уторак, 22.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30
ПРИЧА ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА

Голгота браће Јовановић

Аутор: Олга Јанковићсубота, 28.11.2015. у 22:00
Каменко и Павле Паја Јовановић (Фото Историјски архив Панчево)

Често се у панчевачком крају помиње румунски Арад и његова тврђава. Око 5.000 људи остало је током Великог рата међу њеним зидинама, месту страдања пре свих Срба, под влашћу Хабзбурговаца, записаше земљаци у дијаспори, у Румунији. Рекоше – била је то голгота, а највише прогоњених и утамничених националних невољника дадоше Банат, посебно град Панчево.

Ужарено је лето 1914. године. Недеља, 28. јул. Угледни Панчевци – штампари и књижари – браћа Каменко и Павле Паја Јовановић, међу првима су ухапшени. Обојица болесни, толико да су Пају жандарми на носилима однели у панчевачки затвор, а недуго обојица се нађоше у транспорту „политичких сумњиваца” најпре за Темишвар, на последњем путу у арадски пакао. Још на железничкој станици светина их је грдила, злостављала и пљувала – њих који су довека задужили свој град и државу. Без посебне књиге немогуће је поређати сва доброчинства и описати србољубље, али и патње које браћа доживеше и не преживеше. Каменко и Паја – два тела, а једна душа, једна мисао и зато, причајући о једном исто важи и за другог, па и у прогону и патњама у румунској тамници. Први је у њој издржао 67 дана, други недељу дана мање.

Јовановићи, као и стотине интернираних Срба тамноваше, сабијени у подземним мемљивим ходницима каменом обученог Арада, у мраку и неиздрживом смраду, гладни, жедни, везани и батинани. Тврђава беше на гласу и по срдобољи, „црвеном ветру” и епидемији пегавог тифуса и туберкулозе… а зими по сечењу смрзнутих удова. Заједно су лежали, мртви и болесни, живи и здрави. Од средине 1914. до марта 1915. године умрло је ту 1.772 интернирца – измучених жена, деце и мушкараца. Међу њима беше и Паја, а Каменко још издржа премештај у цивилни затвор Беча, у којем тешко оболео и измучен умире две године касније.

У Араду много тога подсећа на Србе, некада најбројнији народ у овом граду. Још се чува литија, у српској Цркви Светих апостола Петра и Павла на којој пише: „Ова је литија сачињена црквеним дохотком, дарована у славу Божију и за вечити спомен на 4.317 Срба мученика интернираних у Арадском граду.” Мало је било једно – хиљаде уморених – покопано је у масовним гробницама, на два интернирска гробља – „Помениреа”, на којем постоји мали споменик и запуштеном и необележеном  гробљу „Мориша”.

Осим што су били Срби, „грех” браће Јовановић беше и што су од 1911. године били чланови „Народне одбране” у Београду и заузимали истакнуто место у српским институцијама унутар Аустроугарске. Нарочито, Каменко, који је две деценије био перјаница српске аутономије у Панчеву. Браћа су и оснивачи задужбине код Српске академије наука, још од 1870. године издавали су и штампали националне књиге не гледајући на своју трговачку добит, а панчевачке и друге школе, за своје уџбенике, имају захвалити управо њима. Српско штампарство и издаваштво свој извор имају баш у Панчеву, захваљујући Јовановићима, који су у ову варош неуморно преносили искуства великих европских центара. Обојица су, све своје велико имање, стотине хектара плодне земље, оставили Српској православној цркви, разним хуманим, просветним и привредним друштвима Панчева и Србије.

На жалост и срамоту, број Панчеваца који зна да каже ко су Јовановићи, чије име цео век носи једна главна градска улица, неопростиво је мали. Већина их мисли да су браћа Каменко и Павле Паја Јовановић народни хероји, једног другог светског рата.


Коментари5
2ba58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Извињавам се на ћирилици
Иако је чланак посвећен углавном страдању браће Јовановић из Панчева, треба знати да су најбројнији заточеници у Араду 1914. били Срби из Босне и Херцеговине. Одведене су цијеле породице, стари, млади и нејач од 4-5 година. Тада није било гасних комора али је посао одрађивао тифус. Тачно је да је око 5000 заточених логораша Срба оставило своје кости у Араду и то је једна од већих српских гробница. Био би ред да Српска православна црква организује једном годишње помене за убијене у Араду, баш као и за оне у Јадовну. Покој души српским мученицима.
фанкоза
Слава браћи Јовановић! Захвални Панчевци не заборављају!
Aleksandar G.
Hvala autoru i Politici na ovom tekstu. Nažalost, ne samo da 90% stanovnika ne zna ko su Jovanovići već osim prezimena ne zna im ni imena (ulica se zove samo: Braće Jovanovića). Uostalom, poslednji pasus govori sve.
anabela Ana
Veliki broj vidjenih Srba iz Bosne je takodje interniran u Arad. To su bili ljudi za koje je austrijska vlast procenjivala da su mogli da pokrenu ili organizovani otpor. Medju njima je bilo i clanova njihovih porodica, stradao je veliki broj dece i zena. Prota Mile Bogunovic, moj cukundeda, bio je jedan od tih koji su u Aradu, muceni, umoreni gladju i tifosom.
Vera
Sve je to bilo skrivano od Srba i zivjeli smo kao ovce zadnjih 100 godina dok su nas sustematicno klali i ubijali. Dobro he da nas je uopste ista ostalo, a sad se treba baciti na nadoknadjivanje svih tim pomorenih dusa Srpskih. 1. Da se o tome prica stalno 2. Da se radja sto vise dece brz obzira na ekonomske uslove 3. Da se otvore pitanja genocida i zlocina drzava Hrvatske, austrougarske, Nemacke i ostalih jer taj kriminal na zastarijeva a nama vise nema Tita da nas ucutkuje- facebook
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља