понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

ЕУ заостаје за САД и Кином

ЕВРОПСКА УНИЈА У 2015. ГОДИНИ (II).– Питање имиграције само је једна од многобројних кризних тачака од којих готово свака може бити жижа распада
Аутор: Бошко Мијатовић*, Слободан Самарџић**четвртак, 03.12.2015. у 11:05
Бошко Мијатовић, Слободан Самарџић

Привредни раст је у 2015. години нешто бржи него ранијих година: процењује се да ће достићи 1,8 одсто за целу ЕУ и 1,5 процената за еврозону. Ипак, овакав раст је врло умерен и видљиво спорији од раста САД и Кине.

За убрзавање раста потребне су реформске и мере економске политике. Тако ММФ сугерише уклањање баријера приступу тржишту ЕУ, реформу радног законодавства, потпунију примену директиве о услугама, ширење уговора о слободној трговини са другим земљама, даљу интеграцију тржишта капитала и енергије, ублажавање проблема превеликих дугова и слично. Иако потребне, структурне реформе се у ЕУ тешко изводе.

Незапосленост одавно представља велики проблем за ЕУ, а сада износи око 10 одсто. Јасно је да је ово последица превисоких пореза и доприноса из зарада и нефлексибилног радног законодавства. Стога би требало смањити дажбине и реформисати радно законодавство, али се прво суочава са буџетским проблемом, а дуго са европским социјалним моделом. Одређене реформе изведене су у Немачкој и јужним чланицама, што је дало резултате код раста и запослености (Шпанија, Португалија).

Банкарска унија се установљава да се не би поновиле грешке из времена пре финансијске кризе 2008. Супервизија великих банака је јединствена и обавља је Европска централна банка од краја 2014. Јединствен механизам санације великих банака требало би да отпочне са радом 2016. године, али је створен тако сложен систем одлучивања па је питање да ли ће омогућити потребну брзину поступка.

Уједначавање регулације санације и ликвидације банака на целом подручју ЕУ је у току, као и стварање јединственог система гарантовања депозита. Међутим, већи број земаља није у датим роковима преузео одговарајуће директиве, што угрожава планирано функционисање од почетка 2016.

Фискални проблем је најважнији институционални проблем ЕУ, који је и довео до кризе државних дугова из 2010. Пошто није држава и не поседује потребне инструменте, ЕУ нема могућност вођења јединствене фискалне политике кроз дефиците и порезе, која је уобичајено оруђе макроекономске политике против привредних циклуса и криза.

ЕУ није заснована на идеји солидарности и преливања буџетског новца, већ на праву чланица да воде сопствену буџетску политику, али и на обавези да саме сносе последице. Свако плаћа своје дугове. Међутим, криза грчких и других дугова показала је да ЕУ не може да стоји са стране и посматра неку чланицу како пропада због раније лоше или неодговорне политике.

Када јединствена фискална политика није могућа, остају буџетска правила. Али, фискалну неодговорност нису могли да обуздају Пакт о стабилности и Фискални уговор, јер је фискална правила слабо ко поштовао („непоштовање је било правило, а не изузетак“, ММФ). Крше га у 2015. и велике земље (Француска, Италија), а Европска комисија тумачењем реинтерпретира правила како би изгледало да се бар донекле поштују (оцена председника Бундесбанке). Сада се формира Фискални савет ЕУ, који тешко да може донети суштинска побољшања.

Европски инвестициони план од 315 милијарди евра инициран је 2014. ради подстицања иначе недовољних инвестиција у ЕУ, посебно у инфраструктуру, иновације и мала и средња предузећа. Прошло је годину дана од најаве, а програм још увек није функционалан. До сада је најављено обезбеђење само 64,5 милијарде евра, па недовољна пријава већ доводи у питање планирани обим инвестиција. Неповољно је и што се новац намењен другим корисним употребама преусмерава у овај фонд који сада има виши политички приоритет, као 2,2 милијарде намењених науци.

Директива о услугама усмерена је на укидање препрека на територији уније у многим делатностима сервисног сектора. Донета је још 2006, са обавезним уношењем у национална законодавства до краја 2009, што је учињено тек делимично и без довољно елана.

Укратко, у 2015. било је мало институционалних реформи. Известан напредак је учињен код банкарске уније, мада сложенији део посла тек предстоји. Фискална унија је и даље нерешив проблем, на коме се најбоље види слабост опште конструкције ЕУ. Многе структурне реформе и даље напредују споро или никако. Европска унија је предуго у стагнацији и сада заостаје за најважнијим конкурентима. Главни проблем долази из политичке сфере, у којој не само да не постоји јединствена визија ЕУ, већ и реализација договорених политика иде веома тешко због проблема у политичком одлучивању.

Сада су учестале оцене многих званичника да неуспех у решавању имигрантске кризе може довести до краја саме Уније. Овај оквир извештаја говори да је питање имиграције само једна од многобројних кризних тачака од којих готово свака може бити жижа распада. У таквом контексту они извештаји о напретку земаља кандидата на путу у ЕУ (и Србије) делују нестварно, готово магијски.

*Економиста

**Политиколог


Коментари3
18171
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Imigrantima protiv EU standarda
Imigrantska kriza je stvorena da bi se otežao život građanima u EU, pre svega u Nemačkoj, gde većina imigranata želi da nastavi da živi, između ostalog zbog socijalne pomoći od 500 evra mesečno.
Običan građanin
EU sa 500 miliona stanovnika i najuređenijim tržištem roba i usluga, postala je najbolje mesto za život običnih građana.. Tajkunima je verovatno bolje u Kini, Rusiji, Americi, Indiji, Brazilu,..
Progresivna stopa poreza
Bravo. Tajkunima je najbolje tamo gde plaćaju najmanji porez na veliku dobit, zato napuštaju EU i sele se u Rusiju.
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља