субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

Млади на посао чекају у просеку две године

Према подацима из септембра, стопа незапослености младих у Србији износи 43,1 одсто, што је 5,4 процента мање него у истом месецу прошле године
Аутор: Сандра Гуцијанпонедељак, 30.11.2015. у 11:00
(Фото Раде Крстинић)

Млади у Србији, без обзира на степен образовања, на посао чекају у просеку две године, ретко се додатно образују током студија, а факултете уписују да би одлагали потрагу за послом након завршене средње школе. Стопа незапослености младих (до 30 година) у Србији веома је висока – 43,1 одсто.

Статистика каже да је тренутно у нашој земљи 186.000 младих који траже посао, а већина од тог броја ишчекује прво запослење. Армија младих с празном радном књижицом годинама уназад броји око 200.000 људи. Најновији подаци Националне службе за запошљавање показују да се ситуација ипак мења набоље: учешће младих на евиденцији НСЗ у септембру смањено је за 5,3 одсто у односу на исти месец прошле године.

„Преброде” дан уз помоћ хобија
Шта раде млади који не раде, било је једно од питања на које су одговарали млади у оквиру фокус групе Тијане Донић Ковачевић, експерта за квалитативна истраживања. Утврђено је да се потребе, жеље и начин провођења времена међу младима који су незапослени не разликују од младих који су запослени. Они се труде да у јутарњим часовима обављају активности које им барем дају привид корисности – онлајн претрага посла, волонтерски или хонорарни рад, бављење спортом... Уз помоћ бројних хобија лакше преброде дан, сликају, певају, свирају, иду на јогу... Половина њих признаје да би радила у иностранству, а своју земљу доживљавају као бирократску, ограничавајућу и хаотичну.

Један од најважнијих узрока незапослености младих јесте неусклађеност образовног система и тржишта рада, посебно кад је реч о високом школству. Према последњим проценама, млади са средњом школом лакше долазе до радног места, што се може тумачити и њиховом флексибилношћу, али и лакој прилагодљивости потребама привреде.

Ово су само неки од података изнетих на недавном скупу у организацији Медија центра на тему „Незапосленост младих – од жеље до каријере, како доћи до посла”. Чуо се и податак да је Србија, уз Румунију и Босну и Херцеговину, једна од три европске земље са највећом стопом незапослености међу високообразованима. Који су разлози за овако високе проценте, ако се изузме лоше стање привреде?

По мишљењу министра просвете др Срђана Вербића, кривац за то су и сами млади, јер управо су они ти који могу највише да ураде када траже посао.

– Нико нема морално право да седи и чека да му држава реши проблем запослења. Тачно је да и држава мора да учини још много тога, на пример да помогне младим предузетницима који желе да покрену или унапреде свој бизнис. Међутим, сваки млади човек мора прво да се запита шта је то што послодавац тражи, шта треба да понуди како би био препознат као озбиљан кандидат приликом конкурисања за посао – сматра Вербић.

Зато је, додаје, неопходно да се укључе и у неформални систем образовања, да студенти користе све прилике за усавршавање, курсеве, семинаре, јер послодавци не вреднују само формалну диплому факултета.

– Европска комисија кроз програм „Гаранција за младе” издваја новац за студентску праксу, што земље у окружењу обилато користе. Ми, нажалост, још немамо форму за ангажовање тих средстава, али се надам да ће тај проблем бити решен у наредних годину дана и да ће млади имати прилику да користе тај новац како би научили оно што нису до тада. Тако ће и послодавци добити новац који сада немају да уложе у праксу – објашњава министар просвете.

Он каже и да не види никакво оправдање за оне који уписују факултете чије хиљаде свршених студената чека посао.

Како је предвиђено и Стратегијом развоја образовања Србије до 2020. године, више неће постојати само категорија буџетских и самофинансирајућих студената, већ се уводи тзв. линеарни модел.

– У новом закону о високом образовању, који је у припреми, постојаће линеарни модел, у којем никоме није гарантовано да ће 100 одсто бити на буџету, него са половином, трећином или мање од тога, зависно од успеха. За остало ће студент морати да нађе спонзора или ће сам да плати трошкове студија. Још тражимо прави модел – објашњава министар.

Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић указује на још један проблем: „Морамо припремити младе за послове који долазе, јер то нису исти послови у погонима као пре 30 година”.

Рад на црно, а подаци говоре да је чак 85 одсто младих спремно да се запосли без папира, још један је проблем са којим се суочавају они који крену у потрагу за послом.

– Ми смо у Савету за запошљавање Скупштине града Београда увели као новину директну комуникацију са послодавцима, којима смо рекли да морају да пријављују раднике, а планирамо и да појачамо рад инспекцијских служби. Овде, међутим, треба бити опрезан, јер послодавци то могу да доживе као репресију и на крају затворе локале. Чврсто верујем да би сваки послодавац највише волео да може све да плати, да сви буду пријављени и да никога не боли глава – сматра Драгомир Петронијевић, председник овог Савета.

Да позитивних помака ипак има, сведочи и пример Београда. У оквиру програма „БГ праксе”, око 600 студената стиче радно искуство у државним и приватним установама и фирмама.

– Нико не треба да чека државу да му реши проблем запослења, већ мора сам да проучи шта су трендови на тржишту рада  – сматра Татјана Видаковић из „Инфостуда”.

Она каже и да искуства ове мреже сајтова на којима млади траже посао, а послодавци раднике, показују да факултет више није једина пропусница за радно место, већ да се цене вештине и знања које премашују формално академско образовање.


Коментари13
43f59
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milija Kukić
Da osanuju sopstveni biznis,osnujte ga Vi ministre.
penzija
Ako neki fakultetlija dobije posao u 30-toj, pa mu se posreci da do 60-te nema rupu u stazu opet je skupio tek 30 godina staza. Kratak je za jedno 10-15 godina.
Moravac
hahaha , tu ima barem jos 30 % vise , zaoravljate one koje biro privremeno brise sa spiska , a ja i ne racunam ni one preko mladinske ili nekih agencija za mizernu platu sto rade bez prava na odmor , bolovanje i jos mnogo toga , to su u Srbiji polurobovi .
Stefan Petkovic
Setite se ove statistike kada sledeci put budete citali o "neintegrisanim i nezaposlenim muslimanima na Zapadu"... Pa zar je resenje da od ovih 200.000 neki krenu u samoubilacke i teroristicke akcije po Srbiji zbog nezaposlenja?
JELENA
To da mladi upisuju fakultete da bi odložili zaposlenje je misao kojom se degredira naše društvo u celini, jer draga gospodo, spadamo u neobrazovanu naciju (podaci prema poslednjem popisu stanovništva ukazuju da je u našoj zemlji 7 do 8% visoko-obrazovanih). Naravno da tu ne računam studente i doktorante sa privatnih fakulteta jer jasno da te fakultete završavaju svi upisani, što je u skaldu sa interesom fakulteta (više studenata, veća zarada). Problem je u uništenoj privredi, u neuskadjenosti izmedju obrazovnih profila i realne situacije na tržištu. "Svetlu" budućnost mogu imati lekari koji odlaze u evropske zemlje, studenti ETF-a, FON-a. Problem samozapošljavanja takodje postoji, jer su retke rentabilne delatnosti. Mladi, učite i obrazujte se, jer ovo je 21.vek, vek inovacija, napretka. Srbija treba da već jednom "izadje iz mraka" u kome čamimo decenijama.
Stefan
Lekari da, ETF da, Fakultet olaksanih nauka ne.
Препоручујем 15

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља