Тврдња Саше Радуловића, лидера Покрета „Доста је било”, да су порески приходи пали, тачна је, али само ако се прате кретања пореских прихода у месецу октобру у претходне четири године.

У октобру месецу 2015, порески приходи буџета Републике Србије износили су 67 милијарди динара. Прошле, 2014, били су 70, пре две године, 2013, 66, а 2012. године 75 милијарди динара. Пад пореских прихода у 2015. у односу на 2012. годину износи осам милијарди динара, односно више од десет одсто, писало је у саопштењу Покрета „Доста је било”.

Подаци које наводи Радуловић тачно су преузети са сајта Министарства финансија. Тачно је обрачунат и проценат смањења. Када се, међутиим, збирно упореде годишњи порески приливи у буџет у првих десет месеци, Радуловић није у праву. Укупни порески приходи у периоду јануар-октобар расли су из године у годину.  Укупни приходи расли су и када се подаци упоређују на годишњем нивоу. Тако су, на пример, на крају 2014. укупни порески приходи били за 124 милијарде динара већи него на крају 2012.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да се поузданији закључци не могу извести само када се посматра један месец.

– Много ствари зависи од пореског календара. Неки порези плаћају се последњег дана у месецу. Укупан месечни резултат може да зависи и од тога да ли је последњег дана у месецу био викенд или не. За поузданије закључке потребно је, ипак, посматрати нешто дужи временски период – каже Арсић.

Према његовим речима, Радуловић идеолошки заступа тезу да повећање пореских стопа не доноси раст прихода. У конкретном случају, каже Арсић, Радуловић је нашао податке који на месечном нивоу иду у прилог његовој тези. Немогуће је, међутим, неку тезу доказати само на основу једног месеца, каже Арсић.

Од те 2012. до данас, Александар Вучић је повећао све порезе који постоје у Србији, пише у саопштењу Покрета „Доста је било”. ПДВ је повећан са 18 на 20 одсто, а основна стопа повећана је са осам на 10 процената. Повећане су све акцизе, на гориво, дуван у више наврата, уведена је и нова акциза на струју, повећан је и порез на добит за трећину. Повећан је порез на имовину, за многе грађане и неколико пута, подсећају у овом покрету.

Осим што су напредњаци дошли на власт 2012. и што је згодно за поређење, шта се још од 2012. на овамо променило у пореској политици Србије? Баш од 1. октобра 2012. повећане су акцизе на дуван и нафтне деривате. Тог месеца тадашњи министар финансија Млађан Динкић повећао је и ПДВ. У томе, једним делом, лежи и одговор на питање зашто су порески приходи у октобру 2012. били издашнији.

Осим пореских стопа у међувремену су се мењали и директори Пореских управа. Фискални савет је, на пример, оштро критиковао Ивана Симича, пореског стручњака ког је на чело ове институције као експерта за ту област довео Млађан Динкић. Упркос повећању пореских стопа, порески приходи су 2013. године били мањи него што је то буџетом планирано. Оно што је, у економском смислу било нелогично је да су приходи подбацили, упркос чињеници да потрошња није пала, а привредна активност забележила раст. На годишњем нивоу посматрано укупни приходи на крају 2013. године ипак су били већи него 2012, али нису испунили првобитни план. Фискални свет је у својим извештајима детаљно анализирао шта се то догодило 2013. године са наплатом пореза па су приходи били мањи него што је буџетом било предвиђено.

Како наводе у једном од својих извештаја, повећање пореске недисциплине је у знатној мери допринело подбачају прихода у 2013. години. То јасно може да се види анализом прихода од ПДВ-а.

„Преливањем глобалне економске кризе на Србију крај 2008. године долази до осетног повећања сиве економије и пореске недисциплине тако да ефикасност пореске наплате пада на 79 одсто у периоду 2009. до 2012. године”, пише у овој анализи.

Подсећања ради, пре кризе ефикасност наплате овог пореза била је на нивоу од око 85 одсто. Остало је завршавало у сивој зони. Међутим, 2013. године долази до новог знатног раста пореске недисциплине, наводи Фискални савет. Ефикасност наплате ПДВ прихода

пада на свега 73 одсто. Да је ефикасност пореске наплате у 2013. години била на нивоу претходних година, приходи би вили већи за око 30 милијарди динара, проценио је тада Фискални савет. Тај раст заустављен је следеће године, показују подаци из ове институције. Иван Симич поднео је оставку крајем 2013. године, после разговора са тадашњим министром финансија Лазаром Крстићем.