Посланици нису разумели зашто је председник Србије Томислав Николић потписао Закон о озакоњењу објеката, а потом писао председници Народне скупштине Маји Гојковић – да би њу и „посланике који су за закон гласали” обавестио да сумња у његову уставност. Кажу да није требало да га потпише ако сумња у уставност, а „будући да га је потписао, то значи да му није споран”, „у сваком случају, парламент је свој посао завршио изјашњавањем о закону”.
У четврт века дугој историји вишестраначког парламента, никада се до сада није десило да председник Србије потпише указ о проглашењу неког закона а да потом Народној скупштини пише писмо у коме, мада то није децидирано рекао, практично оцењује да је закон противуставан. Због тога овај његов потез, благо речено, збуњује.
Николић у писму председници парламента није навео да ли нешто очекује од Скупштине Србије, осим што је врло опширно написао шта све не ваља у њему. Пробали смо да од Маје Гојковић чујемо да ли је, можда, председник Николић њој рекао нешто више и како је она разумела ово писмо, а она нам је овако одговорила: „Председник Републике је потписао закон и указ о његовом проглашењу упутио председници парламента, што је уобичајена процедура. Са указом је послао и писмо у коме је изнео своја запажања на одређене одредбе и замолио да са њима буду упознати посланици. Писмо је објављено на ’е-парламенту’, тако да су на тај начин посланици упознати са његовом садржином.”
Закон о озакоњењу објеката изгласан је са 146 гласова „за”, пет посланика је било уздржано, а два нису гласала, од укупно 158 присутних. Они који су за закон гласали, а које је председник Николић, како је навео, обавестио о својим сумњама, штуро су коментарисали овај потез.
Александар Мартиновић (СНС), председник Одбора за уставна и законодавна питања, кратко нам је рекао да председник има право на своје мишљење о закону и додаје: „Кад председник републике потпише закон и кад се он објави у ’Службеном гласнику’, а овај је објављен, он постаје део правног система. Скупштина је свој посао завршила.”
Петар Петровић (ЈС), председник Одбора за правосуђе, каже: „Председник по Уставу потписује закон, а ако га је потписао – то значи да је он сагласан са оним што је Скупштина РС усвојила. Председник има саветнике који треба све да погледају пре него што он потпише закон. Скупштина је са великом већином усвојила тај закон. Искрено, помало сам изненађен тим писмом, питање је и колико је тачно пренето шта председник мисли, али ако га је потписао, то значи да се слаже са законом који је Скупштина РС усвојила и који је ступио на снагу.”
Момо Чолаковић (ПУПС) председников гест је прокоментарисао врло кратко: „Ако ја добро тумачим Устав, у искључивој је надлежности председника да процени да ли је закон у складу са Уставом и да у складу с тим поступи. А овај његов поступак, право да кажем, ја не разумем.”
У дугој и врло оштрој дебати о овом закону, опозиција је изнела, мало оштрије, готово исте примедбе које је председник Николић у свом писмо навео као оне према којима је сумњичав. Опозиција је помињала и нелегалне куће председникових синова изграђене на речној обали, а и председник их помиње. Николић је навео да је „представник предлагача (Зорана Михајловић), да би уверио представнике опозиције и медија да закон није писан да би се озаконили објекти његових синова, закон бранио тврдњом да ће оне бити срушене”.
Марко Ђуришић (СДС) каже: „Ми смо од почетка говорили оно што председник сад пише, дакле да је ово закон за тајкуне и да ставља грађане у неравноправан положај. Подсетио бих господина Николића да прочита надлежности председника у Уставу, како би знао да је требало овако како сада пише да размишља пре него што је потписао закон.” Ђуришићу ово писмо личи на то да би председник желео да неко други оспори закон пред Уставним судом, а он да остане чист, али „он је по Уставу та инстанца која треба прва да реагује – кад је закон који је усвојен проблематичан што се Устава тиче”.
Зоран Живковић (Нова странка) каже да је председник требало да се увери да ли је закон у складу са Уставом, пре него што га је потписао и додаје: „То значи да не треба да га потпише ако сумња, а камоли ако има сазнања да је закон противуставан. Ово што је урадио говори да је он очигледно био недозвољеном силом принуђен да потпише закон, а потом се досетио да писмом искаже сумњу. Ово је у сваком случају врло необично, јер човек који има највишу функцију у држави и који га је потписао – ставља тај закон под сумњу.”
Јанко Веселиновић (ПП) није сигуран какав мотив стоји иза председниковог писма, али мисли да то могу бити две ствари: „Можда је хтео да закон ступи на снагу зато што и он има своје тајкуне, којима закон одговара, а да се овим писмом опере. Друга могућност јесте да му је неко стручан указао шта је потписао, након што је то урадио.” На нашу опаску да је закон усвојен 20. новембра, а да га је председник потписао тек 26, дакле шест дана касније, Веселиновић каже: „Можда је имао нека друга посла, па се није бавио овим, или је заиста имао неки интерес, па сад хоће да се опере. То само он зна.”
Пробали смо јуче да чујемо и од председника Николића шта је био његов мотив за писање овог писма, али нам то није пошло за руком, будући да је председник јуче био у Паризу на самиту о климатским променама.
