среда, 20.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 07.12.2015. у 09:05 Градимир Аничић

Ничим неоправдано писање

„У изразима ништа се није догодило“, „никад немаш времена“ и сличним увек су две негације и оне се у језику не потиру као у математици
(Дарко Новаковић/каленић)

Како је могућа конструкција „ничим неизазвана резолуција СБ УН о Сребреници”, ваљда треба ничим изазвана, кажу неки новинари у нашој редакцији. „То је проблем са дуплом негацијом у српском језику“, кажем им. Потом зову телефоном професора Ивана Клајна да провере да ли сам им добро рекао. Кажу да их прогањају читаоци „за ту неправилност и неписменост“, зивкају телефоном и критикују. Моле ме да о томе напишем текст и то што тврдим објасним и њима и неповерљивим читаоцима, јер таква конструкција није логична. И ево, пишем и образлажем.  А да ли је логична или није, просудите сами. Реч је о језику, није о математици нити филозофији.

Нажалост, у нашим медијима, и штампаним и електронским, много је запањујућих грешака са којима граматичари не желе да се мире. Деведесетих година прошлог века сви су писали и говорили о „ничим изазваним санкцијама“ уместо неизазваним„“.

Тако је и са „никад асфалтираном улицом“ уместо „неасфалтираном“, „никад објављено у новини“ уместо „необјављено“ – и не „у новини“ него „у новинама“. Ретки су посленици јавне речи који знају да је именица новине увек у множини.

И рубрика читуље у свим нашим новинама редовно има конструкцију „никад прежаљени/а“ уместо „никад непрежаљен/а“, јер тако говори и пише онај који оглашава смрт свога ближњег.

Цењени колега Клајн одавно је записао у свом „Речнику језичких недоумица“ да „никад непрежаљен“ и слични спојеви садрже одречни израз испред глаголског придева који је и сам негиран.

Проблем је што тај подсетник и они који га имају очигледно не користе.

Зато ми лектори све више личимо на Росинанте, а све мање на Дон Кихота залажући се за граматичке правилности и неговање српског књижевног језика у говорној и писаној култури. У нашем језику, за разлику од енглеског или латинског, важи начело двоструке негације: речи као никад, ништа, нигде, никако захтевају још и негацију не. У изразима „ништа се није догодило“, „никад немаш времена“ и сличним увек су две негације и оне се у језику не потиру као у математици.

Глаголски придев може бити и у служби атрибута и део скупа или синтагме. Такве примере налазимо код наших најбољих писаца. У песми На планини Десанка Максимовић каже: Укажи ми се, никад невиђена, / Понорницо водо...

Иво Андрић у приповеци Мара Милосница има реченицу: Али у прикриваној и ничим неизреченој узајамности... Јован Поповић у песми Троје из Прења: И, замисли, биће пролеће, чисто, право, ничим непомућено пролеће.

Добрица Цесарић у песми Поглед каже: Или је сан, дубоко сниван, / Никад неостварен, ал’ диван.

Михаило Лалић у приповеци Пред потјером пише: Око поноћи стигоше и изабраше осредње, ничим неупадљиво мјесто у честару... Да више не набрајамо, тако је код многих наших писаца.

Двострука негација код трпног глаголског придева у непредикатској служби оправдана је и граматички потребна као и у сваком другом глаголском облику. То нам потврђује и Нормативна граматика Ивана Клајна и Предрага Пипера, где на страни 157, Напомена 4, аутори упозоравају на исту грешку.

Када реченицу сводимо на именицу са додацима (такозвана номинализација) отпада само глагол у личном облику, остали делови реченице, па и негације, морају остати. Од „аутопут је довршен“ номинализација гласи „довршени аутопут“, од „аутопут није довршен“ номинализација гласи „недовршени аутопут“. Негација не ту је била спојена с глаголом (не + је), а кад је он отпао не се прикључило преосталом глаголу: не + довршени = недовршени.

Исто ће бити и када у реченици имамо прилог: „аутопут од Београда до македонске границе никад није завршен“ даје „никад недовршени аутопут од Београда до македонске границе“. На исти начин за британску резолуцију морамо рећи да је „ничим неизазвана“.

„Ничим изазвана резолуција“ била би номинација од „резолуција је ничим изазвана“, а таква реченица у српском ипак није могућа.

Коментари20
f21e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Damljanović
Kao jezički laik, a odrastao u području koje verovatno ima najmanje gramatičkih nepravilnosti, odlaskom u veći gra, naišao sam na mnogo jezičkih problema, naročito sa naglaskom. Po logici, "Ničim izazvanim sankcijama" ne može se zameniti sa "neizazvanim sankcijama", jer su sankcije izazvane a ne "neizazvane". Ovo nema veze sa matematikom, da li je desna strana jednaka levoj, nego sa značenjem izraza.
Boban Arsenijević
Logika jezika zapravo jeste logika matematike i filozofije, i to po definiciji, jer kao što filozofija neprestano primećuje, njen se sadržaj realizuje, i konačno oblikuje kroz jezik, tako matematika raspolaže kapacitetom da modeluje logiku kojom se jezik vodi. Ali logika jezika nije logika nasivne logike da ako je srpski jezik negativnog slaganja (dvostruka negacija je loš termin), onda negativno slaganje nigde ne sme da stoji bez negaciije. Naprotiv, osećaj govornika kaže da u mnogim situacijama može, npr. zahvaljujući elipsi. Elipsa je verovatno odgovorna i za izraze tipa ničim izazvan, i elipsa upravo predviđa da će negacija nekada biti vidljjiva, a kada se steknu uslovi može da bude izostavljena. Nauka treba da utvrdi koji su to uslovi, a nd da poriče stvarnost zarad loše logike. Autor članka podršku za rasprostranjenost vidljive negacije u konstrukciji o kojoj piše nalazi u delima pisaca koja su lektorisali lektori poput njega samog. To nije podrška, to je cirkularni argument.
Boban Arsenijevic
Moje ime je Boban Arsenijević, bavim se lingvistikom, i komentar na koji odgovaram oslikava moj stav povodom ovog problema. Ali ja taj komentar nisam postavio, postavio ga je neko drugi ptpisavši se mojim imenom.
Д. З.
Нисам ни рекао да је "(Ни)какци су нам уџбеници" двострука негација. Увео сам то питање само зато што сам повезао слабо знање с лошим уџбеницима.
киевская русь
Lijep i koristan tekst, za promjenu. Rasprave o upotrebi dvostruke negacije s glagolskim pridjevom trpnim traju valjda, pola stoljeća, ako ne i više. U starijim tekstovima uglavnom se sreće dvostruka negacija. No, jedno je sigurno, jezični se osjećaj kod ljudi odavno izmijenio, pa primjeri tipa: ničim neopravdana greška, ili nikad neviđen, meni barem u prvi mah, zvuče čudno, dok su mi primjeri: nikad neprežaljen ili nikad nezaboravljen, posve normalni.
Olja
A kako to ničim, zar ne treba ni sa čim?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља