петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 28.11.2015. у 09:15 Бошко Јакшић
ПОГЛЕДИ

Србија 2015. као Аустроугарска 1908.

Зашто би интереси политичара у Београду и Бањалуци по дефиницији морали да буду идентични?

Из иностранства сам пре неки дан примио мејл у коме ме питају да ли ће Србија извршити „анексију” Републике Српске: да ли ће планирани референдум у Српској о Суду и Тужилаштву БиХ послужити Београду да уједини српске земље и тако надокнадити губитак Косова.

Дакле, многи мање упућени, чак добронамерни, политику Милорада Додика приписују политици Александра Вучића. Анексија дела Босне и Херцеговине и гажење међународних уговора. Србија 2015. као Аустроугарска 1908!

На делу је опасна игра која заводљиво убацује у конфузију.

Пошто је не једном показао амбицију да Српска буде „кристализациона тачка српског народа”, како је рекао Јован Цвијић, Додик није једини који подразумева да би српски прекодрински патриотизам по аутоматизму морао да брани сваки његов пројекат на коме заснива власт.

Суштина Додиковог пројекта је разбијање „склепане, скрпане” Босне, која „сигурно неће успети и која не може да успе”. Реторика о одласку Српске из БиХ је Додиковој странци донела већ трећи мандат на власти.

Али последице „одласка” би се књижиле на рачун Србије, земље потписнице Дејтонског споразума, којим је прекинут рат. Задња пошта Додикових потеза јесте Београд. То је тај мали корак да референдум постане „српска анексија”.

Време је да се разбије лукаво грађена флоскула по којој је неслагање са нечијом политиком „издаја”. Недавна посета премијера Вучића Сарајеву и заједничка седница Владе Србије и Савета министара БиХ јесу знак да Србија прихвата БиХ онакву каква јесте, са њена два државно обликована ентитета. Порука да је за Србију и за српски народ најважније да имају добре односе са Бошњацима не умањује улогу Републике Српске.

Нема сумње да је то истовремено и порука разбијачима Босне и многима који данас сматрају да је било каква јавна несагласност с политиком Српске издаја српства, продаја Срба преко Дрине равна продаји Срба преко Ибра.

Зашто би интереси политичара у Београду и Бањалуци по дефиницији морали да буду идентични? Да ли се Додик, када је слао телеграм подршке израелској влади у време инвазије Газе – коју је читав свет осуђивао због прекомерне употребе силе – консултовао с Београдом који је истим поводом изразио „забринутост”? Није. Он има своје интересе.

Чему Додикова јетка примедба током Вучићевог боравка у Сарајеву да је „Србија изабрала погрешног партнера за разговор”? Да ли је то био одговор на Вучићеву молбу да још једном размисли о расписивању референдума?

Додик има право да ризикује. Он у игри са национализмом, сепаратизмом, бизнисом и избором савезника може да добије или изгуби. Београд, када има друкчије интересе, нема право на популистичку болећивост јер само може да изгуби.

Додик лансира тезу о тајном плану опозиције, чији је циљ „рушење актуелне власти” и „перманентна криминализација” председникове личности. Лидер опозиције Младен Босић – кога Додик назива „издајником” – то демантује, узвраћајући да се ради о покушају прикривања разних корупционашких афера које се везују за Додика и људе око њега.

Нема сумње да је у току оштра политичка борба, али зашто би се Додик љутио када се Вучић састане са Босићем? Зар очекује да по раније устаљеној пракси лидери Србије учествују у предизборној кампањи у РС – на Додиковој страни? Премијер Србије није ту да би подржавао било чији монопол власти, већ да се упозна са збивањима у Српској кроз различите визуре.

Још је, међутим, опасније то што су Додикове спољнополитичке активности директна претња намери Београда да нормализује односе у региону.

Додиково је право да Српску претвори у најјаче упориште Русије у региону, да брани анексију Крима, да се 2014. три пута види са Владимиром Путином, да обезбеди да Русија у Савету за имплементацију мира више не гарантује суверенитет и територијални интегритет БиХ, да се Москва уздржи током гласања о продужетку мандата Еуфора, да руски амбасадор у Сарајеву јасно поручи да за БиХ постоје и „друге опције осим ЕУ”, да добије подршку Москве да се укине Уред високог комесара у БиХ, да преко руске агенције Спутњик лансира вест о „тајном плану” рушења власти.

Додик се не труди да прикрије да се неће смирити док не растури државу чију заставу, химну, па ни фудбалску репрезентацију не признаје. „Живим у БиХ зато што морам”, каже он, честитајући Новаку Ђоковићу освајање Мастерса у Лондону и очекујући референдум о независности Српске 2018. године.

Председник Српске има право да одабере пут директног сукоба са највећим делом међународне заједнице, која неће ни да чује за измене дејтонских граница БиХ, али зар све то није посредан притисак на Београд у сложеном времену, у коме Србија своје европске интеграције покушава да усклади са добрим односима на истоку?

Босна и Херцеговина је дестабилизована из политичких, економских и уставних разлога, мамутском кантоналном администрацијом која обухвата 13 влада и 150 министара.

Понајвише је нестабилна захваљујући чињеници да је етничка припадност стуб индивидуалних права и да о свакодневном животу одлучују странке које нису успеле да постану политичке, већ су сачувале исти национални карактер који су имале и пре избијања рата. Још горе, од њих се очекује да поправе пропалу држави и подељено друштво.

Иако се Анекс ИВ, познат као Дејтонски устав, својим недореченостима показао као највећа сметња у изградњи уставне демократске државе, споразум 20 година држи БиХ на окупу. Додик би да се Српска одвоји јер је „можда било исправније да се БиХ већ у Дејтону прогласи као простор са три независне државе”.

Његов сепаратизам, потпомогнут хрватским у Херцег-Босни, ставља Београд и Загреб у неугодну позицију да морају да се бране и поричу спекулације о подели БиХ везане још за времена Милошевића и Туђмана.

Овдашња власт мора да каже да жели специјалне односе са Српском, да потврди све своје обавезе преузете дејтонским потписом, али да то не значи да је потписан бланко чек по коме ће се рачун за политику промоције сепаратизма у Српској на наплату испостављати Београду.

Док Београд не каже јасно: подржавамо и подржаваћемо Републику Српску, али не и сваку политику Бањалуке, Додик ће вешто капиталисати.

Коментари40
b2f57
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ranko Pop
Čitam komentare i ne verujem svojim očima - pa vi ste još uvek četnici! Još niste shvatili da ljudi različite vere, nacije, boje kože, političkih uverenja mogu da žive na istom prostoru i da saradjuju.
Бојан Вујиновић
@аутор: Поређења вам нису баш најисправнија. Аустроугарска никада није имала своје аутохтоне становнике овдје, већ се радило о анексији у колонијалном стилу. Слажем се с вама да има доста популистичких изјава политичара, али да Срби и Република Српска морају тражити начине да у будућности буду једно. У супротном, уз подршку за запада, Срби у БиХ ће нестати као нација. Чињенице су на мојој страни. Од непоштивања ДМС и Устава, до отворених мијешања, пријећења, намонтираних суђења (посљедње суђење је било усмјерено на научну истину, не на 9. јануар), до тога да се својатају српски преци, грбови, прекраја историја (бошњачко поријекло од богумила), па до тога да се настоји направити нека непостојећа босанска нација (ваљда без херцеговаца). У ФБиХ ни на једном факултету не можете добити да вам у индексу пише да сте полагали српски језик, а морате изучавати "геноцид у Сребреници", који је постао догма и није дозвољено истраживање. Све иде ка тоталном понижавању Срба. Размислите о томе мало.
povremeni citalac
Dugo sam razmisljo da li da pisem komentar, ili ne. Na kraju sam svatio da ne vredi, iz vise razloga. Prvi i najznacajniji je to da se taj mali i ograniceni prostor, na mapi, nalazi upravo u cvoristu najvecih gromadnih planina u Evropi, nastanjen sa tri razlicita naroda, bez obzira sto su mnogi medju vama skloni da tvrde da je sve ustvari samo jedan narod u pitanju, srpski. Tri naroda, koji svaki pripada jednoj od tri najvece konfesije na planeti. Pa verovatno zbog toga je i taj prostor nazvan TAMNI VILAJET. Drugi razlog je to da sva tri naroda su daleko najlucidniji i najpametniji na celom prostoru bivse Juge. Treci razlog je u cinjenici da je pisac ovog clanka daleko od mene, svetlosne godine, sto se tice znanja i poznavanja materije o kojoj pise. Da napisem i jednu rec analize ovog clanka, to bi vec bilo pametovanje, i brkanje mnogih pojmova i faktickih istina, kroz istoriju i vekove koji su prohujali na tom nesretnom Balkanu. Eto, to je i razlog sto sam se opredelio da cutim.
инАТ
Крајње неумесно поређење Србије и АУ. Крајње злонамеран и тенденциозан текст, уопште.
Скретање пажње са Блиског истока
Бошко Јакшић је стручњак за Блиски исток а не за БиХ. На Блиском истоку је велика позоришна представа за необавештене масе. Турска ради што јој ЦИА каже, а то је да сада "глуми" лидера на Блиском истоку (као протутежа Израелском утицају) и заштитника исламиста, који нису фундаменталисти. Главна улога и даље припада нафти и наоружању.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља