понедељак, 10.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 30.11.2015. у 09:05 Јелена Церовина
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ИВИЦА ДАЧИЋ, први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова

Нисам ваљда толико глуп да рушим сам себе

Могу да разумем да опозиција мрзи Вучића, али не могу да разумем да због тога мрзе и Србију. – Вучић је капетан који сваког може да искрца у првој луци. – Двојац Тадић–Јовановић каже да су избори једино решење. Људи морају нешто да причају, али не могу да разумем зашто имају такве самоубилачке намере
(Фото Ж. Јовановић)

Прва седница Владе и први сусрет премијера Вучића са члановима свог кабинета по повратку из Кине, јуче ујутро, прошао је без прича о нападима на Владу и без коментара на спекулације да Србији прети државни удар, које су читаве ове недеље потресале српску јавност. То у разговору за „Политику” каже Ивица Дачић, потпредседник Владе и министар спољних послова, с којим смо разговарали одмах након ове седнице.

„Није било речи о томе. На седници је било више од 50 тачака. Премијер је говорио и припремао се за одлазак на отварање деонице пута”, објашњава Дачић уз опаску да се заиста у друштву ствара клима која ниподаштава све оно што је урађено те да зато апсолутно разуме премијера.

И ви сте се прикључили причама о нападу на Владу. Рекли сте да се напад на члана Савета за борбу против корупције Мирославу Миленовић користи за напад на Владу. Ко руши Владу Србије?

Ја мислим да је ова влада изузетно стабилна. Држава је и више него довољно јака да може да спречи неки покушај насилног преузимања власти. С друге стране, то не значи да не постоје неке чињенице које указују на то да постоји организован и координиран рад против Владе. Ова влада је предузела низ корака које нико други није имао храбрости да предузме у прошлости. Све ово што је урађено је било веома тешко урадити, од дијалога с Косовом до успостављања неког заједничког језика с Хрватском, БиХ, Албанијом. Све су то до јуче били неки наши архинепријатељи. Само то је више него довољно да један део Србије, онај који је жељан освете или измиривања рачуна, национализма, на ову владу не гледа благонаклоно. С друге стране, реформе и мере штедње, такође могу да генеришу озбиљне отпоре код грађана. Ту је онда приближавање ЕУ на које не гледају добро они што желе што боље односе с Русијом, а с друге стране, пријатељство с Русијом изазива незадовољство код оних који мисле да то није добро за наше европске интеграције. Дакле, наравно да постоји опасност, односно више опасности од рушења Владе, али је највећа та која се крије у нашем менталитету. И управо сам зато реаговао око случаја Мирославе Миленовић јер је тај догађај искоришћен за нову рунду напада, али не против онога ко је њу напао него против Владе и самог премијера Вучића. Све је представљено као да је сам Вучић, уз асистенцију Небојше Стефановића, сачекао ту жену у улазу и напао је. О тој врсти злоупотребе и напада на Владу Србије сам говорио.

Дакле, Влада је у опасности?

Верујем у стабилност ове владе и у снагу државе, и верујем да ништа од тога неће бити нарушено ако премијер одлучи да изврши промене у свом кабинету. Он је капетан брода којим сви ми пловимо, на коме радимо и има право да наш рад оцењује и да неке морнаре који не задовољавају искрца у првој луци. У случају тежег кршења правила рада у Влади може да их искрца и на пустом острву. Поносан сам на оно што смо заједно урадили у протекле три године, а да ли ће бити промене коалиционих партнера или неће, о томе ће одлучивати премијер.

Влада има врло висок рејтинг, поготово најзначајнија странка у њој, опозиција никада нижи рејтинг, а опет стално имамо приче о томе да је она угрожена?

Ви то гледате с једног аспекта где вреднујете колико ко има процената. Али, ја разумем премијера јер сам с великим искуством у политици и сматрам да ниједну власт не руши проценат гласова него стварање једне опште климе и атмосфере у друштву коју нико не може да промени. Логично је да се опозиционе странке боре против владе, али овде је проблем начина на који се то ради, стварањем разних лажних оптужби, афера, а да никада ниједна није доживела епилог него се прелази на неке друге теме. И стално се ствара атмосфера нестабилности у земљи и атмосфера да неко има довољно капацитета и да сруши владу. У тој ситуацији сигурно да томе помажу и неки страни фактори, то није спорно.

Амерички амбасадор Мајкл Кирби је у два наврата рекао да они не учествују у томе.

Овде је реч о геополитичким стварима, о политичком обликовању простора, сигурно да некима и из нашег окружења не одговара да у Србији постоји стабилна власт већ да стално постоји политичка нестабилност где би извлачењем једне коцкице из мозаика могао да падне читав систем. Ми смо део Владе, нисам ваљда толико глуп да рушим сам себе. С тог аспекта, Вучић може да буде миран јер ја то не радим не због њега него зато што имамо тај договор који подразумева нашу сарадњу. Ако он није задовољан том сарадњом нема никаквог проблема да СПС не буде више део владајућег блока.

Да ли је ово онда атмосфера за превремене изборе и шта би они донели?

На тим изборима резултат владајућих странака био би исти ако не и већи као и на прошлим изборима.

Шта бисмо онда с њима добили?

Ако их буде, ја те изборе могу да дефинишем као један одговор на сталне нападе. Двојац Тадић–Јовановић каже да су избори једино решење. Ја знам да људи морају нешто да причају, али не могу да разумем зашто имају такве самоубилачке намере. Они се представљају као нека алтернатива, каква су они алтернатива? Оно што је ова влада остварила у њихово време је изгледало као фатаморгана, као нека утопија која се никада неће десити, али они изгледа и даље живе у тим фатаморганама. Мислим да би избори можда били решење за једно стање халуцинације у коме се они налазе.

Ко гарантује да поново неће бити истих напада и после избора?

Избори нису гаранција да ће престати такви напади, али ви треба да разумете и премијера. Он има по истраживањима око 50 процената, а сваки дан од политичких патуљака слуша причу како ће да му разбију нос. И шта је одговор на то? Па ’ајде, дођи, испунићу ти ту жељу. Хоћеш изборе, испунићу ти ту жељу. Народ је једини политички судија. Ви некога можете да волите или не волите, али морате да поштујете резултате избора. Ја могу да разумем да опозиција мрзи Вучића или мене, али не могу да разумем да због тога мрзе и Србију. Берђајев је једном рекао: „Ако мрзите власт, не мрзите мајку Русију”. Ја, и ако не будем у власти, сигурно ћу подржавати све добро што влада ради.

Ви сте већ били у позицији да вам се озбиљно пољуља статус у Влади после геста вашег функционера Бранка Ружића који се фотографисао са човеком који је изнео увреде на рачун премијера. Најавили сте санкције против њега, није их било и кренуле су приче да не смете то да урадите.

То су бесмислене спекулације. Политика мора да се води рационално, а не ирационално. Тај Ружићев потез је био погрешан, ирационалан. СПС има јасно утврђену политику и о томе постоји јединствен став код нас у партији. У децембру ћемо имати седницу Председништва и Главног одбора где ћемо још једном разговарати о свему томе и ја сам сигуран да сви у СПС-у имају сличне или исте ставове тим поводом.

Мислите ставове сличне вашем?

Апсолутно. Треба гледати како да се спречи могућност да до тога уопште долази у будућности. Ми не треба да о томе расправљамо због Вучића него о томе треба да се расправља због СПС-а јер се тиме наноси штета СПС-у и представљамо се као странка која нема јединствену политику. Ја сам разговарао с Ружићем да такве ствари не смеју више да се понављају.

Министарским саветом Оебса који почиње у четвртак у Београду Србија приводи крају своје председавање овом организацијом. Према многима свет је у овом тренутку на ивици трећег светског рата. С којим изазовима сте се сретали током руковођења овом организацијом?

Србија је преузела председавање Оебсом у јеку украјинске кризе, усред кулминације лоших односа између Запада и Русије. Ако томе додамо и мигрантску кризу и тероризам у виду Исламске државе и разних терористичких аката који су се десили у земљама чланицама Оебса, евидентно је да све те ситуације прете да трајно поремете мир у свету. Србија је била под великом сумњом, нарочито неких западних земаља, да ли ће остати неутрална у украјинском сукобу. Али, и да није било те сумње, та позиција би свакако била доста неугодна. Ми смо морали да пазимо да ниједног тренутка не покушавамо да изигравамо судију или на било који начин арбитрирамо. С премијером сам имао редовне консултације како се поставити. Држали смо се правила и процедуре, консултовали бескрајно око сваког важног питања, инсистирали на дијалогу и, ако могу тако да кажем на крају нашег мандата, прошли смо кроз све то с веома добрим оценама разних међународних форума и самог Оебса. И што је још важније, с повећаним угледом у међународној заједници. Потврда за то је министарски савет у Београду на који ће на наш позив доћи готово сви најважнији светски играчи и то без обзира на чињеницу да међу њима не владају баш најбољи односи.

Да ли је било неких неформалних притисака на Београд из Вашингтона и Москве?

Ми нисмо као мала земља имали улогу миша, а нисмо ни разљутили слонове. Ја као председавајући ни ми као земља која председава нисмо имали никакве притиске који су неиздрживи.

Министри спољних послова Русије и Турске први пут после обарања руског авиона ће се срести у Београду на самиту?

И министар Лавров и министар Чавушоглу су најавили свој долазак. Да ли ће они имати билатералне састанке не знам, они сами заказују те разговоре. И Федерика Могерини је рекла да ће се састати с Лавровом и разговарати о заједничким потезима у борби против ИСИЛ-а. Ово је највећи скуп који се у Србији организује после Самита несврстаних 1989. године. Београд ће бити дипломатска престоница Европе или простора Оебса, а то је организација која обухвата не само европске земље него и Русију, Америку и Кину.

Шта бисте сматрали успехом на овом самиту?

Претпостављам да ће се срести Кери и Лавров. Ту ће бити на стотине билатералних састанака између различитих министара, али и с нашим премијером и председником. Биће много политичких разговора.

Србија је после дугог низа година показала да може да председава једном озбиљном организацијом и да буде озбиљан међународни фактор.

Мимо свих очекивања Србија је добила битку и у Унеску.

Од почетка нам је било јасно да ће борба бити тешка. Ми смо имали два основна разлога зашто смо се успротивили чланству Косова. Не рачунајући што ми мислимо да Косово није држава, али додатни аргумент је био и тај што уместо да се та тема расправља у Бриселу у дијалогу који због тога постоји Приштина је поново хтела да се решава једностраним актом, захтевом за чланство у једној међународној организацији која се налази у систему УН. То пред нас поставља дилему зашто уопште постоји тај дијалог. Приштина је ултимативно захтевала да се о томе не расправља у Бриселу, иако смо им ми јасно рекли да ће да изгубе. Ово је, пре свега, победа не једне државе него принципа, а тај принцип се зове дијалог који подразумева одсуство било каквих једностраних потеза. Ми смо заговарали компромис, а Албанци пуку силу. Ми смо били свесни да ће борба да буде тешка јер су иза њих стајале велике силе.

И за нас су биле неке велике силе?

Да, али начин функционисања неких сила је био такав да је вршен притисак на земље које нису признале независност Косова да се уздрже од гласања или да не буду присутни. Рецимо, Азербејџан ми је јавио тог јутра да неће бити на гласању. Ја сам позвао министра и питао га зашто. Испоставило се да је турски председник Ердоган позвао Алијева и тражио то од њих. Онда сутра неко каже да нису вршени притисци.

Разочарани смо неким земљама које су биле уздржане или које нису биле у сали, а нису признале Косово. То је на неки начин била помоћ Косову.

На кога мислите?

Па има доста таквих земаља, Узбекистан, Азербејџан, Таџикистан, па Монголија, Вијетнам, Камбоџа, Бангладеш...

Једну од пресудних улога против учлањења Косова је имала Русија.

Није имала Русија, пресудну улогу је имала Србија. Али, за нас је велика част што су за нас гласали Русија, Кина, Индија, Индонезија, готово цела Латинска Америка, велики број афричких земаља... Кипар. Словачкој посебно треба захвалити јер је постојао велики притисак на Румунију, Грчку и Словачку да буду уздржане.

Али, морамо да мало редефинишемо односе и с неким земљама које увек гласају против интереса Србије, а представљају се као наши пријатељи.

Које су то земље?

Знају се... Бити уздржан није толико неизводљиво.

----------------------------------

Проблем Либије

Било је критика на рачун МСП-а зато што није затворена амбасада у Либији.

О томе је било више пута речи на нашим колегијумима. Сама амбасада је сматрала да је политички важно да тамо будемо присутни. Они су били чак против измештања из Триполија, иако влада Либије коју признају западне земље није више у Триполију него у Тобруку. Политичко је питање хоћемо ли ми у земљама попут Либије, Туниса и Сирије имати амбасаде. Југославија је високо ценила све који су оставили амбасаде за време бомбардовања. Изнова ћемо размотрити ову ситуацију, али прво да се реши питање киднапованих.

Је ли амбасадор Потежица поступио противно правилима службе?

О томе ћемо причати када се све ово заврши.

Какве су шансе да се ослободе наши људи у Либији?

Наше могућности су ограничене јер се ради о другој држави, а и тамо постоји више власти. Наше безбедносне службе, и наше министарство су били у Либији , разговарали с либијским властима, они су обећали да ће тај случај бити решен

----------------------------------

Добри односи са Палестином

Да ли је тачно да је палестински амбасадор продавао визе као што су пренели неки медији?

Ми немамо такве информације. Реч је о доајену дипломатског кора.

Ниједан државни орган нас није о томе обавестио да постоји нешто незаконито. Ја морам да замолим све медије, без икаквог притиска на њих, да водимо рачуна када објављујемо такве информације јер је реч о пријатељским земљама, а то се може тумачити и као непријатељски чин. Палестина је гласала против Косова у Унеску и важно је да с њима задржимо добре односе.

Коментари15
7dd06
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zorica
Zda li je moguce d niko nema hra rosti da ovim klovnovima kaze dosta ste bre pravili cirkus od ove drzave. Nismo svi sludjeni toliko da mogu da nas terorisu sa svojim opsearstvom i svakodnevnom patetikom od koje mi se povraca. Cuj neko hoce da "urusava" vladu. Pa naravno, taj neko bi trebalo da bude opozicija, javno mnjenje (to su osnove demokratsog procesa) a bogami ima mesta i za sud i policiju. Ovi ce izgleda ruinirati I poslednje ostatke institucija u ovoj zemlji dok gradjani dremaju I cude se sta ih je snaslo sa ovim nekompetentnim I obskurnim likovima. ...
BEBA
Otvorila sam promaju u kuci koliko smrdi ,dokle bre vise da nas ovaj pravi budalama 25 god je previse
dr. zika
inteligentno i mudro bi bilo dati ostavku i olaksati muku srpskom narodu.
mile
doktore koga predlazete da nas izvede iz ovih muka, posto smenimo aktuelne?
dusica
Dacic nas podseca na najcrnje trenutke Srpske istorije ,u svemu losem je i licno ucestvovao ,bilo bi lepo da ode u politicku prasinu ,i da ga smeste tamo gde mu je mesto
JANKO
Dacic je covek bez ikakvog morala i skurpula on je svakog ko mu je pruzio poverenje do sad BACIO POD VOZ ,a ocigledno da na sve strane radi i protiv Vucica

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља