среда, 27.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 01.12.2015. у 22:00 Аница Телесковић

Порески спин Саше Радуловића

Када се збирно упореде годишњи порески приливи у буџет у првих десет месеци види се да су порески приходи расли
Фото Жељко Јовановић

Тврдња Саше Радуловића, лидера Покрета „Доста је било”, да су порески приходи пали, тачна је, али само ако се прате кретања пореских прихода у месецу октобру у претходне четири године.

У октобру месецу 2015, порески приходи буџета Републике Србије износили су 67 милијарди динара. Прошле, 2014, били су 70, пре две године, 2013, 66, а 2012. године 75 милијарди динара. Пад пореских прихода у 2015. у односу на 2012. годину износи осам милијарди динара, односно више од десет одсто, писало је у саопштењу Покрета „Доста је било”.

Подаци које наводи Радуловић тачно су преузети са сајта Министарства финансија. Тачно је обрачунат и проценат смањења. Када се, међутиим, збирно упореде годишњи порески приливи у буџет у првих десет месеци, Радуловић није у праву. Укупни порески приходи у периоду јануар-октобар расли су из године у годину.  Укупни приходи расли су и када се подаци упоређују на годишњем нивоу. Тако су, на пример, на крају 2014. укупни порески приходи били за 124 милијарде динара већи него на крају 2012.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да се поузданији закључци не могу извести само када се посматра један месец.

– Много ствари зависи од пореског календара. Неки порези плаћају се последњег дана у месецу. Укупан месечни резултат може да зависи и од тога да ли је последњег дана у месецу био викенд или не. За поузданије закључке потребно је, ипак, посматрати нешто дужи временски период – каже Арсић.

Према његовим речима, Радуловић идеолошки заступа тезу да повећање пореских стопа не доноси раст прихода. У конкретном случају, каже Арсић, Радуловић је нашао податке који на месечном нивоу иду у прилог његовој тези. Немогуће је, међутим, неку тезу доказати само на основу једног месеца, каже Арсић.

Од те 2012. до данас, Александар Вучић је повећао све порезе који постоје у Србији, пише у саопштењу Покрета „Доста је било”. ПДВ је повећан са 18 на 20 одсто, а основна стопа повећана је са осам на 10 процената. Повећане су све акцизе, на гориво, дуван у више наврата, уведена је и нова акциза на струју, повећан је и порез на добит за трећину. Повећан је порез на имовину, за многе грађане и неколико пута, подсећају у овом покрету.

Осим што су напредњаци дошли на власт 2012. и што је згодно за поређење, шта се још од 2012. на овамо променило у пореској политици Србије? Баш од 1. октобра 2012. повећане су акцизе на дуван и нафтне деривате. Тог месеца тадашњи министар финансија Млађан Динкић повећао је и ПДВ. У томе, једним делом, лежи и одговор на питање зашто су порески приходи у октобру 2012. били издашнији.

Осим пореских стопа у међувремену су се мењали и директори Пореских управа. Фискални савет је, на пример, оштро критиковао Ивана Симича, пореског стручњака ког је на чело ове институције као експерта за ту област довео Млађан Динкић. Упркос повећању пореских стопа, порески приходи су 2013. године били мањи него што је то буџетом планирано. Оно што је, у економском смислу било нелогично је да су приходи подбацили, упркос чињеници да потрошња није пала, а привредна активност забележила раст. На годишњем нивоу посматрано укупни приходи на крају 2013. године ипак су били већи него 2012, али нису испунили првобитни план. Фискални свет је у својим извештајима детаљно анализирао шта се то догодило 2013. године са наплатом пореза па су приходи били мањи него што је буџетом било предвиђено.

Како наводе у једном од својих извештаја, повећање пореске недисциплине је у знатној мери допринело подбачају прихода у 2013. години. То јасно може да се види анализом прихода од ПДВ-а.

„Преливањем глобалне економске кризе на Србију крај 2008. године долази до осетног повећања сиве економије и пореске недисциплине тако да ефикасност пореске наплате пада на 79 одсто у периоду 2009. до 2012. године”, пише у овој анализи.

Подсећања ради, пре кризе ефикасност наплате овог пореза била је на нивоу од око 85 одсто. Остало је завршавало у сивој зони. Међутим, 2013. године долази до новог знатног раста пореске недисциплине, наводи Фискални савет. Ефикасност наплате ПДВ прихода

пада на свега 73 одсто. Да је ефикасност пореске наплате у 2013. години била на нивоу претходних година, приходи би вили већи за око 30 милијарди динара, проценио је тада Фискални савет. Тај раст заустављен је следеће године, показују подаци из ове институције. Иван Симич поднео је оставку крајем 2013. године, после разговора са тадашњим министром финансија Лазаром Крстићем.

Коментари23
3ee0c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган Станковић
Kakav paradoks, upravo je ova lažna vest spinovanje.
Zika
Sasa Radulovic je sigorno najbolji ministar koga je Srbija ikada imala, veliki strucnjak. Nadam se da ce proci cenzus na sledecim izborima. Mozda ne bih bilo lose da Anica napravi intervju sa Sasom Radulovicem i Milojkom Arsicem.
Dragan Jovic
Gospodja Teleskovic je bila veoma hrabra kada je napisala tekst o tome kako se novinarima na zvanicnim konferencijama u Vladi ne dopusta da postavljaju pitanja, ali ovaj tekst je sasvim deplasiran iz razloga sto je sama Poreska uprava (a to znaju svi koji se strucno i odgovorno bave porezima u ovoj zemlji) tehnoloski i funkcionalno u znacnoj meri nesposobna da naplati poreze, a pored toga ova institucija nema jedinstvenu poresku bazu svih gradjana Srbije i ne zna sta ko ima od imovine i prihoda, sto je osnova za pravu i kvalitetnu poresku kontrolu u svim ozbiljnim drzavama sveta. Pritom se ovde ne pise o tome, nego se napadaju Ivan Simic i Radulovic koji su jedini radili na pravim reformama (Simic je uveo jedinstveni sistem uplate poreza i doprinosa na zarade na jednoj uplatnici i tako smanji sivu ekonomiju i rad na crno, a Radulovic je pripremio predlog vise reformskih zakona za nekoliko meseci koliko je bio ministar).
pedja
Spisak (velikih)poreskih dužnika na sajt poreske uprave i to stalno, da gradjani i javnost znaju ko najviše duguje državi. Bolje time da se bave, a ne državnim udarom.
Herkul Poaro
Ovde su kockice suvise pomesane. Ono sto je Sasa uradio je izracunavanje tzv indeksa gde je uporedio oktobar ove godine sa nivoom poreskog prihoda u prethodnih nekoliko godina. Medjutim, svakom fiskalnom strucnjaku koji se bavi makroekonomijom je poznato da poreski prihodi pokazuju tzv sezonske oscilacije, tj tokom godine pokazuju manje-vise rast ili opadanje. Zbog toga je, naravno, bilo potrebno uporediti (1) prosecan poreski prihod ove godine sa istim periodom prethodnih godina, ili (2) ukupan prihod januar-oktobar ove godine sa prethodnim godinama. U tom slucaju se dolazi do suprotnog zakljucka u odnosu na Sasin. ALI, mnogo je bitnije pitanje zbog cega je Politika na prvoj stranici ovako (po meni) neumesno targetirala Sasu i (2) zasto naziv "spinovanje" na prvoj stranici stampanog izdanja? Citalac sa pravom moze sebi da postavi sledece pitanje: ko je u stvari narucilac ovog teksta? Pa nije valjda Sasa spinovao list Politiku?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља