уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:10

Све је мање и људи и соколова испод Соколовице

Ретки повратници Јовица и Мира Мијатовић, које је транзиција натерала у село под планином, успешно подижу децу и умножавају стада
Аутор: Драган Борисављевићуторак, 01.12.2015. у 22:05
(Фото Д. Борисављевић)

Арбанашка испод Соколовице – Живописна је планина Соколовица. Изнад брда, малих и великих, шумовитих и облика као из бајки, уздижу се врхови Мали и Велики крш. Доле, испод њих, са ове источне стране су села Товрљане и Арбанашка, а са оне западне је позната Пролом Бања.

На Соколовици живеле су некада птице соколови, а испод ње и људи који су се тим именом могли звати због јунаштва у свим ратовима што се збиваху у минулим временима. А и после њих многи су се показали као успешни људи. Ено, Влајко Чапрић стекао је углед успешног лекара на једној од клиника у Београду, а и син и ћерка су му доктори. Жарко Секулић био је догурао и до министра, а и моји Мијатовићи, богме, заузимали су важне положаје и у Прокупљу и у другим градовима. Овако прича Јовица Мијатовић, један од малобројних млађих људи у Арбанашки испод самог Малог крша.

Ретке су сада птице соколови, а, чини се, још ређи и људи. Шуме и шипражја сишли су до самих кућа што се урушавају, а са њима и звериње разно.

– Овде у нашем селу нема више од двадесетак душа. И то само по једно-двоје старих у свега 14 живих кућа. А било је стотинак домаћинстава и свако је имало бар по четворо чланова. Ја сам сада у селу једини са двоје деце – казује Јовица.

И он се, можда, не би вратио у ово беспуће да није било привредне реформе. Радио је годинама, вели, у познатом „Прокупцу”. Приватизовали га, а нови газда је одмах отпустио „вишак” радника, међу којима се нашао и Јовица. Да несрећа буде већа, умре му и отац, па мајка Јулијана остаде сама у овој планини. Нема друге: враћај се у село.

Са супругом Миром обновили су домаћинство и сада су, за ове планинске прилике, најнапреднији домаћини испод Соколовице. Имају петнаестак крава, тридесетак оваца, шљивике, јабукаре, ливаде... Живе, кажу, од продаје сира и кајмака, највише. И поносни су: овде у овој нетакнутој природи одгајају двоје деце, која пуцају од здравља. Старији Стојан је већ у предшколском, а млађа Марија ће идуће године.

– Наша највећа мука је – лоши путеви. До најближег села је 6 километара. Толико је и до Товрљана куда сваког дана овом „ладом”, старом више од две деценије, превозим синчића у предшколско. Кад западне снег, а овде зна да буде и преко метра, мораћу да га носим на леђима. Срећом да су недавно тамо отворили школу, иначе, не знам шта бих радио – прича Јовица Мијатовић и нуди сир и крушковачу, ракију коју је, рече, пекао од дивљих крушака. Има их овде на стотине тона, само нема ко да их бере.

А са оне стране Соколовице у Пролом Бањи цвета туризам. За људе из Арбанашке то мало шта значи. До тамо јесте само пет километара, али је потребно скоро два сата хода. Јер, туда може да се прође само козјим стазама. До Куршумлије је преко 20 километара, само мало бољег пута, а до Прокупља је и читавих 40, јер се иде около, опет због лошег пута. Просечен је летос од Товрљана краћи, који иде кроз праву прашуму, као кроз тунел од дрвећа. Али, само је насипан. Да ли ће издржати предстојећу зиму, видеће се.

Арбанашка и даље остаје горе испод Соколовице, без пута којим би се могло, бар лети, стићи путничким возилом. Штета: такве лепоте предела, шума, извора хладне и чисте планинске воде а и хране, надалеко нема. Мијатовићи се, ипак, надају да ће се и то уредити. И сву пажњу посвећују подизању деце и умножавању стада.


Коментари8
8598a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rosanda
Moj suprug i ja tamo provodimo penzionerske dane i divimo se ovim mladim ljudima
Danijela
Moja mama je rodom iz Arbanaske od Mijatovica majke Desanke i oca Radivoja zvanog Gigi. Svaki svoj letnji raspust sam provodila u tom selu. Dok je majka svoje vreme provodila pomazuci roditeljima mi deca smo uzivali u prelepoj prirodi i zdravoj hrani koju je pripremala moja baka Desa. Ukus njenih pita ispod saca se ne zaboravlja. Zao mi je sto ja moju decu ne mogu tamo da vodim, nemam gde. Cesto im pricam o selu i nadam se da cu jednog dana moci da ih odvedem da vide tu prelepu prirodu i upoznaju svoju bracu i sestre koji su tu ostali da zive. Pozdravljam Jovicu i zelim mu puno zdravlja i svega dobrog.
milorad
Pomoci ce Bog,mozda prolazite pored moje kuce u Kosmaci,kad idete u Tovrljane.To je i moj san da u Kosmaci pecem rakiju.
Valsimot
21YW Sta se samo kukumavci, sela su odavno zabataljena. I Kursumlija i Prokuplje su na tom putu. Prirodni proces zivljenja je takav bio i bice, a drzavna politike prema Jugu Srbije ne moze se pohvaliti. Do ulaska u EZ i poziva stranim investitorima i njihovog "dolaska"- lipcace magare.
Радован С
Јовице и Миро, свака вам част! Само напред! Желим да вам кажем, да има нас који вам се дивимо и на неки начин завидимо.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља