говори о приватним пензијама и само о приватним фондовима, мада фондови могу бити у приватном или државном власништву, али и свако појединачно може направити свој лични пензијски фонд.

Оснивачи фондова су банке или осигуравајућа друштва у приватном или државном власништву или појединци. Највећи фондови у Аустралији су у државном власништву. Укупна вредност ових фондова у Аустралији је око 1.747 милијарди долара, што је премашило БДП из 2013. године и представља четврти највећи пензиони фонд у свету, после САД (16.851 милијарди долара), Јапана (3.721) и Велике Британије (2.736), док је немачки фонд 498 милијарди долара.

И за Србију би било идеално да уведе три врсте пензија

Други стуб пензијског осигурања дизајниран је да чува и акумулира новац запослених у инвестиционим фондовима. Новац у фондовима је на личним рачунима запослених све до момента одласка у пензију. Сваки запослени самостално одлучује у који ће фонд инвестирати свој новац.

У основи, постоје два начина улагања у фондове. Први је обавеза за све послодавце да уплаћују (9,5 одсто) неопорезоване бруто зараде на индивидуалне рачуне радника. До 2020. године тај износ ће се повећати на 12 процената. Када је Аустралија први пут увела обавезно индивидуално осигурање, оно је износило само три одсто.

Други начин је добровољна уплата на свој индивидуални рачун тзв. трећи стуб. Овде је битно напоменути да је новац уплаћен у трећи стуб опорезован а у другом стубу није.

Прописана старосна граница за одлазак у пензију недавно је у Аустралији померена са 65 на 67 година и за мушкарце и за жене, али је минимална граница живота за одлазак у приватну пензију 60 година. У случају болести или инвалидитета, новац се може подићи и пре 60. године, а у случају смрти, целокупан износ наслеђује номинована особа. Ако се или када се једном целокупан износ са личног рачуна потроши, онда пензионер прелази на државну пензију која је иста за све. Али не може се у исто време добијати и пуна државна и лична приватна пензија.

Појединац сам одлучује до колико ће година радити, чак и ако пређе прописане године живота јер оне нису обавезне, али не може и да ради и да прима државну пензију, осим у минималном износу, која је законски регулисана. Националне пензије не постоје, бенефицирани радни стаж такође не постоји, осим што појединци у полицији и војсци могу раније подићи новац са свог рачуна, ако то желе.

Радно способно становништво у Аустралији тако се претворило у стотине хиљада малих акционара-капиталиста који воде рачуна о својој штедњи и капиталу. Пензијска реформа послужила је и као снажан подстицај развоју целокупне економије. На примеру Аустралије је доказано да је приватно или лично пензијско осигурање најкраћи и најбољи пут у капитализам.

У оваквом моделу средства појединаца налазе се на индивидуалним рачунима запослених, па политичари и партије не могу утицати на њих нити могу обећавати веће пензије или смањивати постојеће.

И за Србију би било идеално да уведе три стуба пензија. Први стуб биле би државне или социјалне пензије, тзв. нулти стуб, које би добијали сви грађани старији од 65 година, без обзира на то да ли су икада радили, осим оних који имају личну пензију. Оне би се финансирале из буџета. Друга врста биле би пензије за све оне који су радили и које би се финансирале из доприноса постојећих радника. Колики би тај проценат био, лако је израчунати, али је евидентно да би се током времена смањивао, као и буџетско финансирање. И трећа врста пензија, тзв. други стуб, биле би личне-индивидуалне или, како то многи називају, приватне пензије.

Консултант – аналитичар финансијског сектора, Сиднеј, Аустралија

Коментари29
fe125
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan
Lako je pricati sta je gde na strani.Isto i u Svajcarskoj postoji sistem koji ima tri stuba:Prvi osnovna od 1000 chaf za sve.Drugi stub kao strucna penzija placa se obavezno u fond po izboru i koliko god plati radnik jos toliko mora da plati njegov poslodavac(ako radnik plato 5% od svoje plate,jos toliko nezavisno od plate radnika mora da plati poslodavac) I treci stub je ,koliko znam jos uvek dobrovoljna stednja za penziju pri cemu je oslobodjena poreza na kamate i na imovinu sve do odlaska u penziju,U Srbiji se naprosto nemoze odjedanput inkorporirati ni jedan drugi sistem dok je odnos zaposlenih i penzionera 1;1.Prema tome neka gospodja Vlada stvori uslove da se poveca zaposlenost,a ne da sisa i onako mala penziona primanja,pa onda postepeno i usput da uvodi tzv drugi ili i treci stub.STANDARD<STANDARD?????
Denis
Za Ukrajinu pouzdano znam da jos ima stari sovjetski sistem: uprkos porastu troskova zivota, penzije su ostale iste. Tamo doduse mnogi penzioneri jos rade, moguca je plata i penzija zajedno bez odbijanja. Porezi niski (13% od zarade).
Dina Tomic
Di nadjoste Australiju? Ona je toliko daleko, da nista iz clanka ne moze da se proveri. Kod nas su vesti iz inostranstva uvek ruzicaste. Pouzdano znam da je penzioni sistem u SAD, Kanadi i Engleskoj krajnje skroman, pa ne mogu da verujem da je u Australiji bolje. Uporedite sisteme stabilnih evropskih drzava kao sto su Nemacka i Austrija. I tamo se sve klati, ali jos drzi. Daje, kod nas nije problem u penzijama, nego u radu na crno. Kada bi svi placali doprinose, stvar bi bila bolja.
ppp
za tvoju informaciju. zivim u australiji 23 godine i sve sto je u obom clanku receno je potpuno tacno.
sasa
Zivim i radim u Australiji vec 16 godina i mogu vam reci da je apsolutno tacno sve ovo sto je napisano za penzioni sistem ovde .
Srba, Velika Britanija
Govorimo o narodu koji je masovno kupovao komplete onog ‘svemirskog’ posudja za 1 500 nemackih maraka u vreme kad im je prosecna plata bila 150 maraka mesecno. I jos se hvale time.
Dule Vozdovac
Australijski model su osim komšija iz okruženja prihvatile i oko 40 zemalja u svetu a među njima Cile, Peru, Argentina, Meksiko i većina zemalja Juzne i Latinske Amerike, Novi Zeland, Holandija,Švedska,Norveška, Rusija, Poljska, Slovacka, Latvija, Estonija, Ukraina, Kazahstan, Vjetnam, Singapur,Indonezija, Malezija, delimicno Kina, Egipat itd.
Mladen
Hrvatska je pomoću akumuliranja kapitala u drugi mirovinskog fonda i kupila svu prehrambenu industriju Srbije.
Dule Vozdovac dodatak
Zemlje okruzenja koje su uvele drugi stub po australijskom modelu: Hrvatska, Madjarska, Rumunija, Bugarska, Makedonija, Crna Gora, Kosovo.....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља