петак, 05.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 05.12.2015. у 22:00 Гвозден Оташевић

Србија мора да увози кромпир

Због сушне године укупан род на око 50.000 засејаних хектара није прешао 600.000 тона – каже Ратко Вукићевић, председник УО „Плодова Србије“
„Агромобил“, линија за пребирање и паковање кромпира за јело (Фото Г. Оташевић)

Лучани – Пролетос је сетва кромпира у Србији пошла по добру, уз довољно падавина и изузетно заметање, па се после три неродне године, 2012. и 2013. биле су сушне а прошла кишна, наслућивао рекордан род. Али, суша је опет дошла по своје и под дејством високих температура које су се одржале читавог минулог лета принос на многим пољима умањен је од 30 до чак 80 одсто.– То значи да, ако је просечан принос у Србији 18 тона, овогодишњи род не прелази 13 тона по хектару – каже за „Политику“ Ратко Вукићевић, председник УО удружења „Плодови Србије“ и власник предузећа „Агромобил“ из Гуче.

Постоје и добри изузеци, јер су чак и у брдско-планинском подручју забележени приноси од 30 тона, али ти домаћини су добро изабрали парцеле и још боље припремили земљиште.– Летошњи талас врућина донео је, нажалост, и најезду кромпировог мољца који се намножио у чачанском крају и у Банату, око Вршца. Та штеточина карактеристична је за медитеранско подручје а сад се, ево, раширила и у нашим брдима. И, ако се ништа не предузме, у случају следеће жеге причиниће још већу штету и захватити нове њиве. Ту се ради и о невероватном пропусту, од стручних служби на терену до Управе за заштиту биља, и тражићемо да се за следећу сезону прати размножавање мољца, жичњака и других штеточина, и на време објаве упутства како их сузбити. Кажу, у Србији нема лиценцираних препарата? Па, користићемо оне који се примењују у ЕУ, то је бар једноставно.

Наша кромпиришта су, како-тако, ипак преживела велику сушу.– У Србији је било засејано око 50.000 хектара и укупан род од 600.000 тона није довољан за домаће потребе. Зато ће, ради индустријске прераде, бити увезено од 50.000 до 100.000 тона. Код нас у малопродаји, килограм се нуди почев од 39 динара па навише, али је квалитет углавном лош.

У земљама Европске уније, прошле године, кромпир је продаван по багателним ценама, два цента за килограм индустријског, од четири до шест центи за јело.– Ове године, међутим, кромпир је скуп и у Европи, што је такође последица суше и неповољних временских услова. Тренутно се продаје за 20 до 24 цента по килограму, утоварено код произвођача, што је изузетно висока цена. Ни тамо ништа није загарантовано, па ће вредност кромпира најбоље класе до пролећа сигурно да расте, и у ЕУ и код нас. Тако ће бити све до фебруара, кад на европске пијаце стиже рани кромпир из Алжира, Египта, Израела и Ирана – објашњава Вукићевић.

Он додаје да је у магацине „Агромобила“ примљено 1.800 тона овогодишњег рода, тј. сва производња уговорена са 60 великих произвођача, коопераната из западне Србије. Ратарима који имају добре површине у брдским крајевима, ово предузеће даје семе, заштитна средства и ђубриво за производњу семенског кромпира, по угледу на кооперативе које постоје у Холандији, водећој сили у свету у гајењу овог поврћа.– И тамо је велика борба. Холандски фармер сваке године мора сам да иде у банку по зајам, а сваког лета бар три одсто произвођача банкротира. Мора много да се ради, стално долазе нове машине и повећавају се приноси: пре четврт века кад сам први пут био у Холандији водили су ме код фармера који је био рекордер са 600 тона годишње, а ове године најбољи је произвео чак 3.600 тона. Њихови сељаци раде у страшној конкуренцији и увек изнова улажу, и то много новца, па због тога имамо податак у који мало ко верује, иако је тачан: кад је нормална година, произвођачи у Србији имају већу чисту зараду по хектару од колега из Холандије. Али, зна се да је у предности, дугорочно гледано, онај ко више улаже у своја поља – вели Ратко Вукићевић.

Коментари4
41460
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Deda Djole
Krompir je ukusno i vrlo jevtino jelo. Medjutim, srpski restorani sluze tanjire sa gomilom mesa i luka, ali vrlo malo krompira - kao da je tartuf ili kavijar. Ima se, moze se.
sibirski slavuj
U Holandiji se proizvodi 40 tona po hektaru a u Srbiji 13 tona po hektaru. I zasto Politika mora da bude deo srpskog cirkusa i abrakadabra poljoprivrednog internacionalnog varietea, sad me vidis sad me ne vidis. Juce se pisalo kako ce Srbija da izvozi voce i povrce u Rusiju a danas uvozimo krompire. Znate sta Srbija je jedna od najsiromasnijih o najzaostalijih zemalja Evrope i to ce da bude tako sve dok i dalje trpimo unistivace nase zemlje, koji konacno moraju da odu To je uslov svih uslova da bi smo prekinulu katastrofu i mizeriju kojoj se jos uvek ne vidi kraj.
Zoin Mihailo
Srbija mora da uvozi krompir. Nekada je izvozila svinje. Možda je vreme da opet izvozi svinje. Zbog uvoza krompira.
Zoran Rancic
Srbija nije u klimatskom pojasu koji je optimalan za proizvodnju industrijskih sorti krompira i brdsko planinski krajevi ukoliko nemaju peskovito zemljiste i sisteme za navodnjavanje nece nikada moci da postignu prinose kakve imaju veliki proizvodjaci u EU i Americi. Poredjenja radi, tih 1.800 tona u Agromobilu bi pokrilo samo 2-3 nedelje proizvodnje jedne osrednje fabrike za preradu krompira. Zoran Rancic

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља