Предлог закона о рударству и геолошких истраживања, између осталог, гарантује свим привредним субјектима да ће, ако се на крају њиховог истраживања у који су уложили новац покаже да постоји разлог за почетак експлоатације, остварити своје право на њу, рекао је Александар Антић, ресорни министар, представљајући овај акт  у Скупштини Србије. Он ттврди да је нова решења привући инвеститоре, а опозиција да се „давањем сувише дугог рока за истраживање парцијални интереси појединих компанија стављају изнад националних.”

Објашњавајући предложена решења, министар Антић је казао да је веома важно да „они који уђу у процес истраживања знају да ће, ако испуне све услове, добити експлоатационо право, а управо је то важно, јер се ради о улагању вишемилионских сума у истраживања.” Према његовим речима, законом се дефинишу сировине од стратешког значаја за Србију, а то су, поред нафте, гаса и угља и руде бакра и злата. Он је додао да се уводе и борати и литијум. Антић је казао да се законом локалним самоуправама одузима поверена делатност да издају одобрења из области рударства и да се потпуније дефинише поступање са напуштеним рудницима и рударским објектима, који су настали до ступања на снагу овог закона. Он је навео да постоје проблеми са бројним јаловиштима која остају, а о којима се нико не брине, те да ће убудуће носилац експлоатације имати знатно веће обавезе према животној средини.

Антић је рекао да овај „закон брише обавезу плаћања накнаде за експлоатацију геотермалних извора ради давања додатног подстицаја да се ти потенцијали Србије ставе у функцију.” Према новим решењима предвиђен је „акт којим се одређује начин плаћања накнаде за коришћење минералних сировина, а предвиђено је да они који имају одређена дуговања, могу да их плате на рате, односно да направе репрограм..”

(Фото Д. Јевремовић)

Золтан Пек (СВМ) рекао је да је законом дефинисана дозвољена површина истражног простора за извођење примарних геолошких истраживања и да је највише критике у јавној расправи било на то што је за истраживање нафте и гаса предвиђена површина од пет хиљада квадратних километара, јер је у земљама ЕУ много мања, у Румунији је чак пет пута мања. Пек је рекао да то и не мора бити толико спорно, ако се ограничи број концесија које једна фирма може добити како се не би створио монопол. Он је навео да рудна рента остаје седам одсто, али да се мења распоред прихода. Он је најавио и амандмане који се односе на рудну ренту у три општине у Војводини у којима се експлоатише нафта, али је министар Антић рекао да они не могу бити прихваћени, јер је у републички буџет већ урачунат тај приход.

Марко Ђуришић (СДС) рекао је да је закон толико лош да га треба повући, јер ће он, између осталог, „смањити број запослених у рударству и приход државе од експлоатације рудних богатстава, а довешће до богаћења појединаца, страних компанија и домаћих тајкуна.” Ђуришић је додао:„Непосредно пошто се један тајкун укључио у пропагандну машинерију владе, у скупштину долази закон који њему одговара, мислим, наравно, на Мирослава Богићевића.”