Политика Online - Родитељски сукоб око васпитања
четвртак, 16.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:53
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Родитељски сукоб око васпитања

Аутор: Зоран Миливојевићсубота, 28.11.2015. у 21:57
(Илустрација „Пиксабеј”)

У периоду када неко бира партнера за озбиљну везу, често не размишља о томе да ли постоји велика разлика између његовог и партнеровог начина васпитавања деце. Многи људи у том периоду уопште не размишљају о васпитавању деце, сматрајући да се та вештина спонтано, аутоматски, појављује код свакога ко добије дете. Зато може веома непријатно да их изненади појава велике разлике у начину на који мама и тата истог детета покушавају да га васпитају. То често прераста у хронични родитељски сукоб око начина васпитавања детета.

Могуће су многобројне разлике у начину васпитавања. Један родитељ може превише да штити дете и да га, по мишљењу другог родитеља, чини неспособним. Чест конфликт је када је један родитељ попустљив и детету пружа љубав без дисциплиновања, док је други строжи и тако се труди да дисциплинује дете.

Велике разлике у васпитању мотивишу сваког родитеља да хармонизује задовољење дететових потреба. То значи да, када један родитељ види да онај други детету не даје оно што му је, по његовом мишљењу, потребно, онда му он појачано пружа оно што недостаје. Детету су за правилан развој потребни и љубав и дисциплина, али када један родитељ само дисциплинује, онда онај други то компензује тако што детету пружа више љубави, због чега овај први појачава дисциплиновање, због чега други повећава пружање љубави итд.

Велике разлике чине да оба родитеља мисле да онај други родитељ штетно утиче на дете и да га упропашћује, што код њих покреће природну акцију штићења детета. Последица је да оба родитеља на ситуацију гледају кроз свој „драмски троугао”, према којем је дете жртва, други родитељ је прогонилац жртве, а себе виде као дететовог спасиоца. „Спасавање” може да буде тако што дете склањају од другог родитеља или тако што се супротстављају другом родитељу у покушају „прогањања прогониоца”. Хронични родитељски сукоб око васпитања постаје акутан сваки пут када се једном од родитеља не свиђа оно што ради други.

Како су деца родитељима највиша вредност у животу, веома су снажна непријатна осећања повезана са начином на који онај други васпитава дета. Зато се некада као главни разлог развода наводи управо несагласност око васпитавања детета. На пример, попустљива мајка се одлучила на развод јер не може да гледа како се отац „садистички иживљава” над децом.

За дете је најбоље ако му оба родитеља пружају љубав и дисциплинују га. Начин да млади родитељи избегну или превазиђу сукоб око васпитања јесте да разговарају о васпитању пре рођења детета. У случају да не могу да се сложе, добро је да се образују у овом погледу или да потраже помоћ стручњака који ће им помоћи да се боље оријентишу и изграде заједнички васпитни стил.


Коментари9
fb8bb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dušan Torbica
Bilo bi dobro da se svaki čovek ponaosob zapita koliko je zla naneto samo zato što se neki od tih ljudi odriču pravih vrlina da bi zadovoljilo svoje telesne, to jest fizičke, primarne potrebe? Hmmmmmm...
Pruzanje ljubavi
U tekstu se par puta spominje "pruzanje ljubavi". Moze li autor objasniti sta podrazumjeva pod tome u ovom slucaju.
Iz lichnog iskustva
Sve je to tacno i trebaju detetu oba roditelja. Ali granice su vrlo tanke kada postoji porodicno nasilje. Jer model vaspitanja je i model zivota. Te ja mislim da je za porodice u kojima nema porodicnog nasilja ovaj tekst nepotreban i sadzi suvisne informacije. Ali za porodice u kojima ima porodicnog nasilja, ovaj tekst moze samo da ublazi sadisticko ponasanje do ,,sadistickog ponasanja,,.
Jadranka
Врло занимљива,тема,зато саом на време и одустала од васпитања,оба родитеља,тј.оца,у васпитање мог,тј.нашег детета...Можда сам мало закаснила,али радом,дисциплином,љубављу,све се постигне...Сада моје дете,не прима две информације,ТО ДА а ТО НЕ..него договор,разумевање,стрпљивост,упорност,самодисциплина,дисциплина,и љубав је покретач свега...Дете је само искључило оца из систем васпитања,тако да имам дупли посао,али је лепо када нема ,,мешања,, са стране,и резултати су видњиви,и на терену и у души,и свакодневној комуникацији. Лепе теме дајете,госп.Милојевићу,и за размишљање и преиспитивање,самог родитељства,као највећег и најважнијег посла,живота...По професији сам професор разредне наставе,и сходно томе занимају ме Ваше теме,психологија детета а и психолигија уопште...Надам се да ћете прочитати овај мој текст... С поштовањем,Јадранка
Искуство из прве руке
Васпитни стил није само васпитни, већ умногоме и животни стил. Превише попустљив родитељ често је и веома посесиван родитељ, али и брачни партнер. Проблеми су, извесно, знатно дубљи него што се то може,на први поглед, одразити само на родитељство...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља