понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 01.12.2015. у 11:17 Катарина Ђорђевић
ПРВИ ДЕЦЕМБАР, СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ СИДЕ

Живот са вирусом, одбацивањем и осудама

Сандра Манчић (38) из Ниша већ 15 година живи са ХИВ вирусом и води организацију „Сунце”, најстарије удружење у Србији које окупља особе оболеле од сиде
Активна у помагању другима: Сандра Манчић крај штанда удружења „Сунце” (Фото лична архива)

„Живети са вирусом сиде за мене између осталог значи да зуб могу да извадим само на Клиници за максилофацијалну хирургију у Београду. Тамо ради једини професор који хоће да извади зуб ХИВ позитивној особи. И поред тога што инфектолози већ три деценије објашњавају да се вирус сиде може пренети само крвним и сексуалним путем, наши стоматолози сматрају да им треба посебна заштита да би радили са нама. Мене одавно не дотичу мишљења других људи, али многи моји пријатељи који живе са ХИВ-ом и даље тешко подносе коментаре, одбацивања и осуде. Нажалост, увек ће бити оних који сматрају да смо ми сами криви за своју болест”, прича Сандра Манчић (38), која је пре 15 година сазнала да живи са вирусом који се „дешава неком другом”.

Сандра је једина жена у нашој земљи која је смогла храброст и признала да живи са вирусом сиде. Како каже у разговору за „Политику”, да је вирус сиде у њеном организму, сазнала је пре 15 година.

„Тада сам се први и последњи пут нашла у истражном затвору због тога што је у мојој кући од хероина преминуо мој познаник. И ја сам била хероински зависник – од 12 године почела сам да користим ову дрогу и за мене је та болест зависности тежа од сиде. У затвору ми нису саопштили резултате теста јер је свима било ’незгодно’ да ми кажу да сам ХИВ позитивна. То је било време када још увек нисмо имали Националну стратегију за ХИВ, ни јасне смернице како саопштити дијагнозу ХИВ позитивним особама. Свој ХИВ статус сам сазнала два месеца по изласку из притвора и то од свог адвоката. То је за мене наравно био шок, то сазнање да је смрт можда близу и да је свему крај. Али, ја нисам сматрала да је то нешто што треба скривати. О томе да сам ХИВ позитивна, људима око себе говорила сам као о непријатности која ми се догодила”, каже Сандра Манчић.

А на питање – како су породица и пријатељи реаговали када им је саопштила да је заражена вирусом сиде, она одговара:

„Само ми је отац пружао подршку и пуно љубави. Када је он умро, остала сам сасвим сама. Његова деца из првог брака, који живе у иностранству, одузели су ми право да и даље живим у очевој кући, нису ми пружили никакву подршку и имали су потребу да ме казне. Годину дана трајао је веома стресан ванпарнични поступак на суду и могла сам да останем без крова над главом. Њих једноставно није било брига за то. На крају су ипак пристали да ми обезбеде гарсоњеру. Захваљујући подршци и помоћи лекара ишчупала сам се из канџи хероина. Они су ме подигли на ноге и помогли ми да отпочнем лечење одвикавања од дроге, научим да живим са ХИВ-ом и оснујем удружење „Сунце”, у коме сам упознала људе који су ме прихватили и са којима и данас сарађујем. Многи ту шансу не искористе, ја сам је искористила.”

Да ли је за некога из мање средине компликовано да долази на терапију у Београд?

„На Клиници за инфективне и тропске болести у Београду лечили смо се сви из Србије. Једног тренутка смо ја и мој тадашњи супруг избројали 17 печата на упуту, колико је било потребно да се из Ниша крене за Београд сваког месеца на контролу. Многи људи одустајали су од лечења или га никада нису ни отпочели, управо због обимне папирологије и процедуре вађења упута. Затим смо, као удружење ’Сунце’, у сарадњи са организацијама цивилног друштва, Министарством здравља и Омладином Југословенске асоцијације за борбу против сиде (ЈАЗАС) из Београда, успели да дођемо до решења тог проблема. При инфективним клиникама у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу отворена су одељења за лечење болести које су последица ХИВ-а. Од 2009. године лечим се у свом граду, али још има људи који путују из Лесковца, Пирота и Зајечара у Београд”, истиче наша саговорница, која је заједно са групом ентузијаста 2005. године основала Удружење грађана „Сунце”. Она са поносом истиче да је „Сунце” најстарија ПЛХИВ организација (организација која окупља особе које живе са вирусом сиде) у Србији и додаје да им се недељно јави 10–15 особа које тек треба да се јаве на тестирање или хоће да им се придруже.

„Седам година били смо део великог националног програма који се финансирао из средстава Глобалног фонда УН за сиду, туберкулозу и маларију. Након тога смо остали без средстава и простора. Једину помоћ тренутно нам пружа НИС а. д. из Новог Сада кроз њихов програм ’Заједници заједно’. Међутим, то је само један мали део средстава која су потребна да би се одржао Сервис подршке за ПЛХИВ. Важно нам је што имамо логистичку подршку од Градске општине Палилула у Нишу и добру сарадњу са општином јер са њима спроводимо разне активности, па тако и ове године поводом 1. децембра, светског Дана борбе против сиде. Одличну сарадњу имамо са Институтом за јавно здравље из Ниша”, закључује Сандра Манчић.

Коментари9
1403a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sandra Mančić
Ako samo smem ovde da učinim ,malu ispravku, jer slala sam pisanim putem intervju, te je nešto moža pogrešno shvaćeno, dakle, u prvoj rečenici, maksilofacijalna hirurgija, ali ne u Bg već u Nišu, i uopšteno se osobe sa Jugoistoka Srbije od 2008/9 leče u Nišu, na klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra Niš-odeljenje za lečenje bolesti HIV-a, dakle i oni koji putuju iz Pirota, Zaječara, Leskovca..putuju na kontrolu u Niš, više ne u Beograd. A da dodam i podatak da osobe iz AP Vojvodina, odlaze na lečenje takođe na Inf.kliniku u Novom Sadu, tako je učinjena decentralizacija i približena usluga lečenja pacijentima i van Beograda. Pozdrav svima, hvala uredništvu Politike i novinarki. Svako dobro, Sandra Mančić
Цицка
Што се Сандра пролепшала , машала а јутрос је био на Београду 1 радио Београду такође представник удружења који је јако лепо причао о целој ствари , али на жалост код анс лекови за СИДУ нису добри , потпуно су изгледа застарели , скоро да више штете него што користе после дуже употребе , човек је рекао јутрос да новија генерација лекова за лечење овог вируса мање кошта од ове старе генерације лекова која је код нас , то еј најстарија генерација лекова за СИДУ тако да долазим до закључак да се неко уградио при куповини застарелих лекова а дебело се плаћа
Sandra Mančić
pozdrav.Samo ću kratko. Hvala puno. U vezi terapije, tačno je sasvim, nemamo novije a jeftinije lekove, neznamo više šta je problem pri nabavci ali RFZO je zavod koji to treba i jedini može da reši. Svako dobro.
Klaudija
Za vasu informaciju, u Srbiji je prvi put dijagnostifikovan covek oboleo od SIDA-e jos 1986. godine. Tada jos nikakvih organizacija civilnog drustva nije bilo na ovim prostorima.
koincidencija
Dok nam nisu stigle razne 'organizacije civilnog drustva', izmedju ostalih i za borbu protiv side, sidu nismo ni imali...
Sandra Mančić
Pozdrav poštovani, samo kratko da se javim, u Srbiji imamo svega 7 naših organizacija koje vode osobe koje žive sa HIVom, naša Sunce je jedina za celu teritoriju od Beograda pa za Jugoistočnu Srbiju, Beograd ima 4 org, a ostale Vojvodina. veliki pozdrav
Sindi
Ziveti u neznanju I bez NVO ne znaci da ova bolest ne postoji... trebamo da svi borimo protiv nje I budemo informisani kako da se zastitimo.
pero
Velika podrška ovoj HRABROJ ženi.
Sandra Mančić
Hvala puno,puno..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља