понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 27.11.2015. у 08:15 Чедомир Антић
ПОГЛЕДИ

Професор Андерсон

Истраживачки фонд др Роберта Андерсона финансирао је 21 истраживача из Србије

Било је то пре нешто више од шеснаест година. Србија је била жртва напада великих сила предвођених Сједињеним Државама и Британијом. Хиљаде наших грађана је погинуло, стотине хиљада су биле прогнане. Држава је остала разорена, посвађана, савладана од спољног непријатеља, под ауторитарном владом... У то време тек сам био дипломирао. Нисам се ни надао запослењу, ни одласку у иностранство на даље школовање... Једне вечери, док је политички врх Србије у Сава центру славио победу у рату, позвао ме је један пријатељ и рекао ми: „Роди ме мајко срећног, па ме баци на ђубриште...“ Пренео ми је поруку свог рођака из Британије и телефон професора из Лондона који жели да угости и стипендира једног студента или научника из Србије током краћег студијског боравка. Овај његов рођак крстарио је Волгом, а професора који је путницима држао предавање о руској уметности његово презиме подсетило је на презиме Слободана Милошевића. У време када су Срби у Британији представљани као злочинци и убице овај професор – Роберт Андерсон – желео је да у Лондон доведе једног Србина.

У британској амбасади су прво били сумњичави због позивног писма написаног старинском писаћом машином, а затим зачуђени због високе интервенције која је отклонила њихове сумње. На аеродрому ме је дочекао стари, погрбљени господин од седамдесетак година на чијој кравати сам разазнао слике великог броја малих камила. Почетак паркинсонизма чинио је утисак овог плавог, уредног господина, који као да је дошао из 19. века, још аутентичнијим и упечатљивијим. Метроом смо дошли до његове куће на Кенсингтону, тамо ми је показао моју собу, упознао ме је са Пољаком и Рускињом који су такође били на стипендији, одредио „мој“ део фрижидера, „одвео“ ме je у самопослугу, показао где да купим план града, одбројао 50 фунти стипендије за наступајућу седмицу и 64, колико је тада коштала месечна карта прве зоне метроа. Сутрадан смо обишли све установе где сам намеравао да радим, одлазио је код надлежних да ме препоручи... Током наредних година био сам Андерсонов гост три пута и сакупио сам грађу за четири књиге.

Истраживачки фонд др Роберта Андерсона финансирао је касније 21 истраживача из Србије – било је ту историчара, правника, политиколога, археолога, историчара уметности... Од осамдесетих година прошлог века на тај начин помагао је и водио 250 научника са свих континената. Једино ограничење било је да не буду из држава чланица ЕУ...

Др Андерсон је био оријенталиста школован на Кембриџу. Током деценија вредног рада објавио је више десетина књига посвећених култури и историји древног Египта, Блиског истока, али и историји музике 19. века. Аутор је једног тома каталога египатске збирке Британског музеја... Од младости, овај син чиновника једне британске компаније у Индији, био је посвећен човекољубљу. Сећам се како је овај пријатељ лорда Оливера Пула и познаник британских премијера примао странце из далеких земаља само на основу нејасне и посредне препоруке, како је уз много достојанства помагао бескућнике у свом крају, неке од њих доводио у свој дом да им у зимским месецима пружи макар неколико сати уточишта и пристојан оброк.

Професор Андерсон је посетио Србију 2003. године. Одржао је предавање у Музеју афричке уметности, посетио Филозофски факултет... Пре годину дана предложио је да његову књигу Путник у једној древној земљи објавимо на енглеском у Србији. Објављена је у издању Филозофског факултета у Београду.

Андерсон је седамдесетих година купио пусто острво у свом шетландском завичају. Разлози су били емотивни. Када је у близини пронађена нафта, вредност острва је повећана, па је у једном тренутку коштало 50.000 пута више. Ипак, са собом је у Београд понео две кошуље од којих је сваке вечери, сâм, ручно прао једну...

За Андерсоном остаје велико дело, стотине захвалних студената, палестински народ коме је помагао од времена када је 1948., у тешком часу, тамо био војник, Партија независности Уједињеног Краљевства коју је подржао док се још борила за настанак. Али, вероватно највеће наслеђе иза Роберта Андерсона остаће његова чудесна доброта...

У Британији корпорација, бескућника, империјализма, Камерона, Блера... – живео је до понедељка 23. новембра 2015. један човек кога је деценијама пре него што се 1929. године родио нехотице описао Чарлс Дикенс у десетинама својих нестварних позитиваца. Мислим да је истина да са сваким човеком на неки начин умре читав свет. Уверен сам да је живот Роберта Андерсона и један од доказа да постоји Добро.

Напредни клуб

Коментари20
88b04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

George Sand
Lep tekst o izuzetnom coveku, istovremeno i vrlo engleskom karakteru. Valjda i zbog toga kraj teksta asocira na stihove pesnika elizabetijanske ere Jon Dona: “Smrt svakog coveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvacen covecanstvom.”
bane,lon
Cedomire,my friend,nije prof /anderson umro.Vi ste zivi i podeliste ga sa nama ovim divnim memento claqnkom.Zivece on kroz Vas i druge kojima je svojom dobrotom i plemenitoscu.zato se imao rasta roditi sto rece drugi velikan.a onda me srce zaboli kada vidim ove nase odvratne nesretnike i alave kurvetine koji bi decu rodjenu prodali za bednu kintu. nema veze Mr Anderson R.I P
Srebrni
Слава му.
Svetlana Pantelić
:( Hvala na tekstu i na tome što si mi omogućio da upoznam ovog divnog i jedinstvenog gospodina. Sve je tako kako si opisao u tekstu. Kad sam boravila kod njega tu su živeli jedan Rus i Palestinac, na kratko je došao i jedan egiptolog iz Egipta,... Pisao je tada knjigu o životu Grka i Rimljana u starom Egiptu. Na pisaćoj mašini, naravno. Kompjuter nije koristio (2007. godine), ali se interesovao za internet i razmišljao da li bi to moglo da mu pomogne ili ne u daljem radu. Plašio se da mu ne odvuče pažnju. Zahvaljujući njegovom fondu sam došla do literature i informacija bez kojih ne bih mogla da magistriram. Bio je jako skroman, veseo, zanimljiv i predobar čovek.
Zoran Tesic
Hvala na ovom divnom tekstu!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља