Милиони католичких ходочасника упутиће се за Рим да би у новој Години јубилеја ритуално прошли кроз капије четири ватиканске базилике и тако добили опроштај својих земаљских грехова, али одлука папе Фрање изненадила је многе.
Поглавар Римокатоличке цркве је у марту посебном булом обзнанио да ће Света година посвећена милосрђу божијем, почети 8. децембра и да ће трајати до 20. новембра 2016. – што је девет година раније од устаљене вековне праксе.
Прву Годину јубилеја је фебруара 1300. прогласио папа Бонифације Осми када је Црква дала масовни опроштај грехова становницима Рима. Традиција се наслања на јудаизам, а претпоставља се и да реч „јубилеј” потиче од старохебрејског „јобел”, што је означавало овновски рог којим су најављиване светковине.
У стара времена, када је тек свака 50. година била јубиларна, ослобађали су се робови или затвореници. Јудаизам је временом одустао од ове праксе, а у католичанству су се одржавале у просеку сваке 25. године, уз повремене изузетке.
Садашња Година јубилеја је 30. у том низу, а последња је била 2000. када се славио улазак у трећи миленијум хришћанства. Поглавар Римокатоличке цркве је заказујући Свету годину коју ће отворити на 50. годишњицу затварања Другог ватиканског концила пореметио устаљени распоред. Зашто је пожурио после само две године свог понтификата?
Католици верују да је после индулгенције њихова душа прочишћена од грехова и да ће тако пре стићи до раја, не задржавајући се у чистилишту, па аналитичари одлуку оцењују као папин популистички потез у временима када се Црква није очистила сопствених грехова везаних за финансијске скандале „ватиликса” или афере свештеничке педофилије
Црква би желела да поврати утицај и вернике које губи посебно по развијеном свету Запада. Чињеница да ће папини мисионари милосрђа дати опрост женама које су абортирале, лекарима који су извршили абортус и затвореницима по затворским капелама наговештава толерантнији однос Цркве и кориговање доскорашње линије конзервативног догматизма.
За разлику од средњевековне праксе, када су се индулгенције куповале, што је био повод Реформације у 16. веку, Црква сада нуди опроштај без новца.
Један од најважнијих симболичких чинова сваког ходочасника је пролазак кроз „Света врата” четири римске базилике која се отварају само у Години јубилеја. Вера учи да је Христос себе идентификовао са „вратима” подсећајући да нико не може да дође до Господа сем кроз њега, па „Света врата” подсећају на пролаз од греха ка милости. Ко у ствари пролази кроз „Света врата: верници или Црква?
Папа Фрањо ће у уторак сребрним чекићем три пута ударити по „Светим вратима” базилике светог Петра, као што је Мојсије три пута ударао по стени како би чудесно потекла вода и напојила жедне. Када се отворе ова посебна врата, украшена са 16 библијских призора, препрека на путу ка Господу је отворена, као што су верници уверени да ће се молитвама уклонити препреке личних слабости, искушења и грехова.
У јануару ће се отворити „Света врата” још три римске папске базилике: Сан Ђовани ин Латерано, Санта Марија Мађоре и Светог Павла ван зидина. Пролазак кроз њихова врата означава напуштање спољног света и улазак у свет присуства бога, што је ритуал који такође вуче корене из јудаизма и уласка у јерусалимски Храм на празник Јом Кипур.
Пошто је незванични почетак Године јубилеја најавио у Централноафричкој Републици, када је у Бангуију отворио „Света врата” локалне цркве, ритуалних отварања биће и по црквама широм света.
И док се ходочасници надају отварању врата ка рају, а Ватикан верује да ће долазак милиона људи помоћи да се обнови поверење у Цркву нагризену аферама, власти Рима суочиће се са другим бригама.
Имале су мало времена за припреме, а помоћ у финансирању Године јубилеја од 250 милиона евра далеко је испод 1,8 милијарде евра потрошених 2000. Да све буде теже, градоначелник Игнацио Марино морао је у октобру да поднесе оставку због финансијског скандала, а са њим је отишла и читава градска администрација.
И док нова управа покушава на брзину да реализује задате пројекте поправки улица и плочника, реновирања јавних тоалета и осветљавања мостова, , први пут после седам векова Вечни град ће Свету годину обележавати окружен максималним четвртим степеном приправности које су римске власти завеле због опасности од тероризма.
Исламски милитанти, који су у Паризу убили 130 особа, ставили су и Рим на мапу свог тероризма, па ће ходочасници – а њих је током 2000. било 25 милиона –на путу свог духовног прочишћења морати да савладају многе световне препреке: од традиционално хаотичног римског саобраћаја, преко детектора на уласку у цркве, до 700 војника који ће крстарити улицама као помоћ снагама полиције и карабињера.
Ретки искрено задовољни су хотелијери: очекују да у наредних 12 месеци Рим посети чак 33 милиона људи, иако званичници кажу да их неће бити више од 13 милиона, баш као и сваке године.
